Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Лепо слушат како зуји Брег, долина у олуји Цевштине кад бљују страх, Брата нашег за једнога У сражен’ју уб’јенога Зрети сто их паст у прах. Ништ’ је равно восхишчен’ју Видити по разбијен’ју Разбегати врага свог.