Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
С., исто, с. 436. ⁴⁶ Вукановић, Т., исто, с. 213. ⁴⁷ Врчевић, В., „Народно сујевјерије: врачање, слутња и бајања“, Србадија, 3—4, Беч 1876, с. 47. ⁴⁸ Вукова грађа, СЕЗ, Л, Београд 1934, с. 27. ⁴⁹ Караџић, В. С.
64. ³⁵ Врчевић, В., „Народно сујевјерије“, Србадија, св. 111—6, Беч 1876—1877, с. 47. ³⁶ Грбић, С. М., исто, с. 105. ³⁷ Вукова грађа, СЕЗ, књ. Л, Београд 1934, с.
¹¹ Фортис, А., Путовање по Далмацији (1774), Глобус, Загреб 1984, с. 52. ¹² Врчевић В., „Народно сујевјерије“, Србадија, св. 3—4, Беч 1876, с. 47. ¹³ Николић-Стојанчевић, Видосава, исто, с. 418. ¹⁴ Мићовић, Љ.
Врчевић, В., „Народно сујевјерије: врачање, слутња и бајање“, Србадија, 1—6, Беч 1876—1877. Врчевић, В., Српске народне приповијетке, понајвише кратке и шаљиве, Дубровник 1882. Вујачић, В.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Млада Србадија, идеолошки орган Уједињене омладине српске, заменила је Матицу, и излазила прво у Новом Саду, потом у Београду, од
Млада Србадија, пренета у Београд, и раније више идеолошка но књижевна, добија све више публицистички карактер. Тада се нарочито јавља
Чисто књижевни листови су: Србадија Стевана Ђурчића, која ће у Бечу излазити од 1874. до 1877, и Српска зора Тодора Ст. Виловског, која ће, такође у Бечу,
Релативно важнији од тих радова су му: расправљање познатог питања Шекспир или Бакон (Србадија, 1883), велики политичко-национални говор Задатак Уједињење омладине (Нови београдски дневник, 1887), мањи књижевни
мањи књижевни чланци о Белушу, сину Ђуре Јакшића (Јавор, 1882), о Шекспировом Кориолану (Гусле, 1882), о Крашевском (Србадија, 1883). Остало су написи о незнатним и ефемерним књигама тога доба. Сви ти прозни радови Војислава Ј.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Де је тебе она Србадија Пред којоме дркта Турадија, Де огњани онизи синови, Де су твоји сиви соколови? Ови овде нога уштапљени, А по врату
сретоше, Али Турчин беше среће лоше: Живо одби, живље Србин ману, Обори му главу на пољану — Русто паде — кликну Србадија, А уздахну листом Турадија, Задрхташе јадни на све стране, Понајвише Арслан Сулејмане, Обамре му срце у недрима,
Срце бије, он шкргуће зуби: „Ох пријане, заш ме тако уби?“ Језди гором Србадија млада, Још пушкомет, па ето им града. Уједанпут викнуше ратници: „Побегоше из града крвници!
Уједанпут викнуше ратници: „Побегоше из града крвници!“ Глас тај оде од уста до уста, Помами се Србадија пуста, Па окупи витезе коњице, Слегоше се коњи по земљице.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
у Новом Саду 1876, Голуб у Сомбору 1879, Змајев Невен 1880, затим Српче у Београду 1881, Ђаче у Нишу 1888, Мала Србадија у Београду 1889, Књижица за ђаке средњих школа у Нишу 1893, Споменак у Панчеву 1893, Ласта у Београду 1894, Школица у
Преводио је поезију немачких романтичара, а као песник јавља се у часописима (Даница, Матица српска, Млада Србадија итд.). Узор му је био Бранко Радичевић. Певао је највише о Фрушкој гори због чега је називан „фрушкогорским славујем“.
Јован Максимовић: Божићне приче 1886. Умро Јован Суботић Умро Ђорђе Рајковић Покренут лист Мала Србадија у Београду 1887. Умро Ђорђе Натошевић 1888.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
десетак спендза — новци Спреча — река која извире близу Зворника спучавати — закопчавати спуштити — спустити Србадија — Срби Србини — Срби србињски — српски Србљанин — Србин Србљи — Срби Србови — Срби сретан — срећан сретаоштина