Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
знаке светлости и саму зору Поље мокро од росе, скамењен пламен стења И ову реку кроз шуму, широку блиставу и спору Све то затварам својим ребрима, и тај звук, И твоју мрачну главу која светли у мени, И полумесец од снега, и брда
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ти причаш као да шамараш луде. Наш народ воли тешку и спору реч.” Ни једну реч: „Долазим” , мисли Аћим гледајући кроз ледени вез на стаклу у пут поред јасенова, сада још више у
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и просто у томе била: утицати на слабу вољу наје — оптуженога Икете мајке — чија је слаба воља за равнањем у овоме спору и са циганском малом била од оне стране прокљувана.