Употреба речи срамујем у књижевним делима


Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Кажем ти, бога ти, стидно, па поред њу срамујем се и сам. Дођем тако кући на осуство, кад бесмо у Србију, повечерамо сас татка и мајку, проџакамо о моје муке, борбе и

Ћипико, Иво - Пауци

— блаже рече жена. — Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат'... Пропашће и мени... Да се по богу срамујем, а од кога? Зар од вас? — безобзирно успали се она. — А како сте давали?!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— А може ли да поје? — Па и поје... — Е, што си поје? — Па песне си поје... — Ех, песне! Ама, које песне? — Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше. — Ама какво срамување! — храбри је Мане.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности