Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја нисам знала шта ће он да чини, али сам видела да он у себи нешто страшно спрема. Кад је било пред зору, он дође, спусти једну пуну врећу на земљу, па ме онда пољуби. Глас му дрхташе од раздражености: „Грлице, ево јела!...
Мој побратим спусти руку са мога рамена, а ја сам приметио да се дубоко замислио. А кад се коло опет отпочело играти, он се наново ухватио
— Нек се угуше, — рече у дивљој јарости, — нека изгину! — Затим се спусти низ брдо и, све странпутицама јурећи, нестаде га у ноћној тами... . . . . . . . . . . . . . . .
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
МРАК НА ПРАГУ Одавде, са овог прага, кад је ведро, види се море иза девет гора! А ујесен се спусти таква тама да ти је најдаљи видик онај стог!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— ,Који је то г. Мијушко?’ — Ја кажем да је он прешао и подигао нас у име царево, и да је сада и он овде. Цар спусти обрве на очи, и пошто мало поћути, рече нешто немачки једном официру, који одма отрча напоље.
Турчин запне шишану, пак окрене најпре на отворена врата на петла, а затим је спусти те кнезу Станоју према себи скреше у прси, који падне.
Али шта ћемо сад? Топ гледи управо из стране у нашу војску; ето сад невоље! Нема се чим да закопа, да се кундак спусти и топ у Турке подигне. Но невоља изиђе на ум.
и саме сузе залише — не мога̓ се ракије напити. Спусти̓ чутурицу покрај његова колена, уста̓ — а он само погледа — и одо̓ под једну шљиву, набијем џубе на главу, и ту не
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— А не брини се, може ти ласно и пасти — рећи ће Спасоје. Сима спусти врећу на један камен, па седе и поче: — Ударих на школу, па хтедох пући од смеха оној врашкој деци... Е баш су ђаволи!
Сватови се деру: »Тако, море, тако! Удри, удриде!« и скачу око ње га као бесни. Најпосле ти оно момче спусти бубањ на земљу па, токорсе да се н оно нашали, потеже и скочи на њ. Пуче кожа и обе ноге пропадоше му унутра.
Оно момче једва се докотрља до једног амбара, па спусти бубањ и прући се поред њега на траву. Среја се попе горе на доксат, скиде гуњац и метну под главу, па леже и он да
— 'Оћеш само да ти што више заради — додаде други и спусти бременицу. — Бог с вама! Окан'те се ви мене! — Нема то окани се, него, де ти мени плати оне каце! повика трећи.
— Хм, мало! Што мало? Ни јесме своји људи. 'А'де, 'а'де! — заокупи ћир Трпко, и Тиосав опет спусти торбу. Дође једно Цинцарче с кантаром. Ћир Трпко одмах узе мерити. — Осум ока! — рече потегнувши торбу на кантар.
— и нави пушку на њ. Оно тек одломи од жбунића гранчицу па нанишани њом на Радоша. Радош се сав охлади. Спусти пушку, па поче полако измицати натраг. Оно све ближе к њему, па удри камењицама.
— А где је укопан? — подвикну Ћебо опет. — У Кривој јарузи, под рачвастим брестом... — одговори баба, па опет спусти главу. Веома се замислише Зарожани.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ево ти духана. Ти пушиш, чини ми се? Маринко диже главу и исправи се тек упола; приђе миндерлуку и спусти на и само један мален делић свога тела. И загледа се Турчину у лице.
Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно... Подиже се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти. — Ва им̓ оца и сина и светога духа, амин!...
О, Господе!... је ли то могућно?... Па шта ће нам сад рећи друга села?... Знам!... Рећи ће ми: не поноси це!... спусти мало дурбиљ... Та у твојој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето му две стотине дуката!...
И, јурећи шумом, уморио се. Живци напрегнути и раздражени уморили се тако исто... Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст... Није могао више мрднути...
колико је тврда Турчинова глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га онда спусти у воду... Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати.
Кад се успуза до круне, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу... Хајдуци се све више и више дивише окретности и вештини Станковој.
Гусле умукнуше и сваки прихвати своју пушку. Заврзан се одазва лавежом. Лавеж се опет зачу... Харамбаша спусти оружје и насмеши се. — Сигурно какав глас — рече. Не потраја дуго, а иза грма се указа човек. — Дева — рече Јован.
Тишина наста, разговор пресече, само се још деца чула... Ћутао је, премишљајући црне мисли... Већ се и ноћ спусти... Он диже главу и рече: — Вечерајте, децо. — А зар ти нећеш, бабо! — упита га снаха Мара. — ... А? Хоћу, хоћу!...
— Јеси озебао? — Нисам. Како сам журио, и ознојио сам се. — Сједи. Маринко се, по обичају, веома пажљиво спусти на једну столицу. — Ружно вријеме? — питаше Турчин. — Ружно. Киша из дрвета, из камена, што оно онај казао.
Станко принесе харамбаши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрно тамњана, спусти на жеравицу па поче кадити себе и дружину. Молитва је била топла и срдачна.
— Станко! — рече — метни које крупније дрво да ватру држи. Сад, јунаци, лаку ноћ!... И спусти се на земљу. Заповест би извршена. Хајдуци полегаше један до другога.
Сад, јунаци, лаку ноћ!... И спусти се на земљу. Заповест би извршена. Хајдуци полегаше један до другога. Зеко се спусти поред Станка и пребаци руку преко њега. Наста тајац.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А први пут звона зазвониће триста, Кад из Цариграда врати се Цар смели, И тешки мач спусти у подножје Христа. ДУБРОВНИК Сав у злату, титан, риђ и модра ока, Цар слуша реч Кнеза у Великом већу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Пун је! — каже отац гласом меканим као свила, а рукав превуче преко очију и спусти руку. — Па шта ради она моја ниска дуката? Што ће онај лежећи новац? Узми га у трговину! — Уложићемо у жито!
Сад види како је ономе онде! Ха, синко!” Капетан виде да се с Благојем не да објашњавати у вишим регионима Он се спусти ниже: — Тако је, тако је! Али ће они и добити сви пристојно издржавање из државне касе кад се сврши рат.
Босоног лежи и чита некаку купусару. — Помози бог! — рече поп. Учитељ занесе објема ногама као рукуницама, па их спусти низ кревет. Тури кажипут у књигу, па је метну у крило. Поклони се мало пут попа, па оста сједећи на кревету.
Двоја троја кола у највећем трку полетјеше, а Војин Арнаутовић забоде своме бијелцу оструге у трбух. Онда се спусти грозна киша.
— Ко зна? Него пристајете л' ви на мој предлог? Она измахну руком да удари по мојој руци, па је полако спусти на мој длан и још озго притиште мало. — Пристајем! Ја не знам зашто сам се томе толико радовао.
17 Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати. Она спусти вез у крило и наслони се на руку. Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је.
Један просјак који иђаше на коленима пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу. Пред кућом за концерт, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна господска кола.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу како се злопати! — уздише Глиша, искали чашу и спусти главу на сто. И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.
И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче. Обоје стоје тако и с неком као родитељском милотом гледају гушчиће који се гурају и падају на
— Ви фурт шмајхлујете. Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Напослетку се сасвим намести, па устима ни да макне. Мати спусти фиранге да, бајаги, сунце не упире. Чекмеџијић и чика-Гавра већ долазе Чекмеџијић каже чика-Гаври, ако овде ништа не
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Али баш у том тренутку неко спусти руку на његово раме. Јуришић се нагло окренуо и кад је угледао жену, уз високог човека војничког држања који га је
Онда узе са стола слику своје мајке и пољуби је нежно, па то исто учини и са оном сликом веренице, а затим обе спусти у сандук.
Африка
Чак и у ноћи се осећа чађ под руком, где год се ова спусти. Прилазимо некој врсти огромног мола подигнутог на кољима, осветљенога сам о лампама што клате они који нам помажу да
Црњански, Милош - Сеобе 2
Небо се после, опет, спусти на ту празну земљу као плава завеса. Све до краја XВИИИ века, у том краљевству ратови су били чести.
Кад су, међутим, кола команданта стигла ближе испршеним редовима подунавске милиције, Гарсули спусти свој дурбин и дохвати се свог лорњона. Прелетао је погледом људе као да завирује у ред буба и паукова.
поче, галантно, скидајући трикорн, да поздравља жене, али кад виде Ђурђа, како га гледа, и кад чу како опсова, он се спусти из кола, на супротну страну, и оде у стражару да сврши свој посао око папира.
Везавши своје папире, апшит, из Темишвара, у своју кошуљу, а кошуљу око главе, Павле се спусти у воду, кроз прозор, најежен од страха да свеж ваздух, кад је дигао поклопац, не пробуди кирасира, Утонуо је у воду,
Где се спавало тако безбрижно. Како се лепо чуо лавеж паса тамо. А кад би Ђурђе и захркао, Петар је умео да му спусти, на уста, перце кокота, које би хрк Ђурђев дизао, па затим, са висине, опет на уста спуштао. Док се њихов смех гушио.
Трифун је, вели, претио да ће убити свакога, ко на њу руку спусти. Ђурђе је причао да је заиста млада, лепа, витка, пуста, црна. А како се љуља у куку, то се не може заборавити.
Госпожа Евдокија онда, брижно, спусти, францеску, резу, на локоту, на вратима, и леже на постељу. Затим се опет диже и остаде седећи, на постељи, гола.
Расплела је била своју густу, бујну, мирисну косу, и подигла се – није хтела да заспи. Ђурђе је спусти на меко узглавље. „Ајде, серце, ајде, лези, спи, и не тропари!
Скок је био тако страшан, да се, за тренут, чинило да ће обоје пасти, на главу. Међутим, кобила се спусти сасвим лако, машући дивље главом, као да је хтела да покида узду, да збаци са себе и седло и човека у седлу.
Буди се сав у зноју и виче: Не, мене! Не, мене! Он, Ђурђе, каже, заспи, као дете, чим спусти главу, на крило Ане. У својој црној кринолини, са црвеним, сомотским, шепутима, на грудима, Ана је стајала, тако, пред
Исакович јој онда, збуњен, занет и зачуђен, опет пољуби руку. Док јој је љубио руку, царица му, нежно и милостиво, спусти другу руку на главу, а он чу како га благо пита: Где је оставио супругу и своју децу?
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Ауф, сад сам баш заборавио, не знам ко кога треба да баци. Тетурајући, чича дође до кола, упрти џак на леђа и спусти се на обалу, па се тужно развика: — Хајде, џаче, баци ме у воду! Баци ме, Тошо, стари друже!
Чувајте се! Сироти Брко, са џаком на леђима, све на прстима одшуња се до своје њиве под планином и ту га опрезно спусти у кукурузе.
— урликну Крушкотрес и пропе се на задње ноге, а престрављени Брко спусти срце у пете да боље може потрчати, па се стушти према излазу из пећине.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Помислих како бих, да сам девојчица, уздрхтао од главе до пете гледајући га, али Рашида само рече да је гладна и спусти се низ насип где су џокеји оставили опрему и торбе с храном.
Сулејман нестрпљиво облизну усне. Рашида, Боже свети, Рашида! Дадох дечаку ножић и он се спусти низ насип. Ђаволски се плашио да му га не узмем назад. Просто се избезумљивао од тога.
Црњански, Милош - Сеобе 1
певали, док је пук за њима брндао, подвикивао, упадао гласом у сто разлика, трудећи се да што више отегне и што дубље спусти, на крају, два гласа е... еј... е... еј...
Најпосле, пред подне, спусти руке и предаде се судбини, плачући дирљиво, док су је даме и слушкиње заливале водом, трљале, облачиле, припремале за
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
магијски поступак пропуштања семена кроз одећу: „Кад невеста пође на венчење, њена мати узме семенке од конопље, које спусти младој у недра, те са њима иде на венчање.
⁶ При повратку, онај ко носи кући „водицу“ мора добро да пази да нигде не спусти суд са молитвеном водом, јер ако њиме додирне земљу, може земља узети дете пре времена.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
уз огњиште где пастир грањем потпирује пламен, земља друштво човека иште, земља као родна грана воли да јој човек спусти руку на раме.
нек горе у олтару, нека кудељница покривач детету преде, трговац који кроз царство караван тера нека на узглавље спусти златну пару, нека себар јагње мартовско донесе, нек кћер дарују сви који се у царству десе.
нека певају косови и конопљарке, нека сунце гори у четинару, нека јој паучице покривач удесе, а звезда на узглавље спусти златну пару, нека се наручи суседу котаричару да јој колевчицу од прућа донесе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Гледамо се као онда, на перону, и све је исто, чак и оно прашњаво стакло вагона, које никако не може да се спусти. Ништа се ниси променила! — слагах у пролазу. Ти јеси — рече она. УСПЕЛИ МОМЦИ – Мама, али ја нећу у Америку!
Кад смо приметили да је мртва, цигарета јој је догоревала међу уснама, а пепео је био веома висок. Онда њен син спусти плећку коју је држао у лимени тањир, и она лимено звекну у потпуној тишини.
Улице опустеше, а свечана тишина спусти се попут празничког столњака на линију једанаест. Обузе га чудно узбуђење док је као зачаран кружио између Калемегдана
— Да прошетамо мало? Паралисана страхом, ништа није одговорила. Његова тешка шапа спусти се на њену руку. Покуша да је извуче, али није успела. Само да се некако дочепа своје »дијане« и потражи у њој спас!
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Попвдопуло — исправи Крцун. — Виђи ђавола ђетињег! Сутрадан предвоји Мармон своју силну војску; једна се половина спусти под Нови, друга пође на нас у брда. Ону дочека ватра с руских бродова и с новских тврдиња, те се умах распршти.
Тако смо их убијали до ноћи. Пред ноћ сердар Ђико Мартиновић с Цетињанима заобиђе Французе и спусти се у Виталину, где им је био пошљедњи логор, ту им заглави топове и отме руске заробљенике, па се опет врати к нама!
Они се раскорачише један према другом и укрстише. Сви остали и женски стадоше у наовитак око њих. Јанко спусти дрво и започе: — Имају два начина.
— Реци: би ли пошла за онога грдног лацманина?... Реци јуначки: „бих“, па побјегни женски!... Ево, на! И кнез спусти руке. — Бих! — викну Милица и побеже. — А, кучко једна!
Није он скитач, но кућић и јунак, који је ускочио, мој осветник. Крстиња се спусти на ледину, сложи руке на кољенима, наслони главу и стаде тихо плакати. Кнезу се ражали. Подуже стајаше, па сједе и он.
Милићевић, Вук - Беспуће
Гавре Ђаковић се силом осмјехну и махну руком. Он се спусти на сједиште и би му нешто тешко кад му изиђе пред очи гомила његових земљака. Воз се међутим уздрма и крену.
Кад дођоше једном грму она се заустави, окрену се и сједе под грм. — Ово је мјесто које ја волим, — рече она. Он се спусти поред ње.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— За по сата! — рече Марјан, и стаде се врпољити на столици. — А натраг? — Толико исто! — вели и спусти руке до седала. — А колико има од оне »Руске круне« до ове наше кафане? — Не знам где је »Руска круна«!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Како га је раширила! О како је леп!“ Рече дете, па упусти, Утече му тица лепа, А мачка се за њом спусти Па је за врат јадну шчепа. „Јао мамо, удави је, Однесе ми тицу, јао!
Сунце зађе, а Гојко уздану, Спусти очи, глену низ пољану, И опази једнога коњика, Ал' још не мож' разазнат му лика.
Красну песму удесио, Кô да тужи, кô да моли, Кô на срцу да га боли, Баш онако милостиво; — Моми куца срце живо; Спусти суде на пољану, Глену небу, па уздану.
“ — господар привати. — „Гусала с' мани, запевај онако!“ Ал' слуга заче, јер већ знаде како, Па кликну, спусти, задркта и сави, Па лати, диже, отиште и зави, Па избу, кућу, та песма затресе, Из куће јоште далеко оте се.
Сунашце грану — дође већ и пладне, Сунашце зађе — ето нојце ладне, По дола већ се и по брди спусти, И брда, доле, покри мрак њен густи.
“ Те скочи брзо, и лати се горе. Ту месец сакри онај облак густи, Дебела тама наоколо с' спусти, Па зато мога ја разабрат само, Да неки људи слегоше се тамо И жубор беше и трајаше дуго, То само знадем, али
“ Ни речи на то Миле не изусти, Већ само мало у чамац се спусти. Још проли до две, до три веле сузе, Па отуд нешто у наручје узе, Па из свог чамца тад на поље шетну, Па нешто
42. Плану огњем детић пусти, Па је узе у наруче, На душека тад је спусти; Ал' се брани дивно луче, Још стидљиво њему рече: „Не! — ако нас ко затече!“ 43. „Кô затећи? Није него!
“ 71. Девојчица сасвим клону, Када ваку реч изусти, Ка драгоме своме тону, На груди му главу спусти: Вељи јад јој сломи снагу; Жао беше њеном драгу. 72.
XВИ Сунце зађе: „Тамо, тамо, Макар како, све је једно!“ То прослови јадна само, Спусти доле око ледно, Окрете се, те полако, Упути се дому своме, Па гледећ је мирну тако, Ко б' по лицу рекô томе Да де
И чудно јој би по ћуди, Па да њему што науди: — „Боже, Боже!“, то изусти Па стакленце доле спусти. Да науди — не мож' бити, Како је могла помислити?
“ Он је глену пунан чуда, И гледа је позадуго, Ал' то само, ништа друго; Ни речице не изусти, Онда главу доле спусти, И довати своје хаље, Па с' облачит оде даље. Обуче се, ма што скочи? Ох, ала му сјају очи!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тога дана, по подне, као напречац отријежњен, сликар одједном спопаде свој блок, лака корака спусти се низ сокак до наше појате, намјести се тамо на преврнуто корито и поче нешто да црта.
Дјед се усекну, поисправи шубару и све некако поребарке, као да му је тијесан сокак, спусти се до појате. Ту опет застаде, на неколико метара подаље од сликара, и прокашља се.
се Сава у затамњено свечево лице и сажаљиво промрси: — А шта мени и треба твоја помоћ кад се предрага ноћца на земљу спусти? У мраку се од мене ишчаури некакав сасвим други човјек, ни ја га сам познати не могу: домишљат, мудар, јуначан.
Командир поче записивати, затим спусти перо и у неприлици убрзано затрепта. Пјесник је настављао даље, надахнуто, ништа не примјећујући: Тешко стоци кад је
А ја, видиш, и без твоје помоћи погибох. Јоваш тихо штуцну, нагло се презноји и спусти поглед на братове босе ноге. — Ето ти, узми моје ципеле, мени ионако неће више требати.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Има да избуљи очи, бе, да три сата гледа у једну муву, а да је не види! Саће мало да спусти кресту кад се случајно сретнемо! Овде ми се попео! Од њега није могло ни да се дише! Ааа, саћемо мало друкчије!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Он спусти мотику и задрхта радостан. — Па шта ти је? — Ох не знаш ти! — груну она у јаук и силан плач. — Не знаш! Јовану се уч
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
сунце већ седа; кроз облак густи продиру светли његови зраци, кô зрачни, сјајни подупирачи, што сунце држе да се не спусти. Ал' бадава је; ено их нема, црн им се облак сумраком свети, а ноћ ће црна скоро однети сунчеву славу и славу њину.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Прије четерест година ти су млини усанули. Џомет униђе унутра. Не имајући гдје лећи, спусти се за млинске каменице и ту се скупи. Кад је било тако око поноћи, оћути се пјевање и свирка. То су били ђаволи.
— Хвала ти на дару и бог те благословио — рече старац, затим прими новце, спусти их себи у недра и оде својим путем. — Е, хајд, хајд, видећемо! — каже Срећа.
А кад завири у кесу и види онај силни новац, а он кесу опет спусти на пут и рекне: — Новци ми не требају, нек иду бестрага; новац је душогубац. Па оде својим путем даље.
у коју он често силази и по свој прилици биће у њој новаца или каких других скупоцених ствари: него хајде довече спусти ти мене у јаму, па кад је опленимо, онда ћемо добит поделити, и ја ћу ти платити два новца“. Овај на то пристане.
попов најамник нађе врећу и уже, па отишавши с побратимом над јаму, уђе у врећу, и побратим га свеже преко среде, па спусти у јаму.
— Даћеш ми дванаест перпера. — Ајде де! Упрти Турчин Еру те пренесе преко ћуприје, а кад га спусти на оној страни, онда се Еро стане пипати по њедрима: — Немам, господару, ни перпере, бог и божја вјера!
Кад га они којима је казивао заокупе с доказивањем да то не може бити истина, онда спусти на девет, па на осам, и тако доћера до једнога; а кад му ни то не ћедну вјеровати, него му стану говорити да је он то
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Сад сам ја крив што ти не ваљаш. Шта сте дирали у оно буре? СОФИЈА: Казала сам да се спусти у подрум, да се не расуши. МАКСИМ: Да сам ти заповедио, ти то не би учинила. СОФИЈА: Кад не спремам, опет псујеш.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ и спусти се унатрашке на тротоар у својим колицима за тешке инвалиде. ГЛАВА X И ветујте ми на реч, кад су се врата отворила
— А овај акт? — упита без збуњивања тип. Мишелино, који је у међувремену осетио да је претерао са ценом, спусти заставу на пола копља и рече да акт кошта педесет хиљадарки. — У реду, узимам онда акт!
Даса само спусти чашу на сто па оде до тоалета да попије пилулу за смирење. Ја вратим Снежаницу у торбу и, такође, отфурам до лавабоа
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Гине крава у појати. Сред кућице, у пошасти, глоговина почне цвасти. Гавраница у шајкачу снесе јаје - спусти драчу. Лижу чанке пси и мачке. (Гледам Призрен - слушам гачке.) Смрачујеш се, дедовино, а зри јечам, а зри вино.
(Збаци рима чавке, свраке међу строфе, у размаке.) Разрок просјак спусти чело са венчања у опело. Жут коњаник психопата о црквена лупи врата. Болан сутон - а равница.
ИX Шта рећи себи, док још траје служба? Закључај врата и ролетне спусти: у замор-ружи певање је тужба; екрана оба глувилу препусти: од бољке твоје болују видици, а дом су њихов душини
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ћебе, докле зној скроз не протече, па онда пуф с њиме у воду; притом мора болесник најмање педесет чаша воде на дан да спусти. МИТА: Ао, куку! Толико чаша вина могло би и поднети, али воде...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Изгубио је сребрну пару, па суза лије — читаву бару. „Да ти посвијетлим — Мјесец му каже, па доље спусти свој фењер плави Видиш ли сада, несташни враже?“ Весело пара сину у трави, а дјечак скочи, повика: „Стој!
У касну јесен кад магле спусте над поља мртви вал, из даљи сиве севера хладног у госте дође ждрал. Спусти се доле, зашуми трска, ледена скрама на води прска.
А чим га спазе где њивом тапа, нека се нађе у осам шапа. Спусти се вече, овлада тама, зрикавац тихо зриче, а мачак Тоша сео крај Жуће, прича му старе приче.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
МИРА Ноћ дубока влада и све живо спава, На староме торњу поноћ откуцава — И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина. Све поспало ћути, нико се не буди; Не виде га звери, не виде га људи.
Ал' осећа грање, па се тихо свија, Осећа га лахор, па слатко ћарлија. И анђео мира, кроз дубоку таму, Спусти се пред олтар у пустоме храму. Па прекрстив руке на блажене груди, Рујну зору чека, да небом заруди.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Смањиваћемо се да бисмо били као зрно или семе, да из нас нешто исклија. да савладамо нашу непотребну огромност. Спусти се ниже од својих уста сам собом се потопи и дави не зна се дно куда се спушта дрво у подножју посечено ал оста рахли
уста сам собом се потопи и дави не зна се дно куда се спушта дрво у подножју посечено ал оста рахли коров и пањ Спусти се у бездан дроба и на њ Неко други је требало да буде сведок смањивања свега света, мислимо у модрини која сузбија
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Небо се замрачило и муње свитнуше. Тешка олуја, дижући огромне облаке прашине и повијајући дрвета, спусти се над земљом. — Каже командант, док стоји торањ, дотле да останемо...
Непријатеља пред нама нема више. Гледао ме је строго неколико момената, затим спусти поглед на моја рамена, са којих су лепршали пешкири и један крај његових усана развуче се у осмех. Насмејах се и ја.
Неко раније, неко доцније... Једни се рађају, други умиру. Али, чедо моје, не хули на Господа. Сестра Петковићева спусти руке на крило, главу обори и дубоко уздахну. Заћутасмо.
А онај испусти страшан крик, и, дижући руке, повика: — Не, Бога ради! Груја спусти пушку, али га је нетремице посматрао... Онај се придиже, гледајући у цев пушке, и лагано одмаче, па викну: — Народе...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Даће ваљад’ и сад тако... — Ево ти грош, па купи и спреми. Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу... »И овде оно исто! Иста запрега, исти посао, па исти и људи...
Кад би око поноћи она одјеном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа... Одједном се расветли цела соба, али то сад није она соба у којој заспа, него она у
Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси. Изврсно!... Она спусти очи и погледа у своје лице... Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
О чему се ради? МИЛУН: Поручио ти Мајцен: да је то твоје позориште забрањено! ВАСИЛИЈЕ (спусти кофере): Забрањено? МИЛУН: Овде је убијен окружни начелник! Сад је време за жалост, а не за позориште!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
“ Анџела је била наша, врло лепа, собарица, и њен је задатак био да баруна, напитог, спусти у каду купатила. Барун би тамо певао док га сан не савлада. Хојос је због њега црвенео од стида.
Дани пролазе, и сваки врши свој посао. Бан Јелачић, на коњу, сред Загреба, показује мачем на Маџарску, и заборавља да спусти руку. Доситеј елегантно скида шешир, и улази са Калемегдана у хотел „Круну“, а никако да уђе.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Из белог платна гледа младо лице, бледо и спокојно. Странац се прво обазре па онда седе за један сто, лагано спусти на њ обе руке у којима држаше струк огромног крина. Он с болним осмехом гледаше у људе, а они задивљено у њега.
“ — ваздух колеба До краја мора, земље и неба... Ал зачас само... и мрак се густи На земљу спусти. И пред страхотом Божјег виђења Што румен лица с бледилом мења, Јуда се прахом по глави посу; Чупајућ косу — Груди
Сви стоје бледи Од страха— Свако задивљен гледи Где се далеко у висини Бели ко мало клупче праха... После се вијор спусти Ко меко, бело крило И опет дете метне На место где је било.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Шта лажем море, зар није тако било?... — Ко здрав с дружином!?... викну Пајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. — Здрав ти! викнуше готово сви комишаоци у глас. — Ја сам први! — Јок, ја сам!
Деда вриснуше и разбегоше се куд које, и он, као да се одједном трже, спусти руке па само узвикну: — Бог и свети Илија громовник нека им за то плате! Затим се полако окрете и оде својој кући.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Ето, сад морам опет испочетка. Дакле, идем ја јутрос чаршијом, а господин начелник, па тек мени спусти руку на раме, па вели... ПАВКА: А, знам шта је, избори... ЈЕВРЕМ: Ето ти сад, какви избори?
ЈЕВРЕМ: А шта има да се чује? Има л' што ново? ЈОВИЦА: Знаш, идем ја јутрос чаршијом, а начелник, па тек спусти мени руку на раме... ЈЕВРЕМ (изненађено и суревњиво): Ама, на чије раме? ЈОВИЦА: Спусти руку мени на раме.
ЈЕВРЕМ (изненађено и суревњиво): Ама, на чије раме? ЈОВИЦА: Спусти руку мени на раме. ЈЕВРЕМ: Ко спусти? ЈОВИЦА: Господин начелник.
ЈЕВРЕМ (изненађено и суревњиво): Ама, на чије раме? ЈОВИЦА: Спусти руку мени на раме. ЈЕВРЕМ: Ко спусти? ЈОВИЦА: Господин начелник. ЈЕВРЕМ: Ама, и он, кога год сретне, а он му спусти руку на раме! Па шта ти вели?
ЈЕВРЕМ: Ко спусти? ЈОВИЦА: Господин начелник. ЈЕВРЕМ: Ама, и он, кога год сретне, а он му спусти руку на раме! Па шта ти вели? ЈОВИЦА: Вели: „Бога ми, газда-Јовице, не стоје добро ствари!” ЈЕВРЕМ: Које ствари?
ЈЕВРЕМ (трља два кажипрста један о други): Овако!... Јутрос баш идем ја тако чаршијом, а господин начелник спусти тек руку мени на раме, као на пример брату своме, па ће рећи... СРЕТА: Чекај... чекај...
ЖАНДАРМ: Разумем! (Салутира и одлази.) ИВКОВИЋ: Па хоћете ли се, најзад, газда-Јевреме, и мене сетити? ЈЕВРЕМ (спусти му руку на раме). Ево и теби да спустим руку на раме. СПИРА: Тако, брате. То си требао одмах.
СПИРИНИЦА: Шта имам да те оставим, кад непрестано говориш... (Они се и дале препиру, све док се завеса потпуно не спусти.) ЧИН ДРУГИ Друга соба (с улице). У дну два прозора.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И тако, ноћас, у тили час, Он спусти дигнуту руку, у песницу је савије, Бубне коња у ребро, коњ полети у кас И однесе га, до Славије...
” И нагло, у ковитлац, Спусти се као хитац На падину травног предела (А змија је, над њим, лебдела.) Скачући по трави, све као Да плеше, он ју
Ноћ кад се спусти без звоњаве и вике, Како спавају трамваји у свом стособном стану? Имају ли, можда, неке ружне навике?
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
утврди за терет који се спушта на дно мора, он ће, извучен на брод, показивати температуру воде на дну; ако се спусти само до одређене дубине, он ће показивати температуру воденог слоја у коме се при спуштању буде задржао.
Мрежа се са брода спусти право наниже у воду до дубине до које се хоће, па се затим машински извлачи навише док се не извуче из воде.
На броду се постави пумпа чија се цев спусти у море на жељену дубину, из које се желе имати такви организми. Али кад је дубина мало већа, цев се услед своје тежине
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Кад се спусти вече, и врх тамних њива Беличасте магле облачци се гоне, И с торњева старих стане да се слива Звук побожних звона што
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно. Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу. Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало
Марко показа слуги главом да прозоре застре каквим покровцем. И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. | Х Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.
Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући. И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.
А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима њима. И то све не ради себе, већ ради њих, да би они били веселији.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Својим крупним грахорастим очима гледаше расијано; видило се да се нешто дубоко замислио. Док тако стајаше, нико не спусти очију с њега. Има људи који би ваздан могао гледати, да ти се не би досадило; такав бјеше тај.
Он трену трепавицама. Дјевојка брзо усу мало медовине у ожицу, подухвати му и одиже главу, па га зали, па наелак спусти му главу и покрије га. И оста тако неколико тренутака, држећи луч у руци. „Боже мој! добри мој Боже!“ рече цура.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад га они којима је казивао заокупе с доказивањем да то не може бити истина, онда спусти на девет, па на осам, и тако доћера до једнога; а кад му ни то не ћедну вјеровати, него му стану говорити да је он то
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ „Даћеш ми дванаест перпера.“ — „Ајде де!“ — Упрти Турчин Еру, те пренесе преко ћуприје, а кад га спусти на оној страни, онда се Еро стане пипати по њедрима: „Немам госпо- | дару, ни перпере, Бог и Божја вјера!
По том најмлађи брат спусти најприје сестру своју браћи, па онда све три ђевојке сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући ђевојке
сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући ђевојке браћи, сваку је намјењивао чија ће која бити, а кад спусти трећу, и то ону с квочком и пилићима, он њу за себе намијени.
у коју он често силази, и по свој прилици биће у њој новаца или каких других скупоцених ствари; него хајде довече спусти ти мене у јаму, па кад је опленимо, онда ћемо добит поделити, и ја ћу ти платити два новца.” Овај на то пристане.
попов најамник нађе врећу и уже, па отишавши с побратимом над јаму, уђе у врећу, и побратим га свеже преко среде, па спусти у јаму.
“ На то јој кувар допусти, а она дробећи | у млеко спусти онај прстен у њега. Кад цару однесу млеко, и он га промеша кашиком, нађе прстен, те ђипи одмах и повиче: „Дајте овамо
“ Онда свет ко оде ко не оде, а муж се спусти у раку, па викне жени кроз заклопац: „Устај, проклетницо! Ето хоће земљом да те затрпају.“ „А јели мој предњак?
“ „Даћеш ми дванаест перпера.“ — „Ајде де!“ — Упрти Турчин Еру, те пренесе преко ћуприје, а кад га спусти на оној страни, онда се Еро стане пипати по њедрима: | „Немам, господару, ни перпере, Бог и Божја вјера!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Танаско чучне покрај бандере, с пушком на коленима. Брзо се и он спусти на земљу и заспи. Затамњење.) ИВ СЛИКА Кафана, празна. Улазе Цмиља и Анђелко.
ИКОНИЈА (седне): Вилотијевић? МИЛЕ (устане): Вилотијевић? СТАВРА: (Полако спусти новине и преко њих погледа у Вилотијаевића. Затамњење.) В СЛИКА (Кафана.
ПРОСЈАК (спусти се на земљу): Моја жртва испала залудна, моја доброта на зло окренула! Што је требало да ми гране, поцрнело!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
МИТА (поклони се, седне ближе). АНЂА (оборена погледа, спусти се подаље). ЈОВЧА (Анђи): А шта ти? Како твоји? Где си ти? Што си чак тамо села, у крај? Јеси здрава? Како твоји?
) ВАСКА (примети му намеру, скочи, ухвати га за руку): Гле дивљака! Нећеш! Ту да седнеш! (Натера га да се спусти крај софре, испод њених ногу, пошто опет седне и завали се): И ето, кусај, пиј (налива му чашу), па да ми причаш то:
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бјеше доста посиједио и измијенио се за тијех десет мјесеца. Образи му спласли, подвољак се спусти више но прије, на шији му се кожа набрала, те се чињаше као да су му шклопци изашли. — Тако!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Споро откопчавајући гуњ, спусти се на миндерлук с модрим јастуком. — 3на се! — у одшкринутим вратима забелеше се зуби у бусену механџијине главе.
Хајде, закевћи мало, као некад кад смо јурили лисице. Хоћу сад да те чујем. Хајде! Што ћутиш? Ђорђе се спусти на сламу. Пас му леже између ногу, послушно трпећи миловање по врату и гужвање дугих, клемпавих ушију.
Аћим не стиже да пита да ли је Ђорђе донео неку вест. Она, сигурно, нешто зна чим ћути. Спусти се на миндерлук поред прозора, поче да срче каву, пуши и, наборана чела, вири кроз прозор.
— Одсутно глади прстима рецке по ивици софре, па одједном, као са ватре, трже руку. Аћим виде и спусти поглед: то су белези Василија, првог мужа његове мајке.
Осушио се, јаловак си. Не рађам ја теби слуге. Пет синова имам. Еј, пет! Једнога ти не дам за цело имање. Спусти мараму на главе близнака и приђе другој постељи на поду, на којој спавају три старија сина.
Зови сутра попа да му очита молитву. — Не треба њему молитва. Спава му се. Дај ми га. Тола спусти дете у корито, помисли да им је зима, скиде гуњ са себе и покри их.
— Рекао сам ти да нећу да бројим. Јесу ли спремне санке? — викну, саже се да узме кесу, спусти је на кревет и приђе прозору да склони очи од брата. — Спремне су. Само ми ти прво потпиши оно што сам ти синоћ рекао.
Аћим устаде и унесе му се у лице: „Опет га волим. Више њега волим од тебе.“ „Знам“, крај ноге спусти лампу. „И опет да знаш.“ Сударише се очима. „Прочитај писмо.“ По соби су сенке дрхтале. „Иди, нећу ништа да читам!
И није веровала.“ Хтеде некако другачије да седне, а снага отказа спорим и мутним жељама. Таваница се спусти ниже, над само његово чело, и лампа је у њега закуцана, па се њише и дими, и боле га очи у уморној дреци кафане, којој
— Ђубре чаршијско — мукло јекну Ђорђе, гурну Ику, ритну ногом Цигане и спусти главу на сто: страшно је ово и гадно, осећа, јер никад овакву ноћ није имао.
но што је мислила да јесу, гледају је оне друкчије него икад, гледају је не као Ђорђеве ситне и зле; опусти песнице, спусти руку на шубару као да га милује, зажеле да седне поред њега, да му се пожали, да му каже нешто и још нешто што јој се
— Ја сам јачи — рече мирно. Војник с ниским челом и дубоко улеглим очима, ситним и црним, гледа га презриво, па спусти пушку крај ноге и приђе да подигне официра. Никола се окрену Аћиму: — Срамота се не брише срамотом. — Где ми је штап?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Једва сам га спасао од мачака! — малишан спусти повређену птицу на руб кревета, а девојчица од страха завуче главу под јастук.
Репатих и рогатих биће убрзо толико да на тебе нико неће ни обратити пажњу. Слободно иди! — Поглавица му спусти чичак на длан, упозоривши га да пази: налети ли чичак на неког коме је туђе добро важније од сопственога, претвориће
Устрашено пиштећи, птићи су га голицали по голој кожи. Не издржавши, дечак их избаци из кошуље, па се спусти на грану ниже. Чу само њихов тупи пад и истог трена опази како су му ногавице панталона постале дугачке, предугачке.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
То безнађе као да се спусти, из пакла, са мо онда кад зло у људима потпуно помахнита. Тада на све пролазе стане да улази и смрт, човек више не
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И заљубљена, погођена неким Стихом к'о стрелом, спусти књигу тада И снива дуго... за мутним далеким, Чезнући тако у тишини јâдâ И опет чита...
И у томе часу са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина. Све поспало ћути, нико се не буди; Не виде га звери, не виде га људи.
Ал' осећа грање - па се тихо свија; Осећа га лахор - па тихо ћарлија. И Анђео Мира, кроз дубоку таму, Спусти се пред олтар у пустоме храму. Па прекрстив руке на блажене груди, Рујну зору чека да небом заруди... В.
Кад се спусти вече, и врх тамних њива Беличасте магле облачци се гоне, И с торњева старих стане да се слива Звук побожних звона што
“ ваздух колеба, До краја мора, земље, и неба... Ал' за час само - и мрак се густи На земљу спусти. И пред страхотом Божјег виђења, Што румен лица с бледилом мења, Јуда се прахом по глави посу; Чупајућ' косу, Груди
Ал' у том часу жеђ нас је морила љута; Жарка се жеља јави да је утолимо; И ти спусти ведро... - за некол'ко тренута Свежу воду писмо да жеђ угасимо.
Попа, Васко - КОРА
занела Али јој плећати ваздух Руке не пружа МАХОВИНА Жути сан одсутности Са наивних црепова Чека Чека да се спусти На склопљене очне капке земље На угашена лица кућа На смирене руке дрвећа Чека неприметно Да на обудовљени намештај
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ја сам је прелистао. Шест комада папироса! Неписмено, управо неукусно написана, без стила и песничког полета“. Он спусти глас и поче опет да шапуће: „Ево нас тројица, како овде на окупу седимо, можемо, мислим са правом, рећи да смо нешто
Но чим овај или онај брод стиже до зида, дизалица, постављена на том месту, испружи изненада своје брвно, спусти ужетом своје ченгеле које шчепаше лађу за њен кљун, подигоше га у вис, док се лађа не претури и не потону у мору.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и као збуњен и мучен сном који није упамтио он се избуљено загледа у зид па понова спусти главу. Још је било врло рано и светлост је кроз сасвим мали и четвртаст прозор, који је личио на апсански, улазила
— Не, идем право код Николе Глишића, шефа... Ти знаш где станује? А мислим знам и ја. Он застаде па спусти ствари на земљу. — Код господина Николе Глишића? А шта сте ви њему? — Рођак.
И ја му наредих да не дроби, већ да ме води куд сам му рекао. Али кад смо наилазили поред „Лафа“ он спусти ствари, утрча у кафану, без питања, па кад отуд изађе: — Ту је, ту, знао сам ја.
Свежи поветарац брзо проноси равномерно, једначито хркање здравог војника, који је заспао чим се спусти на земљу и кога је умирило размишљање о ономе што се очекује.
начин однекуд, одакле било и како било, задобио каква год крила, па да се на тим крилима вине и полети Београду и тамо спусти пред само „Златно буренце“, које му се оданде, из оне мучне швапске тамнице, чинило најлепшим и на овој земљи
Узимајући, просјак подиже руку капи да ми захвали, али је брзо спусти да прими дарак моје сапутнице. И у исти мах ја приметих велику забуну на обојима.
— Не, не, малу би’ пару могао, добра госпођице, ово не могу. А она, видећи га како се боји да прими, веома хитро спусти новчаник у његову торбу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Зацијело су дошли некоме у походе. Отац је залупио стражња врата не пропустивши да прије тога малко спусти стакло, ради вентилације, како касније не би било спарно.
кад су на Земљи владале велике језиве тишине, тек ту и тамо прекидане големим пљускањем воде кад се у мрачне мочваре спусти грдан претпотопни гмаз. Посјетилац одврће поглед од прозора, крадом га скреће на болесника.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну. Овога тренутка само једно једино осећање беше му пријатно: што су му сад руке слободне.
Не може сит да се нагледа познатих му места, као да је годинама од њих био одвојен... За један часак Ђурица се спусти са високе планине и удари реком, која тече кроз потес кленовички.
— Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. Вујо нађе за добро да спусти тон. — Тако, соколе, аверим ! А јест, имам још нешто. Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак.
— викну она. Ђурица је оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку.
— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. — Та нека ме, снахо, могу и овако — одговара он Станки, која му нуди јастук.
О каквом убиству ти говориш? — одговори Симо зачуђено, али му преко лица прелете смртно бледило. Ђурица спусти свећу поред себе, узе једну Симову руку и забоде му усијану иглу под нокат једнога прста.
Ватра прсну пред очима... за њом дим... оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, некако необично, у косо, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи... Опет загрокташе пушке, засипајући сву собу пакленом ватром...
Пољуби се са њим, па се исправи. — Силази сад, доста је... Ђурица сиђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе на траву. Митар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. — Немој...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад је Петар опазио смрт, он онда брже-боље спусти камен и почне бежати к оној девојци, да у њену земљу пређе. Смрт сад изиђе испод камена и потрчи за њим.
Брже-боље вјешто сакри прстен да не би још ко видио, па га спусти у џеп. Увечер када оде спавати, зовну она робињу што улази у ашчиницу, па је упита: — Ти улазиш у ашчиницу, знаш ли
Потом најмлађи брат спусти најприје сестру своју браћи па онда све три ђевојке сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући ђевојке
сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући ђевојке браћи, сваку је намјењивао чија ће која бити, а кад спусти трећу, и то ону с квочком и пилићима, он њу за себе намијени.
Када би крај поља, отвори пустахија један капак, па се спусти доље под земљу и рече дружини: — Ево овамо уходио сам једнога трговца, но хајдете да га поробимо и убијемо.
Он јој рекне: — Де ти прва, па ћу ја онда. Лисица тад дигне своју предњу десну ногу и полако је спусти на гвожђа и ситно рече: — Нисам ја изјела меда, тако ми овог правдала!
у коју он често силази, и по свој прилици биће у њој новаца или каквих других скупоцених ствари: него хајде довече спусти ти мене у јаму, па кад је опленимо, онда ћемо добит поделити, и ја ћу ти платити два новца“. Овај на то пристане.
попов најамник нађе врећу и уже, па отишавши с побратимом над јаму, уђе у врећу, и побратим га свеже преко среде, па спусти у јаму.
— Даћеш ми дванаест перпера. — Хајде-де. Упрти Турчин Еру, те пренесе преко ћуприје, а кад га спусти на оној страни, онда се Еро стане пипати по њедрима: — Немам, господару, ни перпера, бог и божја вјера!
Онда свет ко оде ко не оде, а муж се спусти у раку, па викне жени кроз заклопац: — Устај, проклептицо! Ето хоће земљом да те затрпају. — А је ли мој предњак?
сам снио где се отворило небо, па тамо седи бог на престолу своме; то је тако лепо да се не може казати; па онда бог спусти одозго велике мердевине, па зовне и мене да идем горе к њему. А ја онда уз мердивене ајде горе.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Нек престане живот и сви моји дани! Ил' не, нека трају док их смрт не склони — Док се мрак не спусти и дух ми сарани. Све што је у мени — самог мене гони... Ах, радо бих плак'о — али нисам жена!
Празна и страшна јави му се соба. Самоћа поче да га пече, дражи. Он је остави. Као дух из гроба Спусти се у мрак да мелема тражи.
И ја осетих да су зраци ови И ноћ што иде да се спусти лако На крв из рана и обале речне; И ја осетих да су људски снови Увек земаљски, без доброте вечне, И зашто људи да
Ћипико, Иво - Приповетке
—Момче плану и чврсто прихвати за узду. —Море, мичи с пута! — плане и ефендија; махне бичем, но не спусти га, већ га собом држи. —Нећу, док ми не одговориш! — бјесни Спасоје и гледа га чисто у очи.
— Гледајте како вјетар мота једром.... Растргнуће их! — опази млади рибар из друштва. — Луда, што их не спусти!..... Што ће му једро? рече као за себе стари рибар што је ходио одмах иза Антице. — Марко, Марко!
Приреди тршчицу, измјени сагњиле струне, очисти удице, па, док дан освоји, спусти се к мору у дражицу. А дан угодио, као љети ведро.
Мамио га је дуги пут, непознати људи и крајеви, па, кад се у семинарију све смири, он се спусти преко зида дворишта у варошку улицу. Журио је к оном правцу где је знао да ће к мору доћи.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
14 Иза тога следи широка а врло индикативна слика о томе како се ноћ „спусти, притисну све њих, целу ионако сниску, дугачку кућу, која сад дође - не прљава, већ некако пространа, мокра и хладна“.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Но он, чисто и не схватајући каква му опасност прети, изнемогло коракну на прекладу, спусти тешке бисаге, дохвати једну столичицу, старачки се спусти на њу, и дубоко, тужно дахну.
каква му опасност прети, изнемогло коракну на прекладу, спусти тешке бисаге, дохвати једну столичицу, старачки се спусти на њу, и дубоко, тужно дахну. Па збуњено и болећиво погледа на дете, потом на жену.
Дај ми да погледам своје дијете! — Куку мени, што нас овако ојади! — још једанпут хукну несретна жена, па спусти ожег и пресечена у снази приђе те затвори врата.
Обазревши се с прага да ли је све у селу поспало и мирно, она их брижљиво спусти испред врата, па ова опрезно притвори, набаци велику гвоздену резу на довратник а преко ове дубоко углави клин.
Погледа на хучну реку, на околна брда, подиже очи к небу, па их храбро прибра и, као да ништа није било, спусти их на Кошутана. Овај се још више узнемири и у души дубоко зажали што н она није мушкарац.
А кад приведоше кола са подницама, она при подизању леша ником не допусти Јабланову главу, но је сама пажљиво спусти, па приђе Вујани н болно је загрли, овлаживши је нелажним сузама: — О, сестро, колико би била срећна да мој син лежи
Тек кад каваз унесе каву и понуди му, једва га нагнасмо да седне. Он лагано спусти на под свој штап и убогу торбу, па скиде и чалму. Ја га тад добро загледах.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
а ја клечим пред том сликом драгом. Дуни, ветре, сада дуни целом својом снагом! Не дај светлост да се спусти у мрачно местанце, Разби ковчег, као што је он разбио ланце, Ковчег разби, пепео проспи па у бурном лету Просеј
Краков, Станислав - КРИЛА
Чепркао је под каменом у води, и сигурно је хтео извадити рака, када се одједном иза стене тешки кундак спусти, и нешто тупо пуче. Устављени војници се подигоше, и почеше скакати са камена на камен.
Петровић, Растко - АФРИКА
Чак и у ноћи се осећа чађ под руком, где год се ова спусти. Прилазимо некој врсти огромног мола подигнутог на кољима, осветљенога сам о лампама што клате они који нам помажу да
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Тек кад ме виде, Уморно диже мутне зенице, После их спусти... али плашљиво Кô да се бича боји нечијег. СПАСЕНИЈА: Што отровани шиба крајеви По танкој крви робља несрећног,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Да издире косом — не може издирати кроз урвине, кладе, пањеве и честе шумарице. Да се спусти у поток пада узмиче друмом — не сме, јер нема кад — турска ће је пешадија пристићи.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
нате, мислећ’ на те, Трепавица кад ми клоне, Па у ноћи, у самоћи, У том санку ружичноме, Кад се мајка моја спусти — У том санку пуном миља, Те над нама руке дигне, Заједно нас благосиља — Од суза се море диже, Ми пловимо по
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пред нама се наједном замагли, црн облак се спусти на врх Кајмакчалана, и поче да се развлачи по падини. Тада се десно од нас направи нека гужва. Извио сам се да видим...
Зачух кад неко шапну: „Ево, овде је.“ „Јеси ли ти, Влајко?“ — и једна се прилика спусти поред мене. — Ко си ти? „Ја сам капетан Петровић, командир треће чете.“ — А, јесте ли прешли? — обрадовао сам се.
Једино Пера „Ђеврек“ дигао ногу на предњи ункаш и привезује мамузу на босу ногу. — Кидиши! — раздра се „Фикус“ и спусти руку. Звизнуше корбачи, затакараше коњске копите по друму, свитнуше потковице, и цела се маса изгуби у облаку прашине.
Она саже главу и само уздиже раменима. Виделе су се облине њенога врата. Прамен косе, као свилица зрелог кукуруза, спусти се низ њено лице. Ноктом десне руке нервозно је правила неке фигуре на столном застирачу. Нагнуо сам се према њој.
— Боже, шта ли би дала негова мајка или сестра, да има ову косу! — размишља војник. Граничар спусти полако шлем на земљу, као да се боји да не потресе и саму успомену на овога мученика...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
књиге истините, Мудри људи паметни су, Воља судбе сасвим јасна, Момче младо одвећ љупко, А и дружба навалила. Спусти очи Цвет-девојче К белој руци на колена, За оком се момче дало, Десном својом десну њену Са крила јој подигнуло,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Е, немој се, оца му, одма' за свашта љутити! Де, да се појубимо! Пољубише се. Лујо огрну хаљиницу, па се опет спусти на влажну траву, да сања о сјутрашњем дану. Сјутра ће се његов Јаблан бости с царским баком.
И он остаде сам с окорјелим мразом и ледом на души, и тврд као камен, црн као огорјео пањ у планини, спусти се изнад огњишта, на коме се ватра гасаше...
Умири се и сједе. Смота нову цигару, отпуши је мало, па је полагано спусти међу оне остале, те се опет одбочи на руке и замисли. Изиђох иза стрехе, а за мном Стевица. — Помози Бог, оче прото!
— Јесам. А што је теби за тим? Што сам препатио, не казујем свијету! — издера се осорно, одбочи на лактове, спусти обрве, па се удуби свом снагом у некакве црне мисли и укочено се загледа у западно небо. Вече се примиче.
ИСТИНИТИ ЗУЛУМ СИМЕУНА БАКА —Ја млим, људи, требало би претргнути; шта би ви рекли? — упита котлар, па спусти справу у пинту и поче „градијерати“. — Зар ти то мореш, Мићане, брез свијеће? Не видиш, болан! — Свеједно, брате!
Изволи господине? Судац: Изволим, изволим, Давиде. Спусти га. Давид: Како би било, главати господине, да га извадим из вреће, па да га привежем за 'ву једну ногу од астала, да
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И заборав на све кад спусти свој благи вео, брда још и побрђа памтиће те, мајко, у љутом где зидајући зноју недужну цео те народ клео.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
В Колико пута ујутру, за време лета, седне испред дућана на ћепенак. Спусти ципеле доле, прекрсти испод себе ноге у чистим белим чарапама, и онда, пропуштајући бројанице чека да по обичају дођу
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Пре но што се мртви спусти у раку, боде се т. коцем, »да се не би повампирио« (СЕЗ, 13, 447), или му се, из истога разлога, забада трње у палчеве
, поред које ставља »дар у новцу« свако ко честита, а онда стари сват спусти на тањир своју ј., која му се врати пошто се пронесе од свата до свата ради даривања, а »затим, по истом поступку,
(СЕЗ, 58, 1948, 328). Код Поповаца »се сјеме не даје из руке у руку, него се спусти на земљу — да га други узме са земље« (СЕЗ, 65, 1952, 244). У околини Бора, на Св. Варвару (17.
Ћипико, Иво - Пауци
— и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије. Па, подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се.
? И он не може више да мисли, бол га савладава. Стисну још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег... .. ... У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање.
Засве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к'о да неће нигда заћи. А њих двоје иду запрашеном цестом и ћуте. Осушила им се уста, па им се не да говорити.
Љупко осмјехујући се, спусти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Корача затим обалом. Бира место где да је спусти. Спушта је на округлу леју од ситнога светлуцавог песка и леже крај ње на бок. Отире јој дланом лице.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
МИРА Ноћ дубока влада, и све живо слава, На староме торњу поноћ откуцава И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина. Све поспало ћути, нико се не буди; Не виде га звери, не виде га људи.
Ал' осећа грање, па се тихо свија, Осећа га лахор, па слатко ћарлија. И анђео мира, кроз дубоку таму, Спусти се пред олтар у пустоме храму. Па прекрстив руке на блажене груди, Рујну зору чека, да небом заруди. 1884.
“ А лукави дечко тужно спусти главу И плакати поче: „Свет и мене гони, поведи ме горе, И ја сам сироче. Гле! Ја једва идем, издала ме снага, А и
Кад сунце спусти косе зраке, И тихо падне сутон блед, Сакривајући у облаке Босанских гора даљни ред, Ја самац блудим по обали, Спокојан,
А Кића чопоре пусти, Подви лагано ноге и крај ње тихо се спусти, И мирно звиждати стаде. Пред њима бисерна река, Кроз зору црквени тороњ светли се издалека. Од села лавеж се чује.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
знак за полазак, сакрићемо се у цели Ерехтејона; онде ћемо сачекати док сви љубопитљивци не оставе град и ноћ се не спусти. Тада ћу окренути казаљку времена за две хиљаде година унатраг, па ћемо наставити наше путовање у прошлост.
и спокојне, када их подигне к небу и говори о његовој вечној правди, оне се усплахире и добију чудан сјај када их спусти на земљу и посматра шта се на њој све дешава ту, на земљи, његова је стаза трновита, то смо видели већ првог дана.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Како га је раширила! О, како је леп!“ Рече дете па упусти, Утече му тица лепа. А мачка се за њим спусти Па је за врат јадну шчепа. „Јао, мама, удави је, Однесе ми тицу,јао! Не дај, мамо, да поије, Не дај, мамо… Јао … јао!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Уто се опет чу тамбурица, и ванредно тихо певушење. — О, Боже! — уздахну госпа Нола, и спусти опет главу на јастук. И као да све што јесте, није, она осети неко задовољство, и наду, и пусто неко миље у грудима од
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Мајци и оцу скотрљаше се низ образе сузе радоснице, те отац спусти руку у џеп, извади онај нов новцати дукат и предаде ми га љубећи ме у чело.
Онако отприлике као што у позоришту има комада тако некако недовршених да публика, и кад се последњи пут спусти завеса, још увек седи и чека наставак. Ја не бих желео да своје читаоце ставим у тај положај да чекају наставак.
– Ама шта има да нам говориш о смрти – буни се и Бора – као да ми који смо умрли не знамо шта је смрт. Војислав спусти обрве, стрпа руку у џеп и увређено седе и, мада су га сви молили да настави, он не хте више ни реч да рекне.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Још мало, јер нам савезничка помоћ стиже и за који дан ми ћемо заједничким напорима савладати непријатеља. Краљ спусти главу и неколико тренутака гледаше туробно преда се. Затим ободе коња.
Измучени су, тешко дишу и намрштено гледају преда се. Сутон се некако наједном спусти. Сада нам се чини да снег још јаче шкрипи под нашим ногама. Промакосмо поред неких тамних прилика.
— Хвала, имам посла, ја сам само хтео... — Каква посла, кад је моја момчад на фронту. Уживај само. — Он се спусти прекрштених ногу, вукући и нашега команданта.
Мајчине очи лагано се склопише, а на устима замре последњи дах. — Свршено је! — рече лекар и спусти женину руку, која млитаво паде поред тела.
Онај пешачки потпоручник не могаде да издржи, већ дохвати таблу од келнера, па је спусти на сто и над чинијом се на један мах нађе десетину руку. Неки дохватио месо рукама.
Опет два пуцња један за другим. — Извиднице — рече неко. Дрхтава језа прожима луде. Настаде мучна тишина. Командант спусти дурбин низ врат, подбочио се рукама, обухватио зубима доњу усну и напрегнуто ишчекује. Чује се глас: — Ало, шеста?...
“ Преко главе разли ми се нека топлина. Крв поче да ми јури низ чело. Нешто заковитла пред мојим очима и мрак се спусти. Не знам колико је то трајало и шта се са мном збило. Када сам дошао к свести, моја је глава била увијена.
— Е, у овом углу, који захватају та два нена крака — он рашири прсте и руку неколико пута диже и спусти — налази се кајмакчалански масив. Је ли тако? Она двојица ћутала су и посматрала га замишљено. — Дај карту!...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И из задаха постељног зноја и никотина, Испе се као рођај по катарци, Затим се спусти до најмрачнијих дубина: Ми сазнасмо за изнакаженост му лица... ал ударци!
једног себе истинитог и неразлучног, У дизања, отупљења, у неизлечиви пад: Зато га ваљда, баш на бескућства дан, спусти Бог.
Безвољно њему псовка појури, Не знајући за руку што пружа ми се из детињства Да спречи тај кобни глас и спусти длан на уста; О, колико бола и старања над наступом кренулог животињства!
И спусти, ево, матица до зоре тајног живота: Тишину где, мир и грех, убрзга распуклост густа И неки страх без смисла; галије гла
Тада се прене она и смешећи се гледа кроз бол, Спусти ми руке на лице и утопи ме у сан; Нада мном шири се осмех њен и тмура плачна дол; Лијући тешке сузе тражим је кроз њен
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ни милосрдна рука не би га нежније наставку пута предала. Дечак клече и спусти мраве на крај ливаде. — Упаднеш ли у невољу — зови нас!
— Можеш их мењати! — човек у црном спусти врећу крај Дрвосечиних ногу. — А можеш их и бацити, ако ти се прохте! — црног огртача и црне капуљаче, наједном
Зар је могуће? Је ли тај осмехнути момак заиста оно исто слабашно и вечно забринуто дете? Мајка претворена у облак спусти се још ниже: био је то њен син! Смејале су му се и очи и образи.
С тугом у срцу поче Белко да гради нови дом, али дахтање није престајало. Коначно му се поглед спусти низ брежуљак. И гле: полако и посрћући уз њега се пењала мајка, а придржавала ју је Поглавичина кћи.
— полете једна жена к Златокосој. Врисак друге до седмог неба дође. Младић се и не помаче. Само му се рука спусти на псећу главу и нежно пређе преко ње. Људи сопственим очима нису могли да поверују.
Откину Старац неколико листића и спусти их себи у џеп, мислећи: »Када се пробудим, ово ће опет бити врбово лишће!« Кад, одједном, Софроније викну: — Не
— Ево ти је! — спусти Софроније златну лубеницу крај пријатељевих ногу И звизну некако тихо и умилно један, па други пут, а из воде која се
А онда, успори се замах орлових крила. Направи орао круг и спусти се на зараван планине. — Одавде мораш сам! — рече. — Овде моја моћ престаје!
Али, очистивши трг метла се поново диже увис, па се у благом луку спусти крај ногу малог тршавка. Овога пута нико и не покуша да је отме.
Његов поглед био је упрт у висине где је, усамљен, пловио месец налик на блистави небески белуатк. Бар да се спусти. Као орах слатком језгром пунило се срце Белутка надом. Али, небески брат не сиђе, нити га к себи позва.
Мицко се вртео по његовом длану, затим му се успузао уз кошуљу на раме, повукао га за ухо и насмејао се: — А сад ме спусти и спавај! — патуљак се уозбиљи. — Нису ти потребни више видари и травари! Када се пробудиш — бићу ту.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
О мој драги, ти ми под пенџере дођи! Па пут неба често мили поглед пусти, Ко да једва чека да се вече спусти... Па још, болан друже, кад неђеља сване, На авлијска врата када Мара стане, Бих, тако ми бога, аџамија постô, У
Враголан вила опи га цела, Тихо по глави спусти му бела Свој бели драгуља вео. У двору чара, где кристал стрепи, Сада је витез био; Као кип стоји, гледа и слепи
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
сувијем окићену златом; па се скиде низ бијелу кулу, а слуге му ђога изведоше, те се ђогу на рамена баци, па се спусти пољу у ордију, те он крену силовиту војску, привати се Кунаре планине; ту их стиже од Кладуше Мујо и са њиме турске
“ Тад стадоше кићени сватови, уставише свирке и поп’јевке, ђевер скиде са коња ђевојку, па је спусти на зелену траву; он је спусти, она душу пусти.
стадоше кићени сватови, уставише свирке и поп’јевке, ђевер скиде са коња ђевојку, па је спусти на зелену траву; он је спусти, она душу пусти.
Како дође Милић барјактаре, он се спусти на меку постељу; док се спусти, он душу испусти. Док дођоше кићени сватови, дотле с’ Милић мртав належао.
Како дође Милић барјактаре, он се спусти на меку постељу; док се спусти, он душу испусти. Док дођоше кићени сватови, дотле с’ Милић мртав належао.
Кад падоше под бијелу кулу, од Стојана узима оружје, па оружје носи у ризницу, а Стојана спусти у тавницу, у дубину триста ендезета, ђено лежи вода до кољена, а јуначке кости до рамена.
Подиже се лијепа ђевојка, она иде на тавничка врата, и донесе једну кову вина, на узицу спусти у тавницу, са тавнице грлом довикује: „Ој јуначе, бог те не убио! Откле ли си, од које л’ крајине?
Узећу те за вјерну љубовцу, доиста те преварити нећу“. Кад то чула лијепа ђевојка, спусти њега у тавницу тавну, па отиде на танану кулу.
Стојана; а ђевојка на ноге скочила, па отвора бијелу ризницу, Стојаново извади оружје и накупи егбета дуката, па се спусти пред тавницу б’јелу, из тавнице извади Стојана, одведе га пред подруме б’јеле, извадише коне из подрума: добра ђога
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
С њима се укршта траг лисице, а понекад и злоћуде дивље свиње која се спусти с блиске планине. Кроз јаругу, дубоко у Гају, мрмори узан поточић пун трула лишћа и брзо се губи у тијесну камениту
— Шта то радиш доље? — зачуди се Јованче. — Доћи да видиш. Јованче се спусти у Јаругу. Испод нагнуте стијене, заклоњена густим жбуном црнога граба, кукрике, зијевала је поширока тамна рупа.
— Па то је Жуја! — досјети се Николица. — Зове мене. — Умири је, враг с њом! — прошишта Стриц. Николица се спусти на најдоњу грану и провири. Куја је нетремице пиљила у правцу њихове букве, затезала узицу и жалосно цвилила.
Малишан викну: — Мир, Жуја, да ћутиш! Сад ћу ја доћи. Вјерна куја весело замаха репом, леже и спусти главу на шапе, али јој очи и даље остадоше приковане за дрво на коме се крио њезин вољени Николица.
Уловише команданта! — Овамо љестве, жив сам! — кликтао је Ваљушко из рупе. Дјед Алекса брже-боље спусти љестве у јаму и весело загракта: — На сунце, команданте, да их похватамо! — Хватај, па млати!
— Да измјеримо дубину? — прошапута Мачак. — Мјери. Мачак спусти у воду конопац на коме је био везан камен. Већ послије кратког времена осјети како камен додирну тврдо дно.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
злоте: кад је био обступио неки Тиваиду град с војском узимати, стојећи му под беденом, једна млада, скоро удата жена, спусти на њега озгор с бедена парче воденична камена и сву му главу расцупа, те му се просу мозак.
Докле је халат дотле и занат. Ватрени пламен увис дигне и пак се доле спусти, а човек добаљајући благо, никад отпочинка томе нејма.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану. — Што ти је, мори?
И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, бога ти љубим!