Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Погани су, проклети и вечне срамоте достојни неких места обичаји гди, за осве |тити крв једнога, оде нечовек пак убије другога који томе ништа није крив.
кад се нађе ко благородан и имућ да лаже и худо поступа, ту се сасвим види худородно и од блата срце; и толико је веће срамоте и наказанија такови достојан колико не само што себе бешчести него и поштено и славно име својих родитеља и дедова
„Било како било”, — рече султан — „ја тога покора и сијасета, и муке и срамоте за живота не заборавих! Одсад помажите ми само с вашим добрим совјетом, пак ћете ме топрв познати.
После не прођу два-три дна: јао и помагај! Вечне срамоте и покора шта то учинисмо? Дај, сазидајмо му храм, воздвигнимо му алтаре!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Афиз-паша уплаши се и са свом војском побегне у Ниш, где после неколико дана, или од стрâ или од срамоте напречац умре.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Али, ја сам субаши обећао да ћу га измирити с њима!... Ја од срамоте не смем човека у очи погледати!... — Ти смеш!... Ти си баш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш?...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На трг су срамоте изнели међ свима, Савест грађанина и понос војника; Заставе продаше бедним Јеврејима, Мошти светих краља и крв
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Сирома’ младић! Можда и плаче сад од једа и срамоте! Ал’ баш да видим!« рече у себи Јула, па притрча лако тараби, и стаде завиривати краз тарабу у тетка-Макрину башту.
Од силне срамоте и силна бола од чворуге која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији. Утом дође и г. Пера у село, и зби
А куд би знала! Јао наопако! Ако виде паорски мушкарци, ’оће, ђаволи, још да ме спевају! А куд би’ знала од срамоте да су ме какви мушкарци вид’ли! Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г.
А како... ха-ха-ха! — Срећа те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о... ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!... Но, лепа парада! — Бо’ме! Какви су обешењаци — било би вам сутра...
Ето, тако! А још спав’о у штáлогу; ’оће човек да чува своје коње! Ено, од срамоте још и сад не сме човек међ свет. — А брани се, — прихваћа Аркадија.
Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете; ал’ нисам, па је било и штете и срамоте! Да ви’ш само даље чиме су ме натоварили! — Јао жалосна, зар има што још и горе?! — Слушај само!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад угледа баруна Енгелсхофена, Гарсули занеме од чуда и срамоте. Старац је, међутим, мирно, погурено, изишао из кола и стао да издаје наређења да се оних, везаних, тридесет окују, да
Тамо одоше толики. Боље да овде све распродамо, него да се срамотимо и да нас срамоте. А што кажеш за Павла, а откад је то срамота брата волети? И ја ћу, куд Павле каже.
– Бајевич узвикну, љутито: шта ће им писма? Реч је пала. То је веза. Тако што се, без срамоте, не прекида! Исакович их још упита: а шта ће бити, ако остану сами, испред Турака, који имају три султана?
су знали да се дешавало у Срему и Славонији, да је долазило и до таквих љубави, у фамилијама, па су се чували те срамоте и несреће, добро. А ни томе није било криво ништа друго, него да су живели, у фамилији, као на неком острву.
Да се забели кад год сумрак пада. Пут да назидаш костима нашим, по плану грофа Мерци! Шта велиш, дебели, колико је срамоте нама нането, колико баба наших и девојчица ускакавчено, силом, колико породиља тучено по трбуху?
међутим, који је, при уласку Турака у Београд, био двадесет и четири, пун снаге, мушко, тај доживљај постаде осећај срамоте, неподношљив. Удар који се више не заборавља, као ни бич, у лице.
У Хорватовом транспорту било је много лопова. Срамоте сербски национ. Чека, каже, Петра, и Павла, у вароши Јарослау. Чека их и Ана.
Надала се да ће бити присутна, кад Трифун стигне, па кад није, хоће да му пише. Тако им матера, нека се не срамоте. Нека се не потуку, кад се сретну.
Да се са Трифуном не сусретне. Какав је Трифун, могло би да се деси и да се потуку. Немају права да срамоте, у Росији, фамилију.
Стидљиво. Једини понос, који су били још сачували, и у који нису смели да дирну, од срамоте, пред ландсманима, било је име њиховог села, родног места, порекла.
Преклиње их обоје, и њега, и њеног мужа, да се не срамоте овде и да не срамоте, ни њу, љубомором, као да је она кобила, која се као нека полегуша добија, па је треба чувати.
Преклиње их обоје, и њега, и њеног мужа, да се не срамоте овде и да не срамоте, ни њу, љубомором, као да је она кобила, која се као нека полегуша добија, па је треба чувати. Треба да их је срамота.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У племенским обичајима и навикама је превлађивала жеља за похвалама саплеменика и бојазан од срамоте, а пре свега жеља да племе буде хваљено од потомства.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Осим тога био је умазан сланином, нагризен од мишева (колике срамоте за једног мачка!), а на посљедњој страни писало је крупно, псећом азбуком: „Овај дневник заплијенио је и прочитао
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Скопској котлини отац не узима, због „срамоте“, дете у руке све док оно не почне да пузи. У Лици и у Дубровнику отац се бави искључиво „одраслом“ децом, кажу
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
О ПИЈАНИЦАМА Ако човек у пићу нанесе властелину увреде и срамоте, да се с њим пође до прве велике реке, или где је дубока бара обрасла у водену траву и окреке, куда се шуљају
Матавуљ, Симо - УСКОК
Сви свети угодници божји, будите нам у помоћи, у дневу и у ноћи, сачувајте дом ови од болести, срамоте, биједе невидовне, сачувајте нам дијете наше Драгића и свијем живијем подајте здравље, а мртвијема покој! Амин.
сузе и прислони њену главу на своје груди и започе: — Опрости, дијете моје, умири се; не питах те твога зла рâди, ни срамоте, но... ето, кажи ми, реци само циглу, најкраћу ријеч своме тајку! Би ли радо пошла за њега?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Кажи ти мени шта ћеш радити ако покваримо прстен, а Марић не дође? ДЕВОЈКА: Ја ћу скочити у бунар од срамоте. МАТИ: Е, видиш, ћерко, чувајмо оно што имамо у руци. Шта фали овом?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Оваки се људи не могу поправити, него само младеж може избавити нас од ове срамоте и језик наш сачувати од пропасти...« Крајем четрдесетих година пристигао је тај очекивани нараштај. 1847.
Милићевић, Вук - Беспуће
са пуно мрља од мастила и са много испревлачених и брижљиво замазаних редова и ријечи под којима се скривала сувишност срамоте његова положаја и свега што је требало да остане скривено.
, узнемираван вјеровницима који су пријетили да ће изнијети цијелу ствар на јавност и пред суд; ужасавајући се од срамоте и понижења, борећи се са питањем части, мислећи са ужасом на затвор и послије тога на безнадан живот у изгледу; из
запрепашћено, с очима, пуним суза, убијена стидом, осјећајући понижење свога оца, као да и на њу пада један дио његове срамоте. Кад угледа Гавру Ђаковића, она бризну у гласан плач и сакри лице рукама.
прожимаше вјечно њезин тужан, заплакан поглед, њега притискиваху као камење њезине жалобне ријечи, пуне суза, бола, срамоте и једног јада, тешког као олово: „Како сам несрећна, Боже мој, како сам несрећна!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ кô ван себе врисну, Па вођице оберучке стисну. Ох срамоте што с' на Срба оте! Од срамоте пламом запламтио: „Пуштај, љубо, Вишњи те убио!
“ кô ван себе врисну, Па вођице оберучке стисну. Ох срамоте што с' на Срба оте! Од срамоте пламом запламтио: „Пуштај, љубо, Вишњи те убио!“ Ал' ништ' за то и не хаје млада, Већ још чвршће вођице спопада.
Ал' тек песму што одгуди, Сам издаде, срам те буди! 19. Но што зборим од срамоте? Ти се смешиш а зашт' не би? Срам је само за сироте, А пуни су шпази теби; Нека сирак, нека режи, Та Бог ништа
Ох да могу сузе оте Опрати је од срамоте! В Боже, Боже, што би с њоме? Куд се деде злато чисто; Кô несретне оне моме Зар и она сада исто?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Изгинуће, бог их убио. — Шта помоћи? Нек изгину. Нико их није по ушима тукао да бјеже и чету нам срамоте. Па још и та брука, и десетар и митраљезац, оба скојевци. — Опалац, рођаче, зато се они тако и туку тамо на цести!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Схваташ ли сад? Свашта могу! Кажем ти само толико, колко да видиш о чему се ради! Ја се више не плашим ни срамоте! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Она је полудела! Направиће ми сцену! МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Сад све може и сме, тешко њој!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Еј, ропски свете! куда ћу побећи с образа твога, с образа твога трпежљивога? да пропаднем у земљу од љуте срамоте са твоје грехоте? Ил' у небо да скачем? У небо?
свевидећ му изнеси на видик срамоте славне, славе срамотне! А што је славно, што је вечно у њ, ни ти му, круно слава, не окрун'!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Како можеш у своме двору трпети толику пропаст? Зашто то не зарониш? Змај му одговори: — Е, мој шура, не могу ти од срамоте ни казати шта је то.
Отац и мати и други дворани стану га одвраћати да се прође те срамоте: како би он царски син узео говедарску кћер код толикијех другијех, царскијех и краљевскијех кћери!
Освети се, нигдје ти до сада није срамоте остануло од како смо се ја и ти састанули! ГРАДИЛИ ВОДЕНИЦУ, А ВОДЕ НИЈЕ Некакво село не имало брашненог млина,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: И ти нећеш да се за мене жртвујеш? СОФИЈА: То би јошт лепо било: муж да краде, а жену да срамоте. МАКСИМ: Али ти рече да си ми верна. СОФИЈА: И то би била лепа верност.
Није л ти стид? Дошао кума Мита, да цркнем од срамоте. МАГА: Па ја сам растребила. НИКОЛА: Растребила као тешко мени! МАГА: Е сад се, ето, опет једиш.
СТАНИЈА: Па што си му рекла? ЉУБА: Ја сам одговорила да оћу. СТАНИЈА: Куку, кјерко, како си могла од срамоте! ЉУБА: Зар је срамота удавати се? СТАНИЈА: Ама то не иде тако. ЉУБА: Да како?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И ту свако мање безобразан од мене начисто занеми и почне да се клопа од срамоте што није рудар или макар рударска учитељица, а такав мамлаз за то време куцка прстима по столу од изрезбарене
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
То је срамота! МИТА: Мани се срамоте гди крче црева. АЛЕКСА: Па и то може бити по моди. По моди људи кијају, по моди носе штап, држе нож и виљушку; по
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Ја, знате... списак потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош. Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Стидни бол прве неправде, лажни жиг срамоте, и прво понижење, кикотом је опекло, али тек кад љубав снагу и вољу ми оте, све је, изнемогло, у неповрат, отекло.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ДАНИЦА: Тако ће бити, веруј! И ти место, као паметна жена и као мајка, да пристанеш са мном па да спасавамо оца срамоте, а ти си се сама ухватила у коло. СПИРИНИЦА: И шта се напео тај Јеврем да буде посланик?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Клањам ти се, посмртно, Димитријевићу Хаџи- Тодоре, Теби, који си живео без пензије, без звања и без одоре, У време срамоте, и ћутње, и општега назатка Чувао си говор као што се чува скупоцена алатка, Која, и кад се не користи, не треба да
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И онда, не већ она — њено је прошло, она је била готова и спремна на све — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?
лица; оног | страшног, мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стида што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно што не би казао ни самој смрти — њој
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Док уморне душе, без среће и наде, У немирном сну се растају од света Срамоте и ропства, мој поносни Граде, Дух слободе твојим улицама шета.
И слободе, Кад нас мисли воде, Кроз зачаран простор неизмерни; И кад стега, Јарам што нам оте Белу радост у дане срамоте Падне једном с наше душе јадне. И сна, и сна, душо, изнад свега! БУДУЋИ ДИЈАЛОГ Чувар их сêди кроз замак води стари.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Где нема страха, нема ни стида. — Изгубио стид, изгубио вид. — Часна хаљина срамоте не покрива. — Чувај се онога који ставља образ под опанак.
— Поштено име не гине. — Поштење се не крпи лепотом. — Вода свашта опере (све носи) до црна образа (изван срамоте). — Најгора зараза од црна образа. — Свакој рани има лијека, а срамота до вијека.
мегданџија, него не ударај прије, него све онако ради што и он ради, па кад видиш твоју згоду, удари, и не донеси нам срамоте ни крајњу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Отац и мати, и други дворани стану га одвраћати, да се прође те срамоте; како би он, царски син, узео говедарску кћер, код толики други царски и краљевски кћери и т. д. Али све залуду!
— Како можеш у своме двору трпети толику пропаст? За што то не зарониш?” Змај му одговори: „Е мој шура, не могу ти од срамоте ни казати шта је то.
Отац и мати и други дворани стану га одвраћати да се прође те срамоте: како би он царски син узео говедарску кћер код толикијех другијех, царскијех и краљевскијех кћери!
Кад потом сједну за вечеру, он од срамоте не смједне казати шта му се догодило, него рече да је сит и да не може вечерати ништа.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
свет и светске ствари него мирски људи, и што је јошт најгоре, неправедно иште и тражи туђ труд, зној и муку без сваке срамоте. желећи и иштући.
„С моје стране нека би било јошт толико калуђера колико и[х] је, само да не ишту и не просјаче; али нас с тим срамоте и лепо су већ додијали, да би човек волио видити Татарина него калуђера!
” Прођемо кроз собу попову и кажемо му да ми полазимо. Стане он молити да му не чинимо те срамоте, да ће пропасти ако то чује стара госпођа; заклиње се да он није о злу мислио; у[х]вати за торбу пак не пушта.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И као збуњеност што му је Симка истргла ибрик из руку. И као бежи што му је жена забранила да пије. И као због стида, срамоте, поздраве селака не чује. Ђорђе не мисли куда и зашто иде. Седе под брест у својој њиви.
„Изјешћу твоје дете, твоје, није моје. Чудо је. Како да није! Видиш ли како џикља? Цело се село чуди. Од срамоте не могу да живим.“ „Зато се ти не радујеш сину?“, рекла је тихо и замишљено. „Никад му се нисам ни радовао.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Напићемо се, богами. Она ствар мора да је изравната. Шта ће човек, мора да заборави и на мртве и на ране и на срамоте, јер човек је челик, још тврђи. Напићемо се, видим. И жељан сам, части ми; па још у кући и опет да нас она служи.
У салону, где смо прешли, потом, она ме је молила за опроштај њихове неизгладиве срамоте преда мном. Рекла ми је: да се стиди од мене, да ништа сигурно није знала о мом доласку, да је њен живот чемеран.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»Шта ми оно рече ?... Боље да се вратим кући! Их, срамоте!... А још харамбаша, хајдук!... Е, нећемо више тако. Мора се радити како ваља, или никако... А шта ли ће рећи Вујо ?...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
За лице твоје огледала није. Живи међ људма у музици блуда. Живи! И нек ти влага срце пије. Живи у земљи срамоте и луда. РАЗУМЉИВА ПЕСМА И на овој земљи живот ме опија.
Ћипико, Иво - Приповетке
—разљути се Марко. —Није ни чудо, таква ће ти бити и мајка била! — И дода презриво: — Жена од жене, а срамота од срамоте! Ма ја ћу тебе научити!...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
пут свог века, Лати с’ џевердара, једина му лека: „Рођени ми синак чисто име оте — Па на што ми живот под сенком срамоте!“ Здера рухо с груди... часа не почаси... Џевердар опали... свој живот угаси. Ето то се збило.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Мушицки је викао на наше хајдуке говорећи, не само да хајдукују по Турској, него и да прелазе преко Саве у Сријем, да срамоте народ свој итд.
Ћипико, Иво - Пауци
Јово састави допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу који нијечу српско име, а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт.
Неће му се да завири у сваку кућу; иако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо, носећи своју потребу на пазар. А и познаје своје сумјештане.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сада то више не радим. После срамоте коју ми је Лауш нанео са оном проклетом курвом, згадило ми се на све. Обузела ме је нека чудна слутња.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И он виде, како лете Коњ и пана испред њега, И огањ га узе свега, Јер их спази близу мете. Па од чуда и срамоте Заигра му срце живо, Што ни у сну није снивô И његов се усклик оте: „Кô у љутом досад боју, Срећо моја, ти ме прати!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (разрогачено, пренеражено): Побегао, оставио ме! (Пружа руку оцу): Дај отров! МЛАДЕН (изван себе од срамоте и беснила): А, дакле, ти си га и волела... није он тебе на силу, изненада? Сада не дам отров!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
страдала Лекса, која је брата неговала и смиривала, не допуштајући да ико живи сем ње види Јосифа у том стању беде и срамоте. Он удара, она ћути.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
косом Варалица, а трговац се почеша по челу и предложи: за шест стотина златника он ће му овце откупити, спасти га од срамоте. Можда би од неког другог добио трипут више, али ко зна колико би требало да чека.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ропство је већ почело, сестра седи болесном брату више главе и освешћује га сузама — да је заштити од насиља и срамоте. Смрт долази са свих страна: од Турака, Латина, Мађара.
Он познаје границу на којој се губи част и оправдање живота. Бирати се не може, бољи је гроб од срамоте. И Пејо зове у борбу за одбрану људског достојанства, зове у „планине и кршеве љуте“ и у „пећине, куће зазидане, што
ми моје вјере тврде, докле мене то весеље прође, обојицу хоћу објесити о вратима града Вучитрна, по свијету да ме не срамоте!“ Стаде царе купити сватове; скупи свата дванаест хиљада, пак подиже низ Косово равно.
Ја срамоте поднети не могу, ни жалости велике трпити, да Арапи таки зулум чине и да љубе младе и девојке. Данас ћу вас, браћо, осв
Прије теби нисам казивао, од срамоте и од јада мога, како ме је ђедо препануо, не знајући ко је ни како је“. Насмија се од Сибиња Јанко: „О, луд ти си,
Кад су били сели за вечеру, Ненад мајци тијо беседио: „Ој старице, моја мила мајко, да ми није од људи срамоте, да ми није од бога греоте, не би рекô да си моја мајка! Зашт’ ми ниси браца породила, јали браца, јали милу сеју?
И врати се Хасанагиница, тер се вјеша брату око врата: „Да мој брате, велике срамоте — гдје ме шаље од петеро дјеце!“ Беже мучи, ништа не говори, већ се маша у џепе свионе, и вади јој књигу опрошћења, да
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Погледајте само како се мирно шетају као да је ово њихова рођена земља. Еј проклета издајо! Еј пусте срамоте за свакога од нас! Поробише нас, ево, скоро без једног метка.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Обукао си се пре у рђаву, сирову кожушину, тако сад и сâм сам се, рад оне твоје срамоте, преоденуо с твојом кожном хаљином кано Бог с човечјим телом...
Промотрише се људи и здоговорише се у беседи: да не би то што на велико било познано, не би жена своје јој срамоте овде пред толиким народом исказивала. Те сви широм свероваше да је то доиста Христос месија...
А рекла сам ти, оче, да не нудиш ме исказивати моје срамоте. Зна господ Бог јер се сад плашим тебе скрнавећи и ваздух мурдарећи с мојом овом беседом...
То јој напре рече с укором: Јосиф О, ти нова младо, што се нисам од тебе никад надао те срамоте дочекати и примити! Нисам ли ја тебе из божије цркве неопогањену ни натруњену чим к себи прихватио?
Ити ћу у моју очевину Витлејем. Ако ме нико од срамоте онде не прихвати к себи на пристојиште, а оно отићу у оне камените литице, те се завући у једну коју год дуплу
— Пјанице! Освем празних џепова и кући ништа недобаљања (корба и руга кућња!) тко у разлике срамоте и грехове пада нагло ли смрћу скоро и ружно мре? — Пјаница! Заради тога пише се да је проклето пјанство.
Раздрто рухо на себи носи ни пословати што може. Зато сви тога одстајемо се да и ове срамоте и оне тамо избегнемо. На трезво у божијем страху подвлачимо се под тај камен што но се за њега пише у Псалму и у
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Он је у то доба већ обично у кревету. А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте. да, мисли Мане, сами су били. Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути? Ништа.