Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
бацају крваве главе; на тас се слажу оранице, слажу се гробља, на тас се слажу планине и вулкани, на планине се спуштају облаци, и, док се гасе облаци који нас памте, на тас ветрови навејавају пустиње, плиме на тас доносе ледене
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Из главе му лопи крв и мозак... Отац, мајка, браћа, снахе, синовци, синовице – све јада и нариче... Њега спуштају у црну земљу... Око негова лица вуку се хладне змијурине... А тамо?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Јан-ко! и још нешто, али не знам шта. Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Или као да се хиљаде лифтова, оних чудних кутија у којима људи стоје, са оним својственом шумом, пењу и спуштају свуд око мене, клизају доле и горе, негде бестрага у дубину и у висину. А Београд расте.
Африка
Друго растиње, које би и поред тога ипак подлегло под тежином, потпомогнуто је од самога грања. Са овог се спуштају танке дуге жилице које чим се докопају земље пуштају у њу корен.
ноћи, дивне и звездане, али неке ноћи кристалне и стаклене, на тераси, са сном који прекида дерњава хијена, што се спуштају до саме оне речице усред вароши.
ући, ни у џамију, ни у марабуте, што скоро није ни нужно, јер се све види са уласка, идем улицама које се пењу и спуштају. Оне су беле до блештавости и обасјане; увек са белим степенастим архитектонским позадинама.
Галеби се спуштају по таласима, и аероплани се спуштају таквим истим летом, и таквим истим углом. Време се, међутим, нагло мења.
Галеби се спуштају по таласима, и аероплани се спуштају таквим истим летом, и таквим истим углом. Време се, међутим, нагло мења.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Тек су 1914. године Срби подигли друм кроз Радику, на који излазе путање што се спуштају из мијачке области. Кола, па чак и двоколице били су тамо потпуно непознати. Преносило се само на коњима и магарцима.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
ена... два... три...” а ноге вежбача меко се спуштају на земљу. - Ти, Слободане, на тебе мислим! - Новак је сада стајао између катедре и табле, а његова мала глава оштро
Био је то један од оних грчева какве осећате док сањате како вас спуштају у раку. Нисам хтео да мислим о томе. С банатске стране допирао је лавеж паса и тупи звук бућкала за сомове, а
Црњански, Милош - Сеобе 1
Киша је престајала да пада, али се земља ронила под коњем, кад почеше да се спуштају. У недогледној влази облака и ритина, баруштина и трске, било је већ свануло.
Лежећи, са очима толико склопљеним да је осећао како му се горње трепавице спуштају на доње, Аранђел Исакович ослушкивао је како по кући бива све тише.
И збиља, чим га вечерњи поветарци мало освежише, он се прену и ућута. Ћутке, гледао је како се кола спуштају према баруштинама дуж Дунава и како за њима остају, на брегу, куће карловачке, још осветљене сунцем.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА ЗВЕРИ ОКЛЕВЕТАНЕ За грабљивице и звери оклеветане, за вукове што се кроз забран стари, у летње дане, спуштају смирено као кардинали, за лава у прашуми што сањари као песници романтичари, за породицу ведру медвеђу што се
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Али њихова деца! Људи, нећете ми веровати — њихова деца се заједно играју! Њих двоје се клацкају на клацкалици, спуштају низ тобоган, мењају се за сличице на којима су животиње и стари типови аутомобила...
Преко камењара обраслог у бодљикав честар, на преко камених ограда, па кроз брдо, па низ корита исушених потока спуштају се старице из Месечевих села носећи корњаче на продају. Силазе на асфалтни пут што води до мора.
којима ће нам после свега бити пријатно, док старице грабе уз планину, у сусрет топлим августовским ветровима што се спуштају са висоравни.
Да сам умро пре пет година. мислио је Јоаким Марић, никад не бих видео како це људи спуштају на Месец, не бих дочекао моду »врућих панаталона«, ни онај филм, како се зваше'?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Озго, са Крсца, из дубодолинâ и склопова, који се спуштају међу обронцима Ловћена, звиждаху млазови студена вјетра и крупне хладне капи орошаваху им ознојена лица. Људи мучаху.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
), кад спази три наоружана човјека како се спуштају из оближњег језичка шуме право њиховој кући. — Ево их, стриче, долазе. Сељак се само лупи по врату.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Мјесечина, макадам. Во и крава вуку ме. - Спуштају се појаси с таванице, с пенџера. Бацам цјепке, нападам вукодлака, вучицу. - Вјетар ватру повраћа из тучане фуруне.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
сну бежим у неке дубље таме кад се и на тим небесима доњег спрата јављају бурне ескадриле авиони провидних крила спуштају се на периферијске терасе ниже од насипа ниже од купатила ваздухопловство се страшно свети утваре иду право на мене
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онај који завирује у кокошарнике и на чију се главу спуштају песнице свих претпостављених старешина... Ето, тај мали пешак стоји сада као џин у овој црној ноћи на бранику
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
” (Стражари износе носила са прекривеним лешевима. За њима излази Мајцен. Носила спуштају на земљу. Из мрака, са исуканим дрвеним мачем, пред њих искорачи Филип.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
сад сасвим безбрижан, како траве расту, звезде трепере, и како ће Изар, ускоро зелен и модар, као крила орлова који се спуштају са Алпа, кружити над земљом, која ће и овде бити топла, пролећна, благословена, И како ће, после, учити Европу једној
енглеска мушка мода, која је натерала Монсењера, брата краљева, да га два снажна лакеја, свако јутро, уздижу и спуштају у изглачане панталоне, да их не би изгужвао.
То је у част Пилсудском, који је дошао у посету. Трава је почела да расте. Огромне терасе спуштају се све дубље, међу јабланове у даљини, пред небом. У водама су комади неба.
Стене су разбијене и набацане, као степенице, све дубље и дубље. Осећам да се оне спуштају огромне, горостасне, чак на дну мора.
Као што, кад рубови долина, увече, задрхте од додира небеса, која се спуштају над њих, то проспе по мени самртно бледило, које ме ослобађа од веза са женом. Ја више нисам ничији.
Каква радост у туђини сусрести, изненада, један огроман, стари орах. Од села Кравакуле, све до мора, спуштају се шуме наранџи и огромне маслине, међу којима има и прастарих. Међу кактусима, доле, види се море, магла Епира.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Вршке се, везане за уже или за дугачки метални кабл, спуштају са брода на морско дно, на коме се оставе да стоје непомичне по неколико часова.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
се вије и беласа у жућкастој тмини велике кухиње, над округлом софром окићеном погуреним надничарима, а грубе руке спуштају кашике поред загризака проје и све очи падају по њој која стоји више њихових глава, висока и усправна, слеђена
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Изнад њих трепериле су звезде. Плачку се учини да види како се неке од њих спуштају ка земљи. Ево их, ту су! Кад би бар био звезда! Звездама нико ништа не може.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
и чики му се да Савка Каљевић гледа, кроз излог, уз Вишњићеву, ка Музеју: чека да види чувену браћу Поповић како се спуштају низ падину.
Отуда они који имају склоности ка овој врсти доживљаја имају и обичај да се, баш из УзунМиркове, спуштају некадашњом Старом чаршијом, преко Зерека, до раскрснице на углу Седмог јула и Душанове.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
„Хранитељу, превјечнога сине, шта шарићи они мали значе у пламеном овом поднебију те се дижу, спуштају правилно, тмасти ничу к небу свештеноме, а св'јетли се к низу спуштавају?
часа горда брда пењу, сваког часа разносе их хитро, развијају у љуте вихоре; тамо магле пунане снијега и крупнога спуштају се града. Два војводе, вјерне моје слуге!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Осети како му ћилимче на којем је стајао бежи испод ногу, како га невидљиви таласи подижу, спуштају и ковитлају - да га сруче у вртлог.
Идем до њега. На крају ове широке улице лежи краљевски дворац, а његови перивоји спуштају се надоле, до саме обале Таја.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па ове речи пропрати широк и звучан ударац шаком и нешто се, уз пригушен ропац, стропошта низ камене степенице што се спуштају у мрачан ходник дуж ћелија; онда шљискави одјеци удараца жилом па понова зачу гласним изговором: — Неполитички,
И брзо, ситно, слободно, скоро весело стрчавање низ стрме степенице невидљивих, као навикнутих да се туда спуштају, ногу, чији се одјеци губили у правцу заједничке Главњаче.
дима воштаних свећа, уз ужас чудних шумова, неке тешке а невидљиве гвоздене полуге равномерно, и једна за другом, спуштају и слажу на саме моје јадне, пуне неисказаног страха, груди.
Идемо сви за сандуком његовог сина. Спуштају га у гроб у који га је он отерао. Последњи је час, баш последњи. И ја хоћу да вриснем, Боже, да вриснем; и у том часу
мирно, задуго и задубљено посматрао оне чудно лепе и непрекидне завесе млазева од пахуљица, како се меко и некако фино спуштају и слажу пред његовом кућом, размишљајући све једнако о томе како људи, а по некој урођеној несрећној навици, воле да
И идемо даље гледајући у наше старешине, чије се очи спуштају са положаја коме се приближујемо и који нам, не осврћући се и са усиљеним смешењем довикују очинским гласом, јунаци,
То су наши топови... Безбројни, густи, правилни ланци наше пешадије напредују, ево их спуштају се, улазе у саму варош... Велики тробојни барјаци, што су тајно спремљени, вију се свуда по радосним домовима.
па се она шумица крстова све више и више ширила, и док није дошло наређење да се умрли војници и официри у будуће спуштају у море, пошто су претходно уношени у за то нарочито одређену санитетску лађу.
Ћипико, Иво - Приповетке
сребри чистине, обасјава ваздух трептавим бљедилом, у којем се бјелускају млијечне капљице што се непрекидно лагано спуштају ка земљи.
Часом гледа како се надижу њене црвене пераје: нагло дрхтећи надижу се и спуштају, жељне свога чистога мора. — Присјело ти, а! — каже сваки пут кад оћути да је у дну риба загуцала.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Одмах затим ове густо поређане небеске, васионе слике снижавају, спуштају до саме границе пристојности три војводе загледане у пастирицу: један каже „Волиј бих је распучати“; други каже „Волиј
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Киша је престајала да пада, али се земља ронила под коњем, кад почеше да се спуштају. У недогледној влази облака и ритина, баруштина и трске, било је већ свануло.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
За лȅсом кука мајка: „Та дете ј’ — зар у гроб? А ја зар још да живим Без сина једина?“ Што мора бити, мора: Спуштају у гроб лȅс, — То мајка гледа, види Својима очима, И косе своје чупа Несрећна, очајна.
мора бити, мора: Спуштају у гроб лȅс, — То мајка гледа, види Својима очима, И косе своје чупа Несрећна, очајна. Спуштају њено чедо, Још га не спустише, Ал’ гле: из црна гроба Бео голуб излети!
Краков, Станислав - КРИЛА
Па после носила са четири снажна носиоца спуштају се и пењу уз нагибе, кроз јаруге пуне мочвара, и увек куршуми их прате. А горе се непрестано бије. Горе је граница.
Петровић, Растко - АФРИКА
Друго растиње, које би и поред тога ипак подлегло под тежином, потпомогнуто је од самога грања. Са овог се спуштају танке дуге жилице које чим се докопају земље пуштају у њу корен.
ноћи, дивне и звездане, али неке ноћи кристалне и стаклене, на тераси, са сном који прекида дерњава хијена, што се спуштају до саме оне речице усред вароши.
ући, ни у џамију, ни у марабуте, што скоро није ни нужно, јер се све види са уласка, идем улицама које се пењу и спуштају. Оне су беле до блештавости и обасјане; увек са белим степенастим архитектонским позадинама.
Галеби се спуштају по таласима, и аероплани се спуштају таквим истим летом, и таквим истим углом. Време се, међутим, нагло мења.
Галеби се спуштају по таласима, и аероплани се спуштају таквим истим летом, и таквим истим углом. Време се, међутим, нагло мења.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Команданту тих батаљона Комаров рече тако јасно, да смо сви чули: — Оне колоне, што се одозго спуштају, Турци су; распоредите војску да их дочекате, и чим вам дођу на топомет, отворите на њих ватру из топова.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Брзо оде цвет за цветом, — Она прва суза твоја Створила је море суза, У ком тоне душа моја. XВ У гроб, у гроб спуштају је. Живот мој, и моје све. Страшан је тај црни амбиз, — Само у гроб у гроб не!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ Из наше позадине трчећим кораком наступао је батаљон из резерве и размештао се позади петог пука. Облаци се спуштају све ниже, видик се губио и наједном утонусмо у таму. Нека хладна струја пређе преко нас и лице нам се ороси.
Скочио је вероватно у бесвесном стању. Таман хтедох да наредим људима да се тихо спуштају, кад се диже један каплар и размахну бомбом у правцу бугарских ровова. Ваздух као да се проломи.
Напунили смо и наше чутурице, и термосфлаше, да бисмо уз пут доливали воду, и кретосмо. На понеком месту поред пута спуштају се прави понори. А брда ничу једно за другим као таласи на узбурканој пучини. Никад краја!... И нама је постало мучно.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јелена Лауш хрче. Рутаве груди му се дижу и спуштају тако равномерно као да осим спавања, коме се тако здушно предао, на овом свету ничега другог нема.
крај себе, оклембешену главу у јастук уронио, ништа на мени се не покреће осим што ми се груди једва приметно дижу и спуштају и што ми се очни капци отварају и затварају.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
звездано небо, они су опазили да оно не стоји на миру него да се креће; звездана јата на западној страни неба спуштају се, не мењајући свој облик, према хоризонту, да онде утону, док се на источном делу хоризонта појављују нова јата и
Ледењаци су почели да се стварају, да набујавају, спуштају у низину, освајајући и затрпавајући долину за долином, ширећи око себе хладноћу, уништавајући вегетацију.
У њој су биле нацртане неке степенице које се с лева пењу у вис, па онда опет спуштају на десно доле. На првој степеници с леве стране, нацртан је човек као дете у колевци, на другој, вишој, као дечак, на
Ту је претстављен на кулминацији своје снаге и развитка. Идући даље, степенице се спуштају на доле, и на свакој од њих претстављен је човек у разним, све старијим добима свога живота; на последњој на десно,
Између северних огранака Семериншких планина, онде где се оне спуштају ка долини реке Шварце, избијају из једне уске долинице један ужурбани поточић и једна врцкаста стазица, која се
Испод местанцета, приљубљеног уз шуму и брегове, спуштају се цветне ливаде ка Шварци. С друге стране ове реке иста слика: ливаде, кућице и засеоци, па онда железничка пруга, а
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Војници се прибили и пресавили преко ограде. — Ено га... — Да ли је жив?... Морнари журно спуштају чамац, који је висио на чекрку. Сви су занесени гледањем, те и не одговарају шта се то доле збива.
Таласи је дочепаше и као да је нечије руке дижу, спуштају, вуку у дубину, затим накрећу лево и десно. Један талас лупи и праменови воде сунуше преко крова.
над свима овим планинама, тамо у даљини, огроман планински масив Добро Поље, обавијен облацима, који се лагано дижу и спуштају. Пред овим природним бедемом зауставила се српска војска.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О, понекад ми се збивају чудне ствари, као да се спуштају са другога света: док ме понова не обузме велики вртлог страсти, све жуто, црвено, зелено пред очима; тамо, где је
Који те проклиње. СУНЧАНЕ ЛЕСТВИЦЕ И Видећу опет оне Лествице Сунчане По којима се сва Сунца дижу и спуштају, Свих светова где у чашу крв ће да присване, Видећу опет јутра из њих да играју, Грдна усамљена Сунца белих гледања.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
и поправио кочијашки фењер, набавио појачи конопац и једне лагане дрвене љестве буде ли требало да се некуд пењу или спуштају. Опремљени тако они се једног јутра кришом спустише у камениту јаругу и увукоше се у пећину.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
колико ли у трговини бодом, сухом ходи се и броди по зли и лепи времени, а камо морски гњурци у колике дубине морске спуштају се и за свој живот им не хајући, да који доле на дну бисер пронађу и изваде с огледом, — рђаву хвалу зазорљиву и
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
који купе вересију по паланкама, — људи обично врло шаљиви и духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекло. Па хоће и да се пошале.
Срећом нико не пролажеше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код куће.