Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Бре, бре — смеје се командир — ала су ти скромне жеље. Ја сам помислио да ћеш рећи као мајор. — Па... спроћом прилику, господине капетане. Не одбијам ништа — смеје се Таса, показујући своје беле зубе.
А ми ги претекосмо и поделисмо нас тројица паре спроћом себе. — Колико је још од старих људи остало у батерији? — Како да ви кажем... свега нас двојица: ја и командир.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Знам ја да магаре не липсава тако лако, а коњи сваки час. А после од коњи се нема фајде, а волови се једу. И спроћом ти волови, ми се лепо исхранисмо. Код Драча позајмим од неки пешаци неколико кила брашна. — Како, како? — Па...
Мој брајко!... Смеје се поручник Мишић. — Сваки мисли „спроћом себе“ — он зевну и протегли се. — Је ли, богати, где те ранише? — У ногу... — Де, мајку му, толико знам.