Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Светлуцају наизменце, па изгледа, да се све више једна другој примичу. Видех, чини ми се, добро, како се спојише и постаде једно велико, светло сунце. Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају...
Деца су као и неке животиње; ко им нуди више љубави, она се уз њега привијају. Зато се Коса и њена тета спојише душама и постадоше као једна душа, као двоје милосника, које је чиста небесна љубав саставила.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Рефлекс од суза и притајени, чежњиви сјај плавих очију давали су изванредну чар њеном лицу. Наше усне се спојише... Драгиша заћута, обухвати слепоочнице и тресну главом. Лука седе. — Ја! Није му лако — прекиде ћутање Војин.
Ћипико, Иво - Пауци
Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију... И спојише се погледи и у сласти изгубише се... — Што велиш, Машо, за попа? — примиривши се пита је, а и не чека одговора.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
4. У рâни освитак зоре Звездана на ноге уста, И свиње погони тада у поља влажна и пуста, А уз пут и Кићу срете. Спојише чопора оба, И онда иђаху тако, ћутећи до неко доба, Док, најзад, стигоше реци.