Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
бољи они народ који поштење, правду, истину и чистосердечност љуби, неголи они који све ове божествене добродјетељи спрама учтивости за ништа држи и попире.
Ено ти моје село за оном главицом што нам баш спрама носа стоји и за оном храстовом шумом што се преко ње промолила. Ја сам ти поп Маук, а моје се село зове Отон.
” — рече им онај. — „Кажите ви мени је ли он мудрији, искуснији и добродјетелнији од мене? И ако то није, он је ништо спрама мени.” Онај што пролази онуда, је ли то архимандрит манастира Н? Зар не знаш? Он је сад епископ Н-ски ...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми је и ’нако мала плáћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје! — С драге воље, Нићо! Е, фала, фала.
Па ми моји говорили: није, кажу, спрам нас! — П’онда? — П’онда ја им кажем: кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге! Нег’ ил, њу, ил’ никоју!
— П’онда? — П’онда ја им кажем: кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге! Нег’ ил, њу, ил’ никоју! И кажем им: ако ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље...
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Црној Гори држе да: „Не ваља дијете него му прође година носити спрама огледала, да не би почем умрло.“ На Груди верују да не ваља „да види зрцало, јер би му се могла призријети напаст“.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
« Е, то кад мене нема, прико! Ја сам увек био човек спрама жиранта! А примићу много више. Имам — не знам је л’ ти познато — неку парницу која тек што се није окончала, па ће ми
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Колико смо спрама месечине Тако, браћо, ми стајали пута, Сећали се прелепе старине, Проклињали сад времена љута, Па се клели ноћом
ВИ Оде коњиц као стрела, Оде пусти низ пољану, Гле га веће спрама дела, Гле и њега веће ману, Тило кљусе и претило, А госпар му пушта воњу, Кâ и њему да је мило, Кâ да отим кроти
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
вилинска царица легла усред планине на једном пропланку, а дванаест јој вила косе сплићу и расплићу, а косе се спрама мјесечине свијетле као једно злато.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
117. Девојче, девојче, не стој спрама мене, Не стој спрама мене, изгоро за тебе, Изгоро за тебе као лан за воду. 118. Ој јаворе, мој рођени брате!
117. Девојче, девојче, не стој спрама мене, Не стој спрама мене, изгоро за тебе, Изгоро за тебе као лан за воду. 118. Ој јаворе, мој рођени брате!
“ 137. Платно б’јели Лелија дјевојка На камену спрама Сарајева; Пуче камен надвоје, натроје, И утону Лелија дјевојка.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
тамо 150 с сијевањем и с великом јеком и с ломљавом страшнијех громовах; сто путах сам овђена сједио и гријâ се мирно спрама сунца, а под собом муње и громове гледâ, слушâ ђено цијепају; гледâ јȅком града стравичнога ђе с' пода мном јалове
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Кад, ето ти однекуда једне велике ђачине, који баш спрама мене седне; попослуша неколико наш разговор, пак онда окрене реч к мени, говорећи: „По твом изговору чини ми се да си
сиреч, што сам из Баната изишао, а потом из Хопова, из места у место преходио и опет се враћао и потом изнова отходио, спрама овом случају толико ми се чини колико обични всеопшти догађаји који се сваком повседневно у животу више просто и
У све то време ништа није могао у стомаку држати. Дођемо у Свете Четрдесет спрама Корфа и, како изиђемо на земљу, лакше му буде и у пет дана предигне се; но доћи к крепости, томе се хоће времена.
” Ја сам потом послао неке дарке њему, али то за ништа не држим спрама овој хитрости која се управ може назвати греческе љубови и дружества хитрост.
Путујући к Цариграду био сам у лепом друштву трговаца хиотски[х]. Спрама острова Мармаре дуне јак нама противан ветар и задржи нас у једном маленом пристаништу овога острова 15 дана; једва се
А кад ти нас почну низ брдо терати, тога опет летења и сијасета нит’ сам чуо ни видио. Шта је бездна и пропаст? Ништа спрама оном куд смо ми пропадали! Ништа није јадније слушати него гди даске око нас шкрипе и балвани испод нас јече.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Зла његова виђу посљедствије и погипше твари сожаљујем; ал' је име неблагодарности спрама оца погрешка највећа: свете правде строги су закони, све је дужно њима сљедовати, преступнике мој бич наказује.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
па сврате с њим у шуму и привежу га за једно дрво, а кад се измакну с волом подалеко, врате се опет ономе раји, па спрама њега шједу те почну ручати, а пошто ручају, припале чибуке, те га почну питати: — Душе ти, Влаше, да те убисмо код
Ево га к цару, а цар био већ ручао, а од добре воље, па рече Херу: — Аферим, Херо, сједи спрама мене. Кад Херо сједе поклекнувши на кољена, а сави руке на прси и цара смјерио у очи, цар прифати они кошиц смокава,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!... Ама, — па ми дође ништо чудно! Има си једно сопче његово и никога не пушта у сопче. Сам га помета с метлу.
Како пазар, алиш-вериш како? — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару. — Тхе, спрама године! — вели Манча распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако. — Саг види чудо? — отпоче хаџи Замфир.
— Ех, — вели му Замфир — куде су били они стари спрама теб’?! Оној беоше прстенџије и дугмеџије, а ти си златар, јувелир један може да се викаш! — ласка му Замфир.