Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Гостили су и нас и њих... Ћесарским ђенералима потказиваху Маџаре, а маџарским насилницима издаваху Србе, те их тако и једни и други сматраху за мирне становнике и верне савезнике.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Митрополит Стратимировић, кажу, да је први добре школе за Србе у Карловцима уредио. Седећи ја беспослен недељу дана, мислио сам, да ми ништа више не треба учити, и чисто сам се
Међутим кнез Петар из Ћуприје и Стеван Јаковљевић покупе Србе и ударе на Ћуприју и после знатне битке истерају Тосун-агу и освоје Ћуприју и турску војску у Видин отерају.
Зато он је сада преко Немачке послао свога бимбашу, овога Дел-Амета, са царским ферманом да он може подићи Србе и све зулумћаре и субаше у град сатерати, па кад се доста војске накупи, доћи ђе Дервиш-бег Мустапашић и довући топове
ферман дао да, како зна, освету учини; и да је Дервиш-паша Хаџи-Мустапашић послао свога бимбашу с ферманом, да подигне Србе, и да јаничаре и субаше у градове сатера; и да ће скоро Дервиш-паша с великом војском и топовима доћи, из градова
је Хаџи-Муста-пашин син испросио код цара, да свога оца на дахијама покаје, како је послао свога бимбашу, да дигне Србе, да све јаничаре у градове сатерамо и да ће потом Дервиш-бег Мустапашић довести војску и топове да истера јаничаре, а
у Лешницу, у војску, скоче на њи̓ Бошњаци и почну и̓ резилити и претити да и̓ исеку, што су Мус-агу пустили да оде и Србе послушали, „а ми — веле — ове смо потукли а сутра би дошли у Шабац, да и оне потучемо”. Еле се врате натраг.
тако исто и Турцима донесе везиров дивитар-ага: да обе стране од бојева престану и да је њега султан одредио да дође и Србе и дахије помири. Тако и ми и Турци од боја престанемо.
човека, да нам буде сведок уговора, па ако ми преступимо, нека Немци јаве нашему цару да пошље војску своју и нека све Србе исече; ако ли Турци покваре и нама зулум почну чинити, као што су чинили, нека Немци, као наше најближе комшије, јаве
Кажемо ми, да у Харкову имамо једног друга, ко-. га би ради са собом узети. Губернатор нас је пространо питао за Србе и Турке, како се бијемо, и ми му сва ондашња опстојатељства и српска и турска раскажемо.
Пишемо ми господару Ђорђу: да ̓оће на нас много бити Турака; и да ови Турци таки глас пушћају у народ да они не иду да Србе поробе, но само иду да Србе цару у рајалук натерају, и да цареве тескере које они са собом носе приме и цару арач
̓оће на нас много бити Турака; и да ови Турци таки глас пушћају у народ да они не иду да Србе поробе, но само иду да Србе цару у рајалук натерају, и да цареве тескере које они са собом носе приме и цару арач даду, па ће се војска вратити и
учинила нишкога Афиз-пашу везиром београдским и наложила му: да покупи војске колико му треба и да дође у Београд, да Србе покори. Афиз-паша одма почне купити војску.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Зар Алекса? — Алекса. Кога год Турци мрзе, он је поштен човек, јер је Србин. Турци не воле Србе!... Онај лоповлук је турско дело, дело субашино и његовог улизице Маринка... — Јесте, попо! — рече Круна.
Није било већих сукоба, али је вазда био по који буљук Турака, које су ови пресретали и тукли. Своје су мртве, Србе, сарањивали, а Турке су остављали да их једу птице грабљивице.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
извео из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенчао за православне Србе; спомиње низ придика које је држао, и њима истребио силан кукољ и коров, и раздувао плеву греха и злих навика међу
Црњански, Милош - Сеобе 2
Изгледа да је то било, Србе, још више избезумило. То је била, уосталом, погрешка, и зато што су хусари били исувише близу и што су те гомиле и
Врло је моћан, надмен, охол. Има, каже, секретара, који се зове Битнер, а који је Прајс и не воли Србе, мрзи их, пре ручка – а после ручка, цео свет. Исакович треба да се узме у памет и пази шта говори.
То су му и други, који чекају на пашпорт, рекли. Исакович има право. Али шта ће бити, ако Србе, и у Росији, у пехоту буду одредили? За овако нешто, што је овде учинио, казна је тешка у Росији.
У том се слажу сви официри и сви би пошли, само да је Бестушева. Волков му на то рече љубазније, да за Србе, као целину, капетан нема шта да брине, бринуће о њима амбасада, и после одласка Бестушева, него да ли тако, као
Разбегли су се, по Бечу, куд који. А шапат се ширио, од уста до уста, по Бечу, да су Руси Србе издали. Најгоре је било то што је општенародни секретар митрополита, Ненадович, гледао да те очајнике, у Бечу, у
Да могу, они би се сви у Турску вратили. За Србе нема правице у овом царству Бечлија, него је све лицемерно. Траже од нас и оно што ни Турци, никад, нису тражили.
Дворска канцеларија почела је да пребацује, Србе, и Кајзерлингу. Позват је у помоћ, у Беч, тих дана, и митрополит Павао.
А камоли слушати како њих Србе сви варају. Доцкан је сад, међутим, да кукају, он иде у Росију и ништа не тражи; Исаковичи желе да, као војници,
Он је, први, јавио да се селидбе сербске, у Росију, могу мирне душе забранити. Императрица росијска, Елисавета, за Србе више не пита, и не мари.
Виткович каже, у шали, свом рођаку, да су Исаковичи дошли у Кијев, уз остале Србе, да би било и лудих фамилија у Кијеву. Ана ће се, каже – тако му жена прича – породити, у априлу.
се, кад је аустријска војска почела да се повлачи, од Скопља повлачило и доста Албанаца, који су се населили, међу Србе, у Срему, а пошло их је доста, уз Србе, и Хорвата, и у Росију. Јоан Албанез, иселио је 459 људи.
да се повлачи, од Скопља повлачило и доста Албанаца, који су се населили, међу Србе, у Срему, а пошло их је доста, уз Србе, и Хорвата, и у Росију. Јоан Албанез, иселио је 459 људи. Шејтани, тог јутра, Исаковиче, на свом списку, није ни имао.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
заменице што овај је језик подељен на штокавски и чакавски дијалекат и сматрало се да штокавски дијалекат карактерише Србе, а да је чакавски својствен Хрватима; данас се зна да се Срби не могу оделити од Хрвата на тај начин.
Тако су, дакле, ове дијалекатске разлике безначајне. Осим тога оне не одговарају тачно подели на Словенце, Хрвате и Србе. Осим језика основне су психичке црте исте код СрбоХрвата и Словенаца.
Она је била делимице писана ћирилицом, вероватно да би протестантству привукла досељене Србе. Сем тога су и многи католички писци из Славоније и Босне писали ћирилицом.
Представници осталих група, изузевши Србе панонског типа и, донекле, оне централнога типа, немају какве више представе о својој прошлости и народној судбини.
Присуствујући једној сцени ове врсте у околини Невесиња у Херцеговини добио сам утисак да ове динарске Србе не може савладати никаква земаљска сила.
Ипак, поступно обузе неко високо осећање све косовске Србе, обновише манастир и узеше чувати тело свога последњег цара.
Због народних песама Мицкијевић сматра Србе за песнике словенскога света. То су појединачне песме или читави циклуси, као што су косовски циклус, циклус о
Пошто се ово становништво динарских планина у току средњег века претопило у Србе, име Влах је остало и даље и њиме су се означавали динарски Срби који се баве сточарством и кириџијањем.
Оно је настављено за време турске владавине (бегови су населили кметове, нарочито православне Србе из Босне) до 1689. године, а није престало ни доцније за време аустријске владавине у Лици.
би становништво што јаче везали за династију и државу, војничка управа је употребила корисне мере: она је православне Србе штитила од католичког племства, које је хтело да их експлоатише, и била је врло толерантна у верском погледу.
између Саве и Косова има доста предузимљивих мухамеданских трговаца, који радљивошћу кадшто достигну православне Србе, најпредузимљивији живаљ ове области.
Осим ретких изузетка, махом нових досељеника, Цинцари су се претворили у Србе и у варошима моравске долине, где су раније били доста многобројни.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— женска хаљина са високим струком, по угледу на стару грчку и римску хаљину Рац — Србин (мађарски подругљив назив за Србе); рацки — српски реверенда (лат. реверенда) — дуга црна горња хаљина католичких свештеника регал, регалија (лат.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Карла Евгенија да иде непосредно за Вуичем, јер ће Његово Височанство Принц изићи пред војску да види оне Србе који су тако верно служили под његовим оцем, покојним, славним Карлом Александром, царским фелдмаршалом, победиоцем
, итд. Нарочито је наглашено да те Србе жели, још једном, да види Принцеза Мати, која је по смрти свога мужа живела повучено, код свога сина.
Срећом Принцеза Мати прекинула је свој говор само за тренут, да одмах затим настави, загледана, тронуто, у Србе: „Овај дан рачунам међу најсретније дане свог живота, јер ми се даде да још једном видим оне који су били увек и у
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Тихомир Р. Ђорђевић пише: „За нас Србе наш фолклор има и етички значај, јер су његове обичне карактерне црте: љубав према домовини, љубав према Богу, према
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тај је књаз мрзио на Зорића, а због њега и на све Србе! Долћи се састајао с књазом и толико му се свидио да га је устављао да остане у Русији, да га начини великим главаром.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
XИX века, када се научни рад средио у Матици српској и Друштву србске словесности, историчари и филолози упознају Србе са њиховом старом књижевношћу, која је од XВИИ века била само један мртав споменик прошлости.
За православне Србе XВИИИ века у јужној Угарској млетачка Далмација била је далеко, а верска преграда била је тада већа но икада.
и 1839, а Матија Бан, у Подунавци 1844, упознају православне Србе са далматинском књижевношху. 1847. Вук Караџих је наглашавао »да би било вриједно нашијем словима наштампати сва дјела
продирање заустављено, и када је аустријска војска после неколико неуспеха у Старој Србији стала узмицати, за Србе су дошли тешки тренуци.
За Србе су дошли дани искушења и страдања, и један запис из 1690. црта то стање: »Ох! ох! и уви мне! Лути страх и беда тогда бе
Мађари су мрзели Србе као зле госте у својој кући, сматрали их за аустријско оруђе у борби против мађарске слободе, а нарочито после
Тек Јосиф ИИ узео је у заштиту Србе од гоњења мађарских жупанијских власти. Најзад, са треће стране, Срби су имали да издрже велика верска гоњења.
Неуспех Павла Ненадовића није обесхрабрио Србе, и они су у свакој прилици тражили штампарију у својој средини. У Бечу се најзад увидело да се мора попуштати толиким
11 Венцловић јасно показује како је руска теолошка књижевност почела да утиче на Србе, али он је нарочито значајан због језика којим је своја дела писао. Управо, он има два језика којима пише.
са Турском, он успе да увери у Бечу да је од старе српске владалачке куће Бранковића и да би као такав могао подићи Србе против Турака. 1683.
Руски просветни и књижевни утицај на Србе почиње још пре XВИИИ века. Иако су простором били толико раздвојени, Срби и Руси били су у верској заједници.
године да се Србима пошљу два руска учитеља са великим бројем црквених ствари и књига. 1724. Синод пошље међу Србе свога преводиоца Максима Суворова, који се био учио у Москви и Прагу, да организује школски рад код Срба.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
РАСТАНАК 70 ПУТ 101 НАТПИСИ 145 ИИ 147 ГОЈКО 150 ХАЈДУКОВ ГРОБ 198 ПЕСМЕ ОБЈАВЉЕНЕ ИЗВАН ЗБИРКИ 219 ЈУРИШ, СРБЕ!
Те клетизи оптекоше Турци Моје Србе тамо на висини. Милун видје е их оптекоше, И путе им све већ похваташе, Види јунак е мријети ваља, Али њему
1849, феб. ПЕСМЕ ОБЈАВЉЕНЕ ИЗВАН ЗБИРКИ ЈУРИШ, СРБЕ! Коња, Србе, па узјаши, Лати пушку те потпраши, А потргни сабљу голу: Диже злотвор главу олу, — Јуриш, Србе,
1849, феб. ПЕСМЕ ОБЈАВЉЕНЕ ИЗВАН ЗБИРКИ ЈУРИШ, СРБЕ! Коња, Србе, па узјаши, Лати пушку те потпраши, А потргни сабљу голу: Диже злотвор главу олу, — Јуриш, Србе, јуриш, море, На
Коња, Србе, па узјаши, Лати пушку те потпраши, А потргни сабљу голу: Диже злотвор главу олу, — Јуриш, Србе, јуриш, море, На Маџаре, на злотворе!
Пружи руку, пруж' Хрвату, Пружи, Србе, своме брату, Па ајд' јуриш те напреда, Што се сложној браћи не да? — Јуриш, Србе, сеци ломи, Па Маџару рог
— Јуриш, Србе, сеци ломи, Па Маџару рог саломи! И пре га је Србин био, Па га свагда и избио, На груди му клете клекô, На челу
И пре га је Србин био, Па га свагда и избио, На груди му клете клекô, На челу му дуван секô. — Јуриш, Србе, кô некада, Јуриш, јуриш на њ и сада! Што нам пашче на пут стаје, Што ли на нас режи, лаје?
Место Јован Јанош веле, Место Глиша Гергељ жеље, Место Паја Палчи ишту, Од Стеве ти граде Пишту — Јуриш, Србе, јуриш, брате, Тā срамота није за те!
Још се ето Маџар тужи Што маџарски поп не служи — И куне се по татарски Да ће бити све маџарски. — Јуриш, Србе, удри змију, Пусто ли је дигла шију!
— Јуриш, Србе, удри змију, Пусто ли је дигла шију! Јуриш, Србе, крочи, теци, Де га нађеш, ту га сеци, Све тамани до једнога: Нема теби туна твога.
Јуриш, Србе, крочи, теци, Де га нађеш, ту га сеци, Све тамани до једнога: Нема теби туна твога. — Јуриш, Србе, све су змије, У Маџара вере није! ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ ДЕВОЈКА ДРАГОМ 1.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Скидао је играчице до голе коже и сипао у њих шампањац. Вели, тако треба дочекати рођење Христово. Иако није трпео Србе, Враницани је мене трпео. Ваљда зато што сам волео да ми прича о Хрватској и Загорју, о Новом и Сењу.
За време прошлог рата, Мађари су убијали Србе и Јевреје у тим купатилима као у кланицама. Ја сам из Беча пошао у жакету боје благо зелених маслина, у ципелама
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ту је гурање, псовање, — у том помало личе на нас Србе, па ми би мило — отимање ко ће пре доћи до врата: Неки се чак и погушају.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КОЛО Бог се драги на Србе разљути за њихова смртна сагрешења. Наши цари закон погазише, почеше се крвнички гонити, један другом вадит очи
Бог се драги на Србе разљути: седмоглава изиде аждаја и сатрије Српство свеколико, клеветнике грдне и клевету. На развале царства
Тад би ми се управо чинило да ми св'јетли круна Лазарева, ê слетио Милош међу Србе; душа би ми тада мирна била како мирно јутро у прољеће, кад вјетрови и мутни облаци дријемају у морској тавници.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
16 Питали неслогу: — Ђе си се родила? — Ђе и ви. — А ђе сада најрадије станујеш? — Међ Србе. 7. О ЦИГАНИМА 1 Питао Циганин харачлију: — Шта, зар ће и кнез с нама на ручак? — Хоће кнез, али нећеш ти.
домаћину до данас подарио, те му и подржао, а к овима друге, сваке врсне банове кумове и пријатеље, побратиме и браћу Србе придобио, да бог да! Сад да сте ми, браћо, сви здрави и ја с вами.
шаров — шарени пас; пас црне и беле длаке шеитан — ђаво шеријат — пут, закон Шијак — „Херцеговци зову Шијацима све Србе неијекавце, а Сремци и Бачвани зову Шијацима: Херцеговце, Далматинце и Хрвате“ (Вук) шикли — украшено шљокама или
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Пушке на готовс! — Војници, синови наши, на кога пушке нишаните? Зар на сељаке, Србе, поштене грађане што бране своја права, зар на своју браћу и очеве? Чујеш ли ме, војско?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Змај је био пробуђен иако је његов бес још био више хладан него врео: гонио је Турке јер су Турци гањали Србе. Непријатељи су му били Турци најамници, јаничари, крџалије; не и турски живаљ.
крајина (рат у којем је Аустро-Угарска, као и обично, искористила очај раје, па онда склопила са Турцима примирје), за Србе завршила поразом. Времена су била зла: после рата, дошла је куга, после куге опет рат. Морије су витлале по Србији.
И Стојан Чупић пође натраг, међу Србе, а Прота остане међу Турцима. Војвода прелази Дрину, још сигуран и у себе и у то да ће брзо отклонити неспоразум.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Зар ти никад није на ум пало Што си негда Бранку обећало? Србе брате, и Српкињо селе, Којима се јоште данци беле, Растав'те ме са овом даљином, Моје кости оперите вином, Па их
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
разна актуелна питања и ћаскају те о овоме те о ономе, и прича му Илија Васић како они, Енглези, ужасно воле Србе, и друго, а онај се само топи од уживања, и све му мило да је једанпут у животу наишао на разговорног Енглеза.
јер ужасно воли српска женска имена); дакле, тамо живи његова жена Сесил (Перка), коју је он толико загрејао за нас Србе да је прешла у православље, кад је онамо долазио један познати српски владика, и сад тамо по вас дан учи децу српски,
Досадили су!... И опет зби се тачно како рече Господ. Као бесни, нападоше, са свих страна, Србе силни непријатељи; земљу им опустошише, из ње их протераше, многе побише, а села и вароши попалише им и са земљом
отаљали наше послове и седимо овде тако рећи скрштених руку, право је и Мени драго да ти сиђеш доле и потражиш наше Србе.
Дакле спреми се, душе ти, па иди! И тако се св. Петар обрете на Земљи. Обрете се св. Петар на Земљи и стаде тражити Србе. Па их је тражио, тражио, али све узалуд. Нигде Срба ни од корова, као да су у земљу пропали. Где није ишао св.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Загрлисмо Србе с Косова и Скопља, Велеса, Прилепа, Битоља и Дебра; Оживесмо прошлост, мачеве и копља, И круне и митре и побожног
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ова плава планина, која је за мене у то доба била нешто посебно, изгледала је као да увек подсећа Србе у Банату, како их Срби из Србије мотре оком пуним нежне пажње.
Само је љубав према слободи, правима и правди подстакла Србе из Војне границе да оставе своја стара огњишта у старој Србији и да дођу у Аустрију, где су радо прихватили да живе у
Срби у Банату нису озбиљно мрзели немачке колонисте, нити су колонисти мрзели Србе. Шта више, колонисти су уживали да говоре по мало српским језиком. Једни друге су звали комшија.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Сутра ћу вас издати лекару. Зар не видите како сте се већ осушили? Боже мој, како сам ја представљала себи Србе”. 221 Сан у сну, или двоструки сан, није новина у књижевности; нити је новина то што је Црњански помоћу сна мотивисао
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
За Србе је имао само презрење. Нечувено и невиђено, грубо и погано. Презирао је попа н учитеља, гадљиво окретао главу од цркве.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И то је ваљда зато Да буду светла лица Кад сване видовданска Петстолетница. Ено се Срби мире! — Ја мислим Србе праве, Јер има назовника Што се у смраду даве.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Јутрос, 15 августа, дође ми у руке једна турска прокламација управљена на Србе. У њој Порта позива »верни српски народ« да се мирно преда Турским командантима, па ће бити у свему заштићени и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Рекох му да знам. Испричах му неколико појединости. Дојадили смо Богу ратујући непрестано, па је наредио да нас, Србе, протерају на неко острво. — Е, добро... Не знате шта је даље било.
“ Онај застаде... Кад виде да пред собом има Србе, нагло се окрете. Куршум га стиже и он паде. Ниједан покрет више не учини.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Руски утицај устријске власти обилато су искоришћавале Србе као војнике, али су истовремено вршиле притисак на њих да приме црквену унију с Римом.
столећа код Хрвата, захвативши и пре тога босанскохерцеговачке муслимане и Србе у западним крајевима, укључујући ту и Црну Гору, смештену на југозападу, а екавска верзија у Србији с Војводином, која
Сусрет са хришћанском културом упознао је Србе с потпуно различитим поетским системом, који се стотинама година развијао на хебрејско-хеленским основама и исказивао
обимно разгранати догађај у вези са целокупним животом једне нације и једне епохе". За Србе је то био најважнији, средишњи догађај њихове историје, прелаз из епохе постојања слободних и самосталних српских
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
да му причају како се Турци, спремајући се да беже, договорили да прво испошљу жене, децу, и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. — Хајде, газдо!... Турци испраћају буле, домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Нико не зна кад је започело присно друговање Србе и Ханса ни како се збио први судбоносни контакт између госпа Ноле и Ханса; ни зашто је Ханс необично, сасвим необично
Она је од Србе очекивала не толико личност колико тип: или неког Бошка, или бар човека који ће бити сличан онима што силазе с планине.
Он гласно позва: Настасе! и томе је госпа Нола знала да је то један од њених старијих надничара. Разговор између Србе и Настаса ишао је с почетка с брда с дола, док не изађоше на тему. Срба рече тад живо: — Па зар ти не знаш?
Скоро је две године млађи од Србе мога, али га је стигао, и престигао. Чујем да и професоре збуњује. Знам да ће бити човек, и нека буде, зато сам га и
И право из цркве одоше у своју резиденцију... А поп-Томиница, видесте ли, није скинула очи са Србе за време венчања... Додуше, јесте лепота од човека, тај ђаволски Срба, и има нешто у њему чему нико не може да одоли...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Године 1806. откупио је од босанских Турака заробљене Србе (по предању за 8000 дуката), а 1809, кад је Карађорђева војска прешла у Босну, подигао је народ своје кнежине на
У Сријему пак и у осталијем њемачкијем државама зову и најмањег трговчића господаром. У Србији су отприје знатније Србе, као свињарске трговце, звали газдама.