Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
кад су пси лајали на месец, ноћу кад ветар спава у топољацима и греје се на месечини, Морава као џелеп омица рже на спрудовима... Он, Аћим, у воденици, по паспаљу је писао слова.
Сетила га на воденицу и на оца Луку, увек га месечина и врштање реке на спрудовима подсете на оца, чуло се безнадежно, успављиво лајање преровских паса, све дале и тише, и сетило га на кућу која остаје