Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ево, грађани, људи, пљујте, пљујте ту одвратну лешину која се сама ранила, која је срамно побегла и оставила тамо слабије од нега да вас бране.
Све, баш све што се од оног тренутка десило. И оно злочиначко закопавање карабина, то срамно уклањање трага кривице, па још срамније скакутање на једној нози кроз кукурузе све докле га неки пешаци, што их је
Црњански, Милош - Сеобе 2
Питаће га, ко је, одакле, куд путује, зашто. Гледаће га, како га апсе, и мушкетају. Убиће га на путу, срамно. Ако треба мрети, на овом путу, Исакович је хтео да погине славно, при јурњави са гониоцима, на коњу, са пиштољем у
Шта је лепо, а шта је срамно. Шта радост, а шта жалост. То двоје се није мешало, ни брљало. Ни мушко, ни женско, у животу, није се неочекивано
Матавуљ, Симо - УСКОК
Нећеш срамно погинути, као што си заслужио, него ћеш, под оштрим надзором, служити као солдат-осуђеник дванаест година!“ ...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
прети, ниси га чуо богом се клети, ако још једног примимо бегунца, нећемо више гледати сунца, већ само можда умирућ' срамно спаљеног стана гариште пламно!? И опет си дошô, несмислениче, и опет ми таке доносиш приче?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Ти си безобразник, ти си нитков! ТРИФИЋ: Султана! СУЛТАНА: Први ће ми посао бити да те срамно из вароши протерам. ТРИФИЋ: Али, шта сад имаш опет с њиме? СУЛТАНА: Ако си ти просијак, нисам ја.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
! Зар нисте чули, зликовче први, мачак је лаву рођак по крви?! Много је тужби, ко псећих бува, на ваше срамно дело, од вашег Тоше, доброга мачка, вечно кријете јело: сланину, рибу, и сир, дабоме, и разне ствари подобно томе.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Прошли кабинет се држао месец дана, а ми тек дветри недеље, па да тако срамно паднемо! Положај нам је непрестано уздрман, и ми, разуме се, морамо употребљавати све мере да се што више одржимо.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
КРАЈ ЈЕСЕНСКОГ МОРА Из високог сна ме буди морски блесак. Очи траже видик где је страна пета. О — ја срамно падам у шарени песак Туробан и таман а — играчка света.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Такву будалу треба каменовати пре но што се сам срамно упропасти“. „Ви сте, Мардохају, Герарду и његовој дружини платили поштено што су за своју робу тражили“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И сви су јачи него ти, ти највећа слаботиња, само ти. Па лепо, има друга жена... Заиста, има друга жена! Ала је то срамно тако брзо мислити на то, ала је нечасно. Друга жена!... И живот још може ти пружити сласти. Какве?...
и потпуно другу жену голу, и сву сласт дражесне необавештености једне нове жене, и... Ала је то срамно и гадно. Човек!
од грипа, а морао бих се разболети иначе, јер све што сам видео, кад смо се овамо вратили, било је тако жалосно и срамно.
се нисам ни осврнула кад су ми говорили како не треба за тебе да пођем, јер си се душманину предао и стрељачки ланац срамно напустио.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
у мени, Смејах се често, подругљиво вазда, Природи, Богу, и говорах смело: Да онај који обличја нам сазда Учини срамно, кукавичко дело.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Мртва она је изгубила све моје доказе против ветра, смрти, зиме. Љубио сам срамно, нежно, часно, то тело које осветљава себи пут ка својој смрти. Зар песма? Завера против срца то је!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
И бог са сином Ког сам за живот срамно продао! ГЛАВАШ: Ано, дете, Ено те гледа девер старији! (Ана љуби Хаџију у руку, а он њу у теме.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Павле Соларић ЖЕНИДБА ПО МОДИ Ништа није више смјешно што сви узму људи, Било срамно, било подло, били скверни блуди, Они правду и светињу праве или кваре, Гди закона њина није, за све то не маре.
Два ми се прасца већ гушише крвљу, пенушише с’ други. Срамно ми с’ учини трпит без освете силу и љагу. Бога се сетим и свеца, и живо сад к мосту похитим.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
где подлост клања С метанијама лажи притворне Призивајући име Христово, Да грешног срца подле намере Именом божјим срамно прикрије? То није. То је пакао — У коме сам се горко мучио, У коме сам се мрзит учио!...
БОШКО: Не куни, бабо, својих синова! БОГДАН: Не кори, бабо, страшним прекором! СТАНОЈЛО: Зар да насиље срамно трпимо?
КАТУНОВИЋ: Реци: Вук Бранковић — реци: издајник! Свога си кнеза срамно издао. РАДОШ ОРЛОВИЋ: Ја нисам, лажеш! Он је издајник! Црну је Гору жени издао. КАТУНОВИЋ: Ох... не могу... Зар...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Зашто је наша слава морала да подлегне? ХОР ЖЕНА ИЗРАИЉСКИХ Запојте ми, сестре, Никад не остави Бог Ни срамно у ропству, ни љуто у јаду Народ свој најдражи, Избрани љубљен свој. Вечни Бог, Вечни Бог Штити нам Израиљ.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
и већ је пред пушчаним цевима стојао, па спасен; послат у Сибир, па онда пао у јачу епилепсију но раније; па увек срамно сиромашан и дужан — али, упркос свему... — Остави ти Достојевскога!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Немамо више куда!... И сами видите... Три изласка постоје. Или ћемо бацити оружје, па ћемо се срамно предати. Водиће нас онда као заробљенике кроз земљу да би нас деца и жене пљували...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Њега у XВИ веку заувек замењује Вук Бранковић. Зашто је баш Вук добио то срамно име, и зашто тек у XВИ веку, питање је на које не умемо тачно да одговоримо.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И тамо надбише га Бугари. Паде му на том боју до дваист хиљада Агарена. Срамно се поврну натраг, к своме другу у велики табор што је око Цариграда. У томе бијаше приспела већ и зима.
Не китењем себе и куће, ни посуђа с цифрањем, коловођењем игре и поскочницом, с виком и с разметањем, срамно појањем, са свирали и хегеди се заслађивати...