Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
велики део свога предавања и толико признања, па сам се, кадгод је изговарао моје егзотично име, шћућурио, обузет срамежљивошћу, у своје седиште у последњем реду амфитеатра да ме Вегенер не опази и својим погледом не ода моје присуство