Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СЕМЕ У бразду бацих семе кедра, Те непобедне свете сржи, Којег у своду неба ведра Нит олуј сруши нит гром спржи. У светло јутро тога дана, Бацајућ семе, рекох: — Буди У мојој бразди крв титана, Идеја силе сва у груди!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
кажу: ето то је та унутрашња снага и сва је игра ствари у мењану оне покретачке снаге; и док васиону не пождре и не спржи ватра пакла таласаће се све тако тамо-амо, без моралне организације, у вечној борби за опстанак.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Свуд су дивни, и опет их нигдје, Како муња што удара с неба, Сине, пане, спржи па је није, Тако хајдук у злотворе бије.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ИИИ Затруби злокоб с руба памтивека. Кад ум се смрачи, једно зрно зоби у тренут може кућу и човèка да слисти, спржи; може и да згроби Висину горду, кад се звезде зграше у крик „из црне рогози и шаше“.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Гле: из мене беже и куљају знанци. Неки, много драги, што их вежу ланци, Зуре из мог тела као из апсане. Ко ми спржи траву: њен зелени смисо? Ко ми спласну воде па стојим сред муља И удишем ваздух који сам већ дисо?
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
— Најпре куша цпећа, да л’ ће га уморит’; Плахом силом јурне, да га огњем спржи, — Срце се одржи. За њом дођу боли, лед и мраз га сколи, — Срце им одоли.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Колутаве очи светле, никад сите, А увела уста гризу тела врућа... ''Доста! Гаси луче, спржи цвећа ките! Свежине ми дајте и свечаност мрака! Смрди крв и уље и свилене рите!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
6 И знам, и леди ме знање — штуро је ово, стопа у стопу ткање. И јалов пламен, саму кад не спржи срж; — јадован мраз, кад не строши се камен. 7 Ходом то у неходе, у беспуће непутем, и броди да се не преброде.