Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она спусти вез у крило и наслони се на руку. Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је. После легох на њу и затворих очи. Она није ништа говорила, није се опирала.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Поново прстима додирнух шине, а онда пређох њима преко свога врата, спустих их низ рамена и груди до бутина и колена, осећајући свуда младо, нестрпљиво месо.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
А да си га видела када сам му саопштио да долазимо да видиш дете! Прво почо да затеже, да одбија, док ти ја не спустих десницу на нож! Кад виде нож, одма је омекшо! А види га сад! Ааа, неће се ово свршити на овоме!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Мајка му, да се не би он и дале мучио, претече га, брзо пресави испод мене јастук и понуди ме: — Седи, синко, седи. Спустих се на јастук. Као што рекох, он није лежао. Постеља иза њега беше дигнута у крај собе и покривена белим чаршавом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
и млаз воде изби као водоскок, а четврта удари посред рова, одакле полете неки крупан предмет, као рука или нога. Спустих дурбин, а пред очима ми замагли. Да ли је могуће? — Виде ли?... Они погибоше! — запитах Александра.
Пребацих се на лествице, окренем се леђима зиду и наваљам буре на врат, те га једва спустих на земљу. — Ајде, молим те, откотрљај га иза куће, и бака ће те частити. Почех да оклевам, јер може наићи мој друг...
Почех да оклевам, јер може наићи мој друг... — Видеће твога коња, па ће и он свратити — мисли логично баба. Спустих буре низ степенице, па га откотрљах иза куће, обазирући се непрестано да не наиђе који релеј.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Од пустоши и досаде завеса се наборава: У какав се то бездан спустих у тражењу заборава? Много спавам, каткад сањам госпу једну милоусну, А и будан кад сам, често назирем је у полусну.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Сад сам могао тачно да одредим и означим оно место до којег се вода била попела. Спустих од тога места конац, оптерећен оловном куглицом, до површине воде у чабру, премерих га и нађох да је дуг 19
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
3 Кад сам се пробудио, протегао и погледао кроз прозор воз је највећом брзином јурио моравском долином. Ја спустих расклиматано окно и ослоних се. Па умивен свежином мирисног јутра загледах се у блистави, змијасти водоток реке.
Али у току овога, и савладан умором, ја малаксах, те спустих главу на онај започети биланс у нади да ћу сад заспати. Тако опет падох у онај мрачни занос, али на моју несрећу, само
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Ја сам це још мало као устезао, но кад Комаров поново викну срдито: »Та чујете ли што вам це заповеда?« — ја спустих пушку на земљу, а у себи помислих: »Буди бог с нама! Шта ли је овом човеку?« — Дакле, велите, нигде нема коња?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Опет прогледах. Видим како поручник Коста отрча низ реку, сигурно да оном помогне. Вода спласну, те спустих ноге... Стигоше и остали. Кажу да је коњ наредника Нешића пао и однела их вода.
На средини реке вода заковитла, учини ми се као да се ми окрећемо у месту, те затворих очи, али се занесох те спустих ноге и једва се задржах. Срећом, ускоро и коњи живље кретоше и нагло истрчаше на обалу.