Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У ходу се немарно клатио, а у трку се размахивао рукама и решетао главом. Спријатељило нас је одмах и његово смијешно лице. — Хм! Бућко! И опет сам праснуо у смијех. Отада, Бућко је постојао.