Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
И он и сва војска мртва је игумана благосиљала, говорећи: „Жарко погибе, али сву нашу војску од срамотне смрти избави, јер би нас Турци на њи̓овој вери све потукли”.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
је пиће што су му ови давали а сваки час се дизао да иде, јер ови почели да га дирају, пецкају за женске и друге срамотне ствари. А једнако су га нудили пићем. Он је одбијао. — Хоћеш воде?... — почеше они силом. Он напослетку пристаде.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Петар, од љубоморе, срамотне, ето, као луди, губи све што му је жена имала, а Варвара је дошла да неко полумртво дете мужу роди.
Књигу му је био послао Вишњевски. Иако је, и фамилија Исакович, у Темишвару, имала, у свом пртљагу, и неке срамотне, немецке, књиге, са цртежима францеским, над којима су жене цикале и врискале, а које су кирасири, из Вијене,
Теодосије - ЖИТИЈА
Љубио је пост, избегавајући сујетно празнославље и неуместан смех, срамотне и штетне песме младићких пожуда, што слабе душу, сасвим мрзећи.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
свевидећ му изнеси на видик срамоте славне, славе срамотне! А што је славно, што је вечно у њ, ни ти му, круно слава, не окрун'! Ал' де ће наћи молитва те та? У рају зар?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Има их врло лијепих и удивителних, него су по већој части срамотне. Ја ћу их донети Вама (које у глави, које написаних) неколико за примјер; пак ако Вам се допадну, ласно ћемо их и више
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: А колико си дала у цркви? ЉУБА: Па ти знаш да девојке не дају ништа. СТАНИЈА: У цркви не дају, а за срамотне иконе могу да дају, јел? 5. ВУЧКО (доноси кафу), ПРЕЂАШЊЕ ВУЧКО: Ево кафа, ама за ћеф. Ох, ох!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Они који не знаду, пак верују оваке згадне и срамотне фабуле, њима ће милостиви бог за њи[х]ово незнанство и простоту простити; но они који знаду, а не вичу колико год са
Ћипико, Иво - Пауци
Жандар се тужио на раскалашну младост, која по ноћи пјева — како је жупник јавио— погдјекад и срамотне пјесме. Лугар је одобравао и говорио да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихову селу”, па закључи: .