Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А како би ковач почео јести, ето ти му гарова разбуђена и готова. Најпосле већ досади се ковачу, затвори ковачницу спопадне један ашовски држак, пак почне гарову овако предиковати: „Гарову, ниједна веро! Псе, и од пса!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Озбиљне, црне, продиру ти у душу и као да те нешто питају. Ја знам, кад се деси да сам сâм у школи, спопадне ме некакав страх и не смијем да се обазрем на ону страну.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Нешто тешко носиш у недрима, Па од свога тајиш побратима. Још ме чудно гледнеш понекада, Да ме страва свег спопадне млада. Та мислиш ли о Цвети мојојзи? Нађе л' мане ти какве на њојзи?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А паук каже: — Богме, ја ту остати нећу, волим отићи у град! — па оде. Кад грозница после остане сама а она спопадне пудара па га почне трести и ломити.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Сви су толико озбиљни да те спопадне мука! Ако баш желите да се сликовито изразим, осећала сам се као земља у саксији када је, ради улепшавања града, окаче
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Блиста се патос, прозори, зид. Сва три прљавка спопадне стид. „Одавно ја се чистити спремам — рећи ће Рудар — а метле немам. Пијуком хтједох, ал нисам глуп, много је туп.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Увек ме спопадне нека туга: Где ли је, шта ради она друга: На чивилуку сузе лије, Јер сама, без ове, ни за шта није.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Како ђаво зарони, а св. Аранђел прекрсти руком море, те на њему постане лед од девет аршина дебео; па онда спопадне сунце и побјегне к Богу, а свраке стане крека.
” Дијете спопадне букву, па повуци тамо повуци амо, али не може да је ишчупа; онда се опет врати с оцем у пећину. Кад послије некога
Дијете букву спопадне и ишчупа. Међед му онда рече да јој окреше гране, па заметнувши је на рамо као кијачу да иде у свијет.
Како ђаво зарони, а свети Аранђел прекрсти руком море, те на њему постане лед од девет аршина дебео; па онда спопадне сунце и побјегне к Богу, а свраке стане крека.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Архимандрит, чујући реч да се дâ ушкопити, загрози се и затресе, као да га грозница спопадне, пак одговори крстећи се: „Бог са мном, господине! Волио би[х] да ми се уши одрежу, него да ме ушкопе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Можда је то било само случајно откриће, изазвано љубопитством које спопадне и сваког дивљака кад опази какав нов предмет, па разрогачи очи више но образован човек“. „Не, није било тако.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Књижевност као климактеријална појава, то је друкчија ствар. То обично спопадне одједном и жестоко, и не пушта све док процес не мине.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Колико сам могао видети кроз пушкарницу, цео плато био је покривен лешевима наших и бугарских војника. Да вас мука спопадне. Било је лешева од пре десет дана. Повремено дуне ветар са врха и нанесе кужан задах.
Војник ме покри. Обузела ме је нека зима, и са ужасом сам помислио шта ћу сад да радим ако ме спопадне маларичан напад. Посилни ми додаде кутију са хинином.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
мене љуби К’о то Момче голобрадо, Не би могло ни у сану Мене тако уплашити Да ми срце пући хоће И смртни ме зној спопадне.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Колико пута, увече, кад се као свакад из чаршије враћа кући, њега као да спопадне чудна болест, слабост. Смрт да ли је? Није.