Матавуљ, Симо - УСКОК
Према двогубој свјетлости све три живо скренуше очи на извањца, који, стасит, спретан, бјелолик, њежног, али и мушког израза бјеше упро поглед у пламен.
Старац бјеше родом од њекуд од Мораче, а млади бјеше Црмничанин. Најстарији ђак, њеки Обрад Милетин Љешњанин, спретан младићак од седамнаест година, с пиштољем за појасом, послуживаше вином духовника и ђакона; пред војницима бјеше
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У сваком лову, игри и борби тај ти је био спретан . . . Кад прошлог лета, приметих јасно, постаде Жућа сетан. Поваздан ћути, па истом пита, очи му тужно круже: —
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Павле Соларић КОВЧЕЖИЋ НЕБОГОГА ПАВЛА У мене је био спретан сандучић од дрена, Но од дрена кедарскога, што воњу изјева.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
он би се онде нашао са својим подругљивим, пакосним очицама које играју као на уљу, радознао као сврака, живахан и спретан. Назвали су га Пипац јер је читав свој живот провео чаркајући, завирујући, пипајући, истражујући нешто по свету.