Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Све војске мрака кад отплове Спрам месечевог немог лука, Овде ће болно још да зове Закаслу звезду гласић ћука. ШУМА Сва сунцем шума испуњена,
прам магле негде пуши, Кроз мочвар вриште луда јата; Жут поток с брега песак руши, Сунчево злато сја из блата. Спрам свода зрачна и дубока Јутрос се роди, с песмом жабе, У чаши прве висибабе, Април, с два крупна модра ока.
страсну душу још ветрови носе, И чији дах топли струји с мирних звезда — Кад небројне очи отворите, када Пружите спрам сунца безброј својих рука, Све шуме без конца и мора без лука Ваш светли долазак поздравиће тада.
да јави с врхунца — И као што некад пловљаше по калу, Заиграће срце на светлости валу, Као цвет очаран, отворен спрам сунца.
Увек незаситно, моје срце хоће И задњу кап чаше још неиспијене... Два су кобна врела човекове злоће: Љубав спрам божанства и љубав спрам жене.
Два су кобна врела човекове злоће: Љубав спрам божанства и љубав спрам жене. ЗАБОРАВ Заборав је мирно умирање срца, Бездушно и болно одрицање ћутке; Презриви дах смрти у души што грца;
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја видим како испод бабина рукава кану кап и блесну спрам месечине. — Па зар си заборавио на чардак пун шишарке? — Пун је!
Он извади сасвим масно и изгужвано писмо из ћурчета и предаде га капетану који га понесе у руци да га прочита спрам свеће у механи. Уђоше у механу с масним дугачким столовима, чађавим зидовима и од муха упљуваним сахатом.
Пред зору је била лака киша. Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице, па га обасјало јутрење сунце, те се цакли као полелеј у варошкој цркви.
Бледог месеца није било. (Штета! Уосталом, ти можеш целу сцену замислити спрам месечине). Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби. Она је радила. Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштена к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена. Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа
И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог крста. Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле да тај путник није ни Жида који купује
Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно, стога што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану, то јест.
онога вечера кад су биле заједно, стога што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану, то јест. Спрам свеће се превари човек, а женске су опет зачудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину.
Друго је наша Меланија, — а друго она њихова ландпомеранце!... Младић лепо васпитан, изображен, па тражи спрам себе и свога васпитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.
Шта је десетица! Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; »десетицу у зобницу!« — Ама много је, много! — Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.
Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; »десетицу у зобницу!« — Ама много је, много! — Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина. Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.
— Та... знате... како кад... — Како: »Како-кад«? — Па ето тако! То је, знате, како спрам кога... Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.
— Па ето тако! То је, знате, како спрам кога... Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника. Јербо ви сте, што кажу једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда
— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!... Па ми моји говорили: није, кажу, спрам нас! — П’онда? — П’онда ја им кажем: кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Нарочито кад настану ноћи с пуном, јаком месечином. Тада не пева, већ виче и игра, игра, спрам месечине. Чак и кад се месец од мутна неба или облака не би видео, он би опет к њему у правцу, у ком би се назирао
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Чекмеџијић, истина, није смео то писмо ником показивати, него га је свега поцепао; али, већ је и онако сасвим спрам фрајле Јулке охладнео те се опет за другу справљао.
Није баш од најновијег света, ал’, опет, види се да је отворен. Управо да кажем да никакву љубав спрам њега не осећам, али мислим моћи ће се трпети. — Како се не би могао трпети!
Сад је све сломљено. Већ је мање за Рогозићем јагме, но Мица га неће изневерити. Мати, госпођа Софија, већ је спрам њега хладнија. Није јурат, вели, а ни богат. Што мати му има, треба њој, а треба и мираза кћери Алки.
Алка бере љубичице, кити се крином њеним и уздише. Како јој лепо стоји тај плави крин на прсима спрам белог лица: парче неба спрам беле зорњаче.
Како јој лепо стоји тај плави крин на прсима спрам белог лица: парче неба спрам беле зорњаче. Кад љубичицу бере, тихо но из срца попева: „Љубичице ја бих тебе брала, Немам драгог, коме бих те дала.
Алка и Мица, док су биле девојке — присне другарице, а као удате су једна спрам друге охладнеле. У животу тако бива код мушких и женских.
Личност њена није била за филозофе и педанте скројена, но веља доброта Маркова спрам ње све је изгладила. Ћирковић опет гледа у Алку као у звезду Даницу; дичи се кад ко о њој говори да је лепа и све јој
Она мора умрети, ако удовољства не добије. И Рогозић, на перу снажан а спрам воље женине слаб муж, приволи се да против рођене сестре парницу подигне. Сад је за Свилокосића положај тежак.
— Тешка је ставр за ме. Ћирковић ме није никад увредио, а напослетку не могу се потужити ни на Алку. Спрам мене била је бар увек шармантна. — Ћутите, Миливоје. Вас женира да подигнете процес за ме против Алке.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„Кад то двоје узме у руку, нека се окрене спрам мјесеца и рече три пута: ’о мјесече! тако ти твоје младине, ти путујеш по цијеломе свијету, па у твоме путу виђаш и
Опачић, С., „Стара народна вјеровања на Кордуну“, Расковник, 37, Београд јесен 1983. Ортнер, Шери, „Жена спрам мушкарца као природа спрам културе?“, у: Антропологија жене (Зборник), Папић, Жарана и Лидија Склевицкy (ур.
Ортнер, Шери, „Жена спрам мушкарца као природа спрам културе?“, у: Антропологија жене (Зборник), Папић, Жарана и Лидија Склевицкy (ур.), Просвета, Београд 1983.
Росандић, Ружица и Божица Видановић, Прва дечја књига, ИИЦ, Београд 1987. Росандић, Ружица, „Традиционално спрам савременог“, Расковник, 53—54, Београд јесен—зима 1988. Рот, Н.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ОТАЦ: Заповедајте. (Оду сви троје у другу собу. Девојка остави служавник на астал, пак седне спрам младожење.) ДЕВОЈКА: Лепо време имамо. МЛАДОЖЕЊА: Врло лепо (Почивателна.) Како се унтерхалтујете овде?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Његов циљ је био у народу пробудити: »топло чувство и достојну памет спрам наши исторични хероја, спрам свију славни дела наши прародитеља.
Његов циљ је био у народу пробудити: »топло чувство и достојну памет спрам наши исторични хероја, спрам свију славни дела наши прародитеља.
Понос народни, љубав свом народу, живо осећање спрам свега онога, што је велико, сјајно, славно и Богу угодно...« Као таква, ова књига је образац патриотске историје, и
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Само на његовом црвеном, меснатом лицу, спрам сунца, испод ока, ко зрно грашка, сијала је — прва суза. (1898) УВЕЛА РУЖА (ИЗ ДНЕВНИКА) „— — — Опет сам те сневао!
Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине. Седох. Дрхтао сам као прут. Одједном чух лаки шушањ. Знао сам да си то ти. Хтедох да устанем али не могах.
топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... — Слатка си! — И упих моје усне у твоје тако дубоко и јако... — Ох!
А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако. Испратих те.
И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке“ спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.
То јој је било неугодно. Али је још више уздрхтала кад је видела мужа. Тек сад га је први пут сасвим видела. У ноћи, спрам свеће, био је још оштрија, кошчатија лица, са широким, упалим раменима.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Баш-Челик јој рече: — Моја жено, моје је јунаштво у сабљи мојој. Онда се жена стане молити спрам сабље богу. Баш-Челик кад то види, удари у смијех па рече: — О, луда жено!
није моје јунаштво у сабљи, него је у мојој стријели. А она се онда окрене богу молити спрам стријеле, а Баш-Челик јој рече: — О, жено, добро ли те неки учи да ме кушаш ђе је моје јунаштво!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И хор свештеника Оглашава поноћ светим молитвама. У црноме руву, спрам буктиња сјајни', Изгледају они к'о духови тајни. 8 Мртва, пуста поноћ, нигде жива знака!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
ИВАЊСКЕ ПЕСМЕ 43. Пасло коња младо момче, Пасло коња спрам мјесеца; Препаде се од мјесеца И забјеже за горицу. Ал’ за гором огањ гори, Око огња коло игра, У том колу
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Стоје, насамо, очи у очи, Једно спрам другог, као Ђердап и Голубац. Кад човек, најзад, јабуку присмочи, Угриз му је нежан као пољубац.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Сва нам је старо, све позната тема, Нестала љубав спрам нових открића, У души нашој више места нема За нов утисак од ствари и бића.
Ах, крепки пркос где је сада Да презирањем живот шине, Где млада снага борбе рада, И бунтовништво спрам судбине? И они страсни дуги часи, С незнане бољке кад се страда, Кад чиста суза око кваси Због непознатих туђих јада?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Од капије до куће белела се калдрмисана путања. Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама. Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.
Истина, редови гајтана, што су из појаса његова излазили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен. А он сам много се променио.
Радосно се он на алату, у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега
бректао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и блешти.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
— Сени ми хладно и презриво гледе; У њима живот истине утрн’о. Вај! што им судба све спрам мене узе? Упорно, тужно жаљење се јавља И јасно доба пролећнога неба, Снови и наде...
Чека пред гробом и збори још тавно Тугу живота и љубав спрам њега, И чека своје. Кад допаде мукло Све црно друштво, ужасно и дивље, До ње, до гроба, — страх ледени проби Душу
У тесном, загушном вагону Дремају... Нека одвратност се буди, Уз нове туге симфонију бôну, Спрам сапутника мојих... Ови људи, Као мртваца гомила, у зону Жељене среће прате ме.
Ја осетим инстинкт изумрлих рâса, Свирепост спрам слабих, спрам деце и жене; У гордости ових кратких, бурних чâса Све сатрапске тежње пројуре кроз мене.
Ја осетим инстинкт изумрлих рâса, Свирепост спрам слабих, спрам деце и жене; У гордости ових кратких, бурних чâса Све сатрапске тежње пројуре кроз мене.
О дани јада, потуцања, блата, О моја мржњо на очајну сталност, На дане кад се паучина хвата! О одвратности спрам ситнежа људи, Ситнежи рада, ништавости свега, Живота који за комадом блуди!
У животу моме један ми је лав Био нешто друго, био тако драг... Слободан, снажан, и бескрајно благ Спрам мене, он је гледао мој лик К’о слику неба.
Све је сад друго. И љубав спрам груде Рођене земље бледи сад у мени, С мишљу: нек буде све, па како буде! И само гнев празан покаткад се пени.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Што је разлог, то је закон. — Што је од обичаја, то је од закона. — Обичај је спрам закона. О ДЕЛУ — Хвала је празна плаћа. — У хвалише свега више. — Лако је говорити, али је тешко творити.
— Сиромах броји јаде, а зенђил хиљаде. — Слабу животињу двојица јашу. — Слађе је даровано но куповано. — Спрам потке снуј основу. — Сребрни крст и Турци вјерују. — Старост и младост нису у својти. — Стар се во не учи орати.
летурђију служили, живе помињали а мртвијем спомен чинили; четворо поста ришћански препостили; људима се не омразили и спрам њи’ свијетла образа носили, да бог да!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Баш-Челик јој рече: „Моја жено, моје је јунаштво у сабљи мојој.“ Онда се жена стане молити спрам сабље Богу. Баш-Челик кад то види, удари у смјех па | рече: „О луда жено!
није моје јунаштво у сабљи, него је у мојој стријели“ а она се онда окрене Богу молити спрам стријеле, а Баш-Челик јој рече: „О жено, добро ли те неки учи да ме кушаш, ђе је моје јунаштво!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Тај дан као да су ми ноге крилате биле; код салаша деда мога, спрам Семартону, ту смо после подне починули. Овчари семартонски, од који[х] неки су ме и познавали, на[х]ранили су нас
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
различита тјелодвиженија, умна чувства да објелодани; но сви наши слаби изговори и сва наша слаба чувствовања, спрам онога што би шћели казат, нијемо су сплетно нарјечије и клапњање душе погребене.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Апотекар нађе осмицу пик и подели... После једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад он опази цара и џелате, брже-боље прикреса па прстен к ватри: Апапи искочише, а он нареди те његова четири џелата спрам царска два стадоше.
А Баш-Челик јој рече: — Моја жено, моје је јунаштво у сабљи мојој. Онда се жена стане молити спрам сабље богу. БашЧелик, кад то види, удари у смијех па рече: — О луда жено, није моје јунаштво у сабљи, него у мојој
А она се онда окрене богу молити спрам стријеле, а Баш-Челик јој рече: — О жено, добро ли те неки учи да ме кушаш ђе је моје јунаштво!
ће, па од онога вижлина узе золоту дувана и изиђе на крај Стамбола на једну ледину, па поче све лулу за лулом пушити. Спрам ледине бијаше један поголем чардак, а на чардаку једна богата хаџиница.
па кад виђе да кадија неће њему дати право него Турчину, који се закле да је кобилу платио, остаде као од камена спрам кадије. Кадија, као бајаги да би га мало освијестио, запитаће рају: — Има ли, рајо, сад код вас хајдука?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И НЕВОЉА У ЗАГРЕБУ 86 ШТА СЕ ЧУЈЕ 88 НА ГРОБУ ЧОВЕКА АЛЕКСАНДРА 91 ЗА ГИРФИЛДОМ 96 ГАРИБАЛДИЈУ 99 ВИКТОР ИГО 101 СПРАМ МЕСЕЦА 103 НА ГРОБУ ФИЛИПА ВИШЊИЋА 106 У СПОМЕН ЈЕДНОМ КАЛДРМЏИЈИ 109 ОМЛАДИНИ 112 ПРЕДЗИМСКА
Венац ће овај подарит’... коме? Викторе Иго, спомену твоме! »Стармали« 1885. СПРАМ МЕСЕЦА У Пешти сам. Ноћ је тиха, Доба глуво, доба немо, (Чисто б’ рекô: доба слепо) — Ја се шетам по улица’, На
Стајао сам спрам месеца, Гледао сам Петефија Како стоји на висини, И диве се, чуде му се Сви унуци Арпадови. Гледао сам Петефија,
Гледао сам Петефија, Гледô сам га спрам месеца: Учини ми с’ кô да видим Месечара, сонанбила, Који боле срца свога Месечини поверава, На једаред једна
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
000 људи) Лешјанин, а на Грамади пред Књажевцем стајао је Хрватовић са својом војском од 6—7000 бораца. Спрам Лешјанина стајало је тада већ на српском земљишту 20.
Спрам Лешјанина стајало је тада већ на српском земљишту 20.000 Турака, под командом Осман Хасан-паше, а спрам Хрватовића стојали су од Грамаде Хафиспаша, са 8.000 бораца, а од Пандирала Сулејман паша такође са 8—9 хиљада војске.
Ноћу између 23 и 24 јула подигну Турци на североисточним висовима спрам Зајечара неколико батерија и сутра дан окупе бомбардати варош.
000 људи. Дакле у случају потребе ми би могли да концентришемо на тимочкој линији највише 35 до 40.000 људи. Спрам ове српске војске стоји већ сад Ејубов коп од 30.
С наших предстража спрам Ниша јављају: »У турском логору спрам нас сву драгу ноћ чује се нека врева, комешање, све је у покрету; из даљине се
С наших предстража спрам Ниша јављају: »У турском логору спрам нас сву драгу ноћ чује се нека врева, комешање, све је у покрету; из даљине се чује рзање и бат коња, тутњава
Стрељачки ланци искривудани и повијени стајали су један спрам другога и пушкарали се врло живо. И иза нашега и иза турскога стрељачког ланца виделе су се сабијене колоне, где су
Зар не видите да место, где сте ви уобразили да нешто видите, лежи скоро спрам самога Алексинца. Зар би Турци напустили овако леп друм до саме Тешице, па се косом провлачили до над сами Житковац
Зар би Турци напустили овако леп друм до саме Тешице, па се косом провлачили до над сами Житковац спрам Алексинца? Та то је апсурд.
Турци су са свију страна стисли Алексинац. На левој обали Мораве продрли до села Житковца спрам Алексинца, а на десној, на којој је и Алексинац) прикучили се још ближе.
После подне Турци су се почели кретати и на десној обали Мораве спрам Алексинца. Око Светог Стевана је било већ упорне борбе и пре, али пред ноћ Турци се почеше указивати пред самим
и спреми се да сутра дан са својом војском из књажевачке клисуре и са одељењем са Влашког Поља учини диверсију спрам Књажевца, како би тим прогнао из Књажевца и околине и последње, нерегуларне турске чете, и сазнао да ли турске трупе,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Е, мој Брајко! Заливено сребром код мене све, да је мило Сваком ји гледати. Твоје спрам волова палице нису. Волове добре имаш, нег’, штета, плуг ти је скрпљен.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ту, дигнув руку своју спрам зрачног погледа свога, Херувим с пажњом следи времена бурни ход, И тихом, рајском песмом он слави љубав и бога, И
Јер што поглед види спрам светлости сјајне, И све што се косне нашег будног слуха, То је спољни додир ове вечне тајне, И општење њено и људскога
Он правду штити а неправду гони, И срца има спрам бола и туге, Он теши оног који сузе рони, Јер су му равна господа и слуге.
“ Што у њеном беше гласу, То подсмешљив тврди лик, И све стаде у ужасу, Игра, шала, смех и клик. Ал' се диже спрам престола Дагестански млади кан, Око му је пуно бола, Кô јесенски, мутни дан.
И хôр свештеника Оглашава поноћ светим молитвама. У црноме руву, спрам буктиња сјајни', Изгледају они кô духови тајни. Мртва, пуста поноћ, нигде жива знака!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Спази послужење): А, ја! Дај, Стано! СТАНА (му приноси). ХАЏИ РИСТА (стојећи испија кафу и узима чашицу ракије и спрам светлости, на зраку, гледа је. Стани): Је ли ово од оне ракије што је ја пијем? СТАНА Јесте, јесте. Та је.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
болним срађа Нити икада могах изрећи - колико ме тад то спасава Заћутим, јер ван провидности постоји ли икоја грађа, Спрам које живот овај цели изгледаће као да спава.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
пута, Под широким дудом од стољетних дана Гдје кућица стоји кречом окречана, Па ко да су вјетри снијег нанијели — Спрам јаркога сунца она се бијели, А ноћу, кад јасна мјесечина гране, Под широким дудом сва трептати стане...
Срце, ти се не жалости, Спрам невере мирно буди; Трпи, сноси и опрости Све то милој слаткој луди. 18 Ја нисам киван, иако кида се душа вајна,
О, да ја доћ могу тамо Па с врела радости пит, И лишен свих патњâ само Слободан, блажен бит. Вај, често у сну спрам мене Тај среће сине крај, Но попут празне пене У зорин ишчезне сјај.
Ја седим, умујем, сневам, На драгу мислим, кад саме, Спрам кола мојих, три сенке Главом климнуше на ме. Скакућу, кесе се, ругају, Но ипак плаше се мене; И смешаше се кô
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
где духајући јаки ветар зађе у које пуклотине, ил’ му пештерине земљане, те далеко доле у ширине испод земље оде, а спрам свога духања нигде скоро пак одухе не може здесити куд би пак излезао, та и врти се там-овам силовито навирући куд би
Оде, и змија га испрати путем спрам првога села. Поклони му се по ногу, поглади га с губицом, врну се натраг у брда. Он си с миром оде својим путем.
Пронерази се, будавши му тако већ на близу спрам Христа, — ха, да се рукују. Ал' ето с веровањем далеко одстојаше. Те докле ето блажени Петар без усумњивања му ходећи
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.