Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— У гробу. А ти наши сиви тићи, Југовићи, Обилићи — Да ли и њи клета смрти За навеки у гроб спрти? — О не бој се, мили побре, После лоше биће среће добре; Српска пушка севка из грмења: То су, брате, предивна
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад се већ ђетету досади, онда помисли у себи: „Ваљда је у свакој воденици ћосо“ — па спрти своју торбу с леђа и стане да меље с ћосом.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад се већ ђетету досади, онда помисли у себи: ваља да је у свакој воденици ћосо; па спрти своју торбу с леђа и остане, да меље с ћосом.
Кад се већ ђетету досади онда помисли у себи: ваља да је у свакој воденици ћосо; па спрти своју торбу с леђа и остане да меље с ћосом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад се већ ђетету досади, онда помисли у себи: ваљда је у свакој воденици ћосо; па спрти своју торбу с леђа и остане да меље с ћосом.
Ћипико, Иво - Пауци
потреба ми је! Претргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом. — Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету, — каза јој Марко.
—Пусти ме да капут снимим! — вели му, не обрнувши се к њему. — Де, имај ти свој комод! — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао. — Шта је, дакле? — сјевши упита газда.