Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он би доказао да његов Станко није крив, бар није крив до онога часа док у гору не оде... Сунце се лагано спуштало... Он се диже и уђе у кућу... Петра и снахе стојаху код огњишта. Синови, Станоје и Петар, нешто баратаху у авлији.
Хајдуци се напише хладне воде, па се налактише и предадоше сваки својим мислима. Вече се спуштало лагано као смрт. Сутон је оцртавао предмете у даљини. Мало-помало па оста пред очима њиховим само бела водена пруга...
Африка
Вече, оно нагло екваторско вече које пет минута измења своје боје по небу, тако да је већ ноћ када прође шест часова, спуштало се патетично по шуми, све до лагуна који блеште. Изглед са високог прозора био је величанствен.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Није му било јасно шта Исакович спрема. Павле је водио групе коњаника чак иза топовских шупа, где се егзерцириште спуштало, благо, низбрдо, према долини Дњепра.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Свитање је и ту, као на дому код њих, било велико и спуштало се са дугих, тамних брда, на раван, зараслу густом травом. По води је свитало сасвим тихо, тако да је слаби ветар
се сав, док су му спремали коња, при том зурењу у отворено поље, у ком је, над јарковима, зараслим чкаљем и копривом, спуштало се сиво небо, мутно, пред кишу. Коњ, иначе миран, опуштене њушке до земље, фркћући у плеву, трже се кад му приђе.
су војници Вука Исаковича били почели да крче, и земунице оних који још не беху набили куће од земље у селу што се спуштало на воду, у средини са дрвеним звоником, под чијим су кровом биле извешане иконе, донете из старих домова Вуковича и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Ускоро је остала потпуно нага под све блеђим месецом, гледајући као опчињена испред себе у јутро које се спуштало низ брдо. А онда се однекуд одозго из таме појавише две голе мушке руке и Андреа, уздахнувши, потону у траву.
Милићевић, Вук - Беспуће
ГЛАВА ЧЕТВРТА Сјећао се предвечерја једног врућег љетног дана, пуног загушљиве прашине и сухе жеге, док се сунце спуштало и слабило: главном улицом комешало се, мимоилазећи се, мноштво вечерњег свијета који је био изишао у своју обавезну
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Као танак лед пуцкарала је детелина. Сунце се спуштало у румене куле облака. „Боље је да се сено пласти ујутру, кад падне роса.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта је ово? Низ сребрне нити месечине спуштало се на ливаду јато звезда, од чијег сјаја ливада постаде још плавља. Ко би рекао да су звезде тако немирне?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Од сад, ово је имање Господар-Младеново!“ Понегде, још је било крви у смрзнутом блату а небо, мокро и опоро, спуштало се над људске гласове прозукле од радости, умора или јада.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А сунце се полако и опрезно спуштало на Бежанијску косу и луминозни, заслепљујући његов сјај слабио је, губио се, руменео сви више, преображавајући се
прозора, није се никако могло видети: за шта је то било причвршћено једно снажно уже што се од крова па надстрешницом спуштало доле, а иза које биле су увезане у ваздуху и над понором висеће лествице.
Петровић, Растко - АФРИКА
Вече, оно нагло екваторско вече које пет минута измења своје боје по небу, тако да је већ ноћ када прође шест часова, спуштало се патетично по шуми, све до лагуна који блеште. Изглед са високог прозора био је величанствен.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Чинило ми се тада, све што смо имали снажно и здраво изгинуло је. Спуштало се хладно, мрачно вече. Око мене непрестано прште куршуми. Очекујем да дође неко да ме изнесе.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Вече се спуштало благо... Пролетњи данак се скривô, И цветно стресајућ грање ветар је хладнији бивô. Од свуда провеја струја тишине,