Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
је ужасна она сахарска пустош која од те једне једине мисли, од вјечитог ношења тог монокорда у себи, царује у таквим спрженим душама. Зазирем од људи који никад не мисле противно себи.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Плашим се усамљености. Хвата ме језа од помисли да ћу остати овде сама у камењару, међу спрженим коврагом, звечаркама које гмижу около, док им тела блистају на сунцу.