Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— »Мој, одговорим ја, ваше преосвештенство!« А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима, час врућина спопада. Не знам још шта је, ал’ већ видим да ће то све на моју конту да се запише.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Ал' ништ' за то и не хаје млада, Већ још чвршће вођице спопада. Наже јунак снагом из мишица, Отклопи јој руке од вођица, Од коњица отури је јадну, Она паде на земљицу хладну,
И слутња му срдашце прихвати Да је неће више угледати, И што даље, већма га спопада: „Никад више — дакле баш пикада?
моје, Нешто тешко носиш у недрима, Па од свога тајиш побратима; Још ме чудно гленеш кадикада, Да ме страва свег спопада млада.
Бежи Турчин, гони га Милета, Ха да стигне Солимана клета, Обрте се Турчин изненада, Па ми пушку ту малу спопада, Па Милети у прси је пали, Ал' га с коња не може да свали, Промаши га мало подалеко, Ал' је тебе погодио, зеко,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
чујеш ли песме, знаш ли какве су?” делила чује и делила зна, од опомене спопада је стра', од помисли се крвца слеђује, а камо л' гласа тутњавина та, што залечен тек бол позлеђује, ал' ипак вели: не
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Мачак се Тоша не слаже с њим и каже мирно: „Ово је дим!“ А деда Тришу спопада страх: „Погледај свуда од брашна прах!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Његова војска је тело које он покреће“. Други један римски војсковођа стаде причати како његове војнике спопада смртни страх чим на градским зидинама примете какво уже или какву греду; они одмах почну да вичу како Архимедес ставља
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад у шпалиру чекам напросто ја, који сам се упутио у кавану на партију шаха, дође ми да опсујем као кочијаш. Спопада ме жеља да харангирам, да подјарујем „дух инсубординације” у млађима.
Ћипико, Иво - Приповетке
А кад осјети на челу руку му, махом јој се чини да је прибранија и сигурнија: има да се на кога ослони. Милиње је спопада, вели му: — Нећу ти љубав никад наплатити! — и, да је није стид, сита би се наплакала.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Отвори! (Лупа на врата.) Спасо! (Опет лупа.) Све немо, ћути!... Ал, шта је то? Срце ми стрепи, страх ме спопада, Грлице! Спасо!... На страну шарке! Ни кући мојој не дам окове!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Одједном ме спопада малаксалост. Дамари ми заглушно буче, срце ми се узнемирило. Хоћу нешто и сам да проговорим, али страх ме стеже у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Случајно се ослоних на ногу. Хвала богу. Грр-р-ррру! Ух, неиздржљиво. Хладан ме зној проби. Гр-р-ру! Неки ме умор спопада, а глава заноси, као да ми се спава! Никад краја. Гр-ру! Гр-ру! Гр-ру! Гр-р-у!... Гр-р-р-ру! Гр-ру!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ко издао, браћо, те јунаке који почну на наше крвнике, спопада га брука Бранковића, часне посте за пса испостио, гроб се његов пропâ на та свијет!