Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па тако је то било и лети и зими. Ето баш у петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у
Сунце се већ спустило, заклонило га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Овде се десио исти појав као и код Ера динарског типа: као што је ерско становништво прешло планину и спустило се у долину Лаба на Косову, тако је овде моравско становништво прешло развође између Мораве и Косова и зашло у
Црњански, Милош - Сеобе 1
Небо се беше спустило у воћњаке сасвим бледо, и, одмах затим, пријатно и осетно захлади. Лелекање, гуслање и брндање опет отпоче, а зачу се
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Кад би се 100 метара површинске воде спустило у дубину од 9000 метара, та би се вода стиснула и имала запремину од 95,8 литара.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Поколење свако, велику ил̓ малу, Спустило је у њу милостињу коју, Љубав или мржњу, погрду ил̓ хвалу, Осмех или отров и жаоку своју.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
УТЕХА Кад се све из руке буде пустило И радост наша свене, као цвет; Када се вече буде спустило На наших старих илузија свет, — Нећемо више ништа жалити, Јер свега ћемо бити давно сити; Јер ће нам вече, одмор
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
и даље ни корака. Ветар се титр'о хаљиницом њеном, И златном косом меканом к'о свила; Сунце се баш тад спустило за брда, И сва се шума ућутала била. „Доста! Не треба!“ - ја рекох; а срце Тада ми је било, да прса раскине!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
К'о болник кад дише, киша једва тече, Лишће шушти, плаче, с мокрих, црних грана; Суморно и мутно спустило се вече. Улица је била покривена мраком, Кровови и куће тонули у тмину.
Ћипико, Иво - Приповетке
Доба је да се одморе. Мушко и женско спустило се на вруће паштице до огњишта. Но ногама остаде старешина, с омотаном скупљеном марамом око главе.