Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Зар није то благородно? Није ли мудро то? Ако се врате Срби, с пламеном освете у грудима, а тврдим челиком у десници, они ће их лепо дочекати, а у знак своје верности и
А да се Срби нису вратили, они би цркву похарали, имање опленили и онај тршчани кров са сиротих српских домова поскидали.
Ох, таште сујете!... Али можда бих и био велики живописац?... Ко зна?... Само једно признати морам: да ми, Срби, нећемо ни у каквој вештини имати великог човека; бар не тако скоро.
Имали би ми и својих лекара, те каквих ваљаних младића, али су господа у нашем дишкрету чудни Срби! Сами своју крв презиру; помажу туђина, подижу га, славе га... а свој рођени пород бацају у блато.
Па зашто ми је жао тих планина?... Шта су мени ти Власи подгорачки и ти Срби Сумраковљани?... Ништа друго него гостољубиви домаћини, а ја бејах њихов гост из далека, примљен и угошћен, а по тим
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Оно кућа што није било изгорело, Срби раскопају, пенџере и врата и све што се могло одвојити поодносише, и кад пљачке неста, готово сви својим кућама одоше
како Србина тако и права Турчина, и глобити није давао; зато су га поштени и мирни и Турци врло уважавали; а особито Срби љубили су га као свога оца и поштовали као највећега од Турака заступника.
Један само бимбаша видински затвори се у цркву, и туче се из цркве, а Срби наши опколе га. Кнез Илија Бирчанин узме једно оделеније војске и са прочим отерају Видинлије до Смедерева, где се
И тако Асан-ага, који је после паша постао, у Босну побегне. Сад веће виде видински Турци, како се Срби сајединише са пашом, да не могу силом ништа успети, зато обрате се на везира Хаџи-Муста-пашу, и они и Пазманџија, с
Ту се смешају и уједначе Срби и јаничари, као под Хаџи-Муста-пашом што су били Срби са пашајлијама протину јаничара.
Ту се смешају и уједначе Срби и јаничари, као под Хаџи-Муста-пашом што су били Срби са пашајлијама протину јаничара. Ту по̓арају сва азбуковачка села, тако да ниједна овца, ниједно крме остало није живо.
Види мој отац да ће сва српска војска у по Дрине пропасти, јер кад би Срби нагазили, Бошњаци би с оне стране опалили хиљаду две пушака у гоми— лу Срба, и, осим што би побили, који се мало рани,
Ви видите онај Осат: све су оно готово турске куће и деца; па кад ови моји Срби попију сваки по оку ракије и уђу у турске куће, онда неће се знати ни рз (чест), ни дин, ни српски ни турски, све ће
И они — дахије — почну зазирати од тога, што су Срби са свим кнезовима научили војевати; помисле да им они досадити могу.
” Поведу и̓ на погубленије, и као што су ми после тога млоги и Срби и Турци казивали, мој је отац сасвим при себи био, аки би на пир вођен био, и слободним гласом викне: „Фочићу, Фочићу,
На том позоришту света је млого скупљено било; јер и Срби и Турци, да би већи стра̓ од дахија имали, морали су доћи да ове прве жртве српске гледају.
Ја му опет кажем: „Ако си од јаничара, не иди са мном, јер ће Срби убити и мене и тебе”. Онда мајор рече: „Ја узимам Дел-Амета на моју чест; он је прави од цареве стране и од јаничара
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Тако су текли себи пријатеље. И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати. Власт субашина беше велика. Могао је узети живот човечији на душу, па - ником ништа!
И, да видиш, боље овако! Пре сам гледао како Турци бију, убијају и отимају — сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је сто година тај занат учио!... — Разговоре наш!
Грехота је трошити барут без потребе. Сад сваки на своје место и — тајац!... Турци су бежали безобзирце, а Срби се натурали за њима... Хајдуци су већ могли видети она застрашена лица. Станко их припусти још ближе.
Станко се проби кроз турске редове, обарајући око себе као што добар косац обара зелену траву... И сами Срби застадоше изненађени... Међутим, хајдуци су чинили своје... Лешеви турски падаху око њих као гниле крушке.
И ово што беше прште куд које. Хајдуци се надали за њима да их до једнога потуку... На бојном пољу осташе само Срби. Битка беше свршена... Чупић дојаха на своме вранцу. — Чија ово беше чета? — упита Чупић. — Моја!
Еј вала ти на оваком јунаштву! И да си ми јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти све опростио! И пољубише се. Срби сколише са свију страна. Станко смотри оца, попа Милоја, Катића. Он има притрча руци... Алекси су лиле сузе потоком...
И заиста, беше грдан окршај. Турци не могоше лако прежалити што им Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке треба казнити за рану Станкову. Озлојеђење на обе стране... Пала тама од неба до земље.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Није он жив — рече Мара. — Он је погинуо на Косову. — А шта је то Косово? — Косово је поље гдје су Срби изгубили царство и гдје је погинуо српски цар Лазар. Ту њене очице поново потражише слику Лазареву.
Она беше поцрвенела. — Али, Кларо, — рече она обраћајући се гђици Веделовој — како можеш тако што питати! Срби су Словени. — Ах, тако! Молим, опростите — извињаваше се госпођица. — Знам, сад се сећам.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
јер се приповедало за њ да је био наизменце час у рукама Ракоцијевик куруца, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се напослетку није стално скрасио у српском народу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад се мало умири, поче мало тише, гласом, умиљатим, венецијанског шкопца: „Треба онемогућити, пре свега, да ти Срби служе као братија у истим пуковима. Да се читаве породице, и сродства, населе тако у иста села.
Они знају да Срби у тим окрузима држе 45 укрепљених мест. Они знају како је завршио провизор дворски, Јосиф Јоанович, који је имао
“ И машући својим перушкама и сам се дерао, самом себи, одавајући почаст, као да је нека краљица. Срби су то разумели као знак да је вољно, за тренутак, изићи из редова, као кад се, пред улазак у битку, врши нужда, па су
Ти Срби, за које су му рекли да ће се пре иселити, и вратити у Турску, него што ће дозволити да им се у мртваце дира, стајали
Сенатори, темишварски, Срби, куповали су пустаре, дотеривали стоку из Славоније, па чак и из Сервије и пунили, дукатима, кесе.
Жив се више неће вратити – иде у Росију, и не одустаје од тога. Волков га запита, јесу ли и сви остали, Срби, такви, ако му капетан дозвољава рећи: луди? Јесу ли баш сви такви? Исакович му онда рече да се у том, сви Срби, слажу.
Јесу ли баш сви такви? Исакович му онда рече да се у том, сви Срби, слажу. Да у Росију сви гледају, као у свог патрона, и да би у Росију пошли сви, да могу.
Па ето, и сада, у Росији, они који су већ тамо, праве чуда. Док су овде, ти Срби представљају ствари тако, да је ситуација у Аустрији неиздржљива, али кад стигну тамо, у Росију, нису задовољни.
Шест росијских официра, који су били Срби, а који су били из Росије – тобоже послом – у Беч дошли, похапшени су и, крајем маја, те године, протерани.
Кајзерлинг је имао далеко, далеко, већих брига, него што су Срби. Док се капетан клањао, амбасадор му махну, милостиво, руком, у којој је држао пар рукавица, које су биле огромне, као
То је са дозволом аустријског двора и императрице Марије Терезије, којој Срби треба да буду захвални. Нека му сад капетан каже: Је ли то баш сигурно што је секунд‑секретару рекао: да би СВИ
Обично се испоставило, после, да су то бивши, аустријски, официри, Срби, који су се били одселили у Росију. Тако је ухапшен неки росијски лајтнант, за кога се онда нашло да је Риста Хрнич.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Осим тога су Срби имали, под династијом Немањића, једну периоду јаке државне организације и периоду културног, нарочито уметничког,
под турским јармом; Хрвати и Словенци су још дуже били под владом и утицајем Немачке и Маџарске; Врло дуго и панонски Срби. Под туђом се управом не може успешно учествовати у културном стварању.
и сматрало се да штокавски дијалекат карактерише Србе, а да је чакавски својствен Хрватима; данас се зна да се Срби не могу оделити од Хрвата на тај начин. Има становништва које говори штокавски и назива се Хрватима.
Тада се родила свест о националном јединству. Срби, који чине готово две трећине јужнословенског становништва, продрли су миграцијама у Хрватску и Славонију, у Далмацију
Прешавши делимице у католичанство и у унијатску вероисповест, Срби су допринели да се избришу раније разлике и да српско-хрватско становништво постане још већма једнолико.
Услед миграција Срби и Хрвати су се тако измешали и једни у друге тако уплели да је данас немогућно оделити их, чак и са географског
Чим је Србија створена, Срби Аустро-Угарске а затим и сви просвећени Јужни Словени увидеше у њој земљу „националне мисије“, „балкански Пијемонт“.
Националне тежње се манифестоваше већ у доба илирства, а нарочито 1848. године када су се Хрвати и Срби из Хрватске и Славоније и Срби из Баната и Бачке, удружили са добровољцима из Србије, заједнички борили против Маџара.
године када су се Хрвати и Срби из Хрватске и Славоније и Срби из Баната и Бачке, удружили са добровољцима из Србије, заједнички борили против Маџара.
Али су у току турске владавине ове борбе заборавили и Срби и Бугари. Масе српског и бугарског становништва, које су радиле земљу, које су трпеле исте патње и имале исте
Сви други крајеви, представљени на нашој карти, несумњиво припадају динарском типу. Срби чине три четвртине овог типа. Главне психичке црте.
И песма каже: „помислите на старе јунаке.“ Национална свест и национална задаћа. — Значајно је да сви динарски Срби, од оних у северној Хрватској, на граници Крањске, па до скадарских Срба, познају најглавније догађаје из српске
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
облицима, нарочито у грађевинарству и намештају ружичало — други понедељак после Ускрса у који православни (Срби и Румуни) покривају бусењем гробове из те године Сан Паоло — кварт у Венецији самуркалпак — капа од самуровине
године код Ангоре потукао и заробио турског султана Бајазита, кога су под деспотом Стефаном Лазаревићем помагали и Срби Тантал, Танталус — по грчкој митологији син Зевсов, отац Пелопа и Ниобе, краљ у Фригији; због одавања тајни богова с
Црњански, Милош - Сеобе 1
„Ви Срби најрадије бирате посао војнички, па зато...“ Узнемирен што је даљи ток свога говора потпуно заборавио, понављао је ову
Они су дрхтали од страха, а и он је дрхтао од страха, узвикнувши: „Ви Срби најрадије бирате посао војнички, па зато...” Даље није могао.
Хтео је, нашироко, да при том опише православље у „свом војном округу“. Нашао је, мутан у глави, и прву реченицу: „Срби бирају најрадије посао војнички, па зато“...
И остали Срби, који су имали част да каткад вечерају код њеног стола, мислили су тако. Коцкајући се, свако вече скоро, при њеном
свечано и гиздаво одело, па ће тако, у круг, обићи ратиште и царевину, на видик целоме свету, који ће узвикнути: гле, Срби!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У многим крајевима где живе Срби трудници је забрањено да гледа пожар, да не би дете добило „црвене оспе по телу“ или „огорелине“ (ране по телу) или
У многим крајевима где живе Срби строго је забрањено ускратити жени у благословеном стању храну коју она пожели, јер се верује да би она могла због
“²⁷ Дете рођено у уторак биће несрећно, верује се у многим крајевима где живе Срби.²⁸ Посебно је несраћно оно рођено у девети уторак, сматра се у Гружи.
За такво дете Срби из Баније и Лике верују да ће као девојка бити мора, а тек када се уда постаје права вештица.⁵³ Дете које се роди у
Никола Беговић, поп из Лике, пише: „Срби уопште држе се више свога домаћега обичаја, неголи што би се држати имали општецрквенога правила.
Црква налаже да се дијете непосредно иза рођења мора крштавати. Ма Срби тако неће. Истом онда када мати устане из бабина сасвијем, па када може дочекати свога кума, онда ће дијете крстити.
⁸⁸ Посебну подгрупу мрских имена чине турска имена које су Срби давали својој деци са жељом да их тако заштите од опаких сила.
⁸⁹ Овај чудан обичај Тројановић објашњава овако: „Сви Срби сматрају Турке за нечисте зато и ђаволи неће њима као својима ништа да науде.
Дете ће, верује се, онда дуго живети“, пише Маринко Станојевић. Срби у ђевђелијској кази верују да, ако се мајци не држе деца, ваља провући новорођенче, пре сунчевог изласка, кроз сребрни
Постоје сложени ритуали у којима су у једну целину повезани већ описани обреди за одржање деце. Тако, рецимо, Срби на Косову изводе сладећи комплекс обреда: породиља, којој се деца не држе, ваља да се породи испред своје куће, те да
¹¹⁷ Од металних предмета, најрапрострањенија амајлија јесте минђуша. Да би дете било дугог века, верују Срби на Косову, треба му (ако је мушко) у лево ухо ставити минђушу, а ако је женско — у оба уха, да стоји као талисман.
“ Срби на Косову, када чују да је нероткиња успела да роди дете, да би дете било дугог века ухвате се за неки гвоздени предмет
Матавуљ, Симо - УСКОК
Али се ни кнез ни његови браственици толико у срцу не радоваху свијетлим празницима, које обично весело очекују Срби. А зашто то, разабраће се домало.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У доба када се нова српска књижевност почела стварати, Срби у Угарској имали су да издрже тешке борбе против насилничког покатоличавања, језуитска пропаганда је са планом пуштала
језуитска пропаганда је са планом пуштала у српски народ ћирилицом писане књиге за католичку пропаганду, и Срби су са крајњим неповерењем гледали на сваку књигу латиницом штампану.
Тек доцније православни Срби су почели поступно упознавати се са далматинском књижевношћу. Јевта Поповић, 1826, издао је Сузе Радмилове од Влаха
био цењен и слушан у омладинским круговима, држи у Преодници предавање 3начајност дубровачке књижевности и тврди да су Срби, још у XВИИИ веку, требали усвојити, као књижевни језик, језик којим су певали дубровачки песници.
Али верске препоне биле су тако велике, страх од свега што је »шокачко« тако силан да православни Срби нису хтели ни да чују за те књиге католичкога духа, иако ћирилицом писане.
Ту су Срби почели живети новим културним животом, и неких сто и педесет година ту се мислило и писало за цео српски народ.
године. Срби напуштају средњовековну културу византијског порекла и улазе у модерну западну културу. Рационалистичке и просветитељск
у средњем веку налазило се српских насеља по Угарској; од почетка XВ века, откако су Турци стали рушити српску државу, Срби су почели, у мањим и већим гомилама, исељавати се преко Саве и Дунава. Главна сеоба извршена је на крају XВИИ века.
Бојеви су били у јужној Угарској, Славонији, Србији, Далмацији и Старој Србији, знатним делом на српском земљишту. Срби, који су већ три века страдали у турском ропству, држали су да је дошао час њиховог ослобођења, дигли су се на оружје
Нешто збивенији Срби су били на самој граници према Турској, у миру под гвозденим војним властима, у рату увек у првим редовима.
Политички положај српскога народа у новој домовини био је несређен и тежак. Аустрија је мислила да крајеви које су Срби населили јесу стечени оружјем царских трупа и да су то земље царске куће; Мађари, ослањајући се на своје историјско
Тек Јосиф ИИ узео је у заштиту Србе од гоњења мађарских жупанијских власти. Најзад, са треће стране, Срби су имали да издрже велика верска гоњења.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Чекај, — »ранжира« Јова. — Идем ја напоље да испалим један туфек, Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, »јегер«, прико!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ал' биће инако: Од сабље ће ватат несвестица, Од кумбара чивуцка грозница, Топи гуде, сабље позвекују, А уз звеку Срби јадикују: „Стани, стани, привати ме, друже!“ Овај бежи, онај за њим струже.
Турци ударише, Ударише, воду прегазише, Бију, кољу, робе, пале, руше — Јао, Срби, куд ће ваше душе.“ Цело поље већ се уздрмало, Пешац, коњик, све с' опремат стало, А Змајевић брзо похитао, Па
“ Ово рече, ал' рече и више, — Ма се веће Срби опремише — Гојко миче коњанике своје, А уздише: „Хеј мој Радивоје!
на све стране, А полећу тикве обријане, Срб удара и тамо и амо — Но да махнем кад је игра само, Скоро свуд их Срби већ сломише — Ма ће сутра бити муке више.
Иду Срби, јечи поље равно — Ма туд проше други већ одавно, Е су чули како је у граду, Чули Срби о турскоме јаду, Па се вешт
Иду Срби, јечи поље равно — Ма туд проше други већ одавно, Е су чули како је у граду, Чули Срби о турскоме јаду, Па се вешто на ноге дигнули, Две-три страже њима укинули, Поред града прошли странпутице, Хватили
Хоће Срби да освоје града, Ал' га неће без турскога јада, А саде им тако шака паде, Унапред се већ срећице сладе, Свима игра
“ Вас се тресе — но шта с' оно чује? — Радивоје плахо погледује, И опази — а што ће му више, Већ од свуда Срби проломише, Турци беже — Србињи за њима, Гоне, бију — Гојко међ првима.
Красно Срби освојише града, Па већ неки врћу се назада — Већ и хладне ископаше раке, У њих мртве спустише јунаке, У славу им
Иду Срби, и све веће знаду: Знаду Муста да на дому није Са ког су се на пут опремили, Ал' опета назад им се неће.
Бјеже Срби, бјеже, ослушкују, Чују пушке, чују јалакање, Погледују небу ка истоку, Погледују оној гори чарној: „Ближе, горо,
Бој се поче — Турци ударише, Једним махом хтјеше да освоје, Ма их Срби наблизу пустише, Па узеше на то око бистро, Ког смислише, оног покосише, За час тињи Турке замрсише, Сломише их
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
1822. Није ли то совршеније од Земљеописанија Соларовићевог, и новије од Вујићевог? Срби могу бити само через мене богати у просвети. ИСАЈЛО (тајно Манојлу): Видиш, како је учен.
ЉУБА: Не бој се, мајка, овде није тако. СТАНИЈА: И овце, и овде; ако није било, биће. Црни Срби, кад све попримаше, примиће и то. Који крштен човек носи браду? ВЕЛИМИР: Шта је теби брада на путу?
Ама добро и чините: боље се понемчите, кад и тако нисте Срби. ЉУБА (Пијади): Мани мајку, бога ти! — Знаш шта сам ти хтела казати? ПИЈАДА: Ста? ЉУБА: Удајем се.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И тако нека Светлана поведе једну Каролајн да јој покаже како смо ми Срби лафови и све што уз то фура, и то где ће него у Скадарлију! Гледа Каролајн и избезумљује се.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Солуна до Будима И где Тимок златни стиже, И где шуми бистра Уна, И Ловћен се небу диже — То су моје кршне горе, Куда Срби српски зборе”. Отаџбино, мајко моја, Што је тужно лице твоје? Зашто храбра деца твоја Сузом квасе лице своје?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
рибица, додирују изнутра слепоочне жиле вреле као коњске сапи и чују десно шта кују Бугари и лево како се свађају Срби, а они, Грци, кротки и ћирилски, загрљене две превратне звезде, носе у наручју дарове слова, тамно зелена ко
*** Немојте баш сада да играте карте еј Срби коцоши до крајње тачке дигните мало главе обришите зној баците даму жандара и остале коцке тренутак је обрачуна
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На прозору се појави женска глава. — Не бој се, не бој се, ми смо Срби, отвори! Она одшкрину мало врата и застрашеним гласом запита шта хоћемо.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Како Јапанци, у рату, деле цигарете рањеним Русима. И како се ми Срби, због лажних привилегија, боримо против Ракоција.
Лекари су доле радили, секли, превијали, и дању и ноћу. Авлија је била пуна рањеника у блату. Срби би чучали крај свог земљака који је умирао. Румуни су плакали и праштали се, као да на туђ погреб иду.
У њему се спомиње Сливница; тапети су стилизовани патлиџани, Бугари су кавалири, Срби кукавице, српска артиљерија не туче гранатама, јер има само чоколаде. Све је то, наравно, шала.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
да сви Срби постану искрени И поштени... као она чудотворна свиралица... знате. — Знам, рече старац па извади испод тоге једну
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи. Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно. Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у механи?!
Али знате како је: Срби смо, а тиме је све речено. Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и
Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не
сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе! Шта је све то! Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И ЗИДАРИ 278 СПОР 280 КАРАЂОРЂЕ ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА 283 КАРАЂОРЂЕ И БЕТОВЕН 285 СРБИ 287 СТРАХ ОД ПРОМАЈЕ 289 ЗБОГ ЧЕГА НЕ ВОЛИМ ПРАЗНИКЕ 291 УЛИЦА БАБА-ВИШЊИНА 292 ОГРАДА НА КРАЈУ БЕОГРАДА 293 СТАРИНСКА
И дигли су се Срби, ко реке пенушаве, Запевавши песму најстарију и најгордију, Кренули су, ко један, на Дрину, да зауставе Фрању,
Кроз Повест једни иду Анданте, други Престо Ал на крају ће сви стићи на исто место! СРБИ Пођи до на крај света, до најдаљих висова и грбина И тамо ћеш наћи бар једнога Србина!
” Јер Срби поштују своје кумове Више него највеће светске умове! „Куме мој, живот си с главом у песку Провео, у некој тамо
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Благородством Српство дише... Бјежи, грдна клетво, с рода — завјет Срби испунише! У Бечу на Ново љето 1847. года СОЧИНИТЕЉ ЛИЦА ВЛАДИКА ДАНИЛО ИГУМАН СТЕФАН ЈАНКО ЂУРАШКОВИЋ,
Благо томе ко се ту нагнао, већ га ране не боле косовске, већ Турчина ни за што не криви. Витезови, Срби вртијељски, луча ће се вазда призирати на гробницу вашу освештену!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Узврдао се као ђаво испред грома). ДУГА Срби кажу: да мушко прође испод дуге, постало би женско, а женско да прође, постало би мушко.
КУМОВА СЛАМА Срби приповиједају да је кум у кума украо бреме сламе, па како га је носио, слама испадала и просипала се путем, онако бог
ВРЗИНО КОЛО Срби приповиједају да неки ђаци, кад изуче дванаест школа, отиду (њих дванаест мора бити) на врзино коло (да доврше са
којекаквом шумом, и на врх њега налазе се некаке зидине у земљи, а ниже тога бријега извире у пољу смрдљива бара. Срби отуда приповиједају да су некад биле двије сестре: Вида и Ковиљка: па Вида градила Видојевицу, а Ковиљка тај град
6) ИСТОРИСКЕ ЛИЧНОСТИ СТЕФАН ДЕЧАНСКИ Срби приповиједају да је Дечански краљ (пошто му је отац извадио очи и објесио на концу више градскијех врата) изишао
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
„А ми ћемо море;“ Турци: „Ми ћемо поље;“ Руси: „А ми ћемо горе и руду;“ Французи: „Ми ћемо аспре и рат,“ „А ви Срби, шта ћете ви?“ „Док се договоримо“ реку, пак ни данас јошт се не договорише, те тако сваки своје понесе. 6.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Памет им покажи, а дукате не жали. Троши као да си кнез, нек виде да ми, Срби, сваки ред знамо. Пиши за паре пре него што их потрошиш, али гуњ и опанке не скидај.
Он је то погано семе и посејао по чаршији и нашем народу. Где би ми, Срби, где би ти, сељак, био против краља? — Како ти, апсанџијо, смеш да кажеш за Андру, професора, да је лопов?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Са Србима се борио, не са Турцима, и језа му се пењала уз кичму: свирепост је махнитала, Срби су натицали српске главе на кочеве и носили их уз своје чете, као украс.
На падинама и према Дунаву и према Сави, пукле су старе мржње. Срби, одједном под оружјем, насрнули су на градске капије које су Турци држали, Турци су узмицали у Калемегданску тврђаву,
јуна започели Срби, не Турци. Сва цпећа да је било, тада и касније, енглеске и друге господе која је друкчије мислила па је истина о
То се време дуго чекало. Ако дође, питали су се Срби, а доћи ће тврдили су. Тако су готово у исти час исказивани и сумња и вера.
Ко год је могао, бежао је: трговци и занатлије, Срби, Цинцари, Јевреји, чак и Турци. Једног дана, био је празник и није це радило, Узун Мирко је седео уз прозор према
које је одобрио и Карађорђе, ова су двојица имала двојак задатак: први, да увере и везира и окупљене паше да су Срби и даље, упркос устанку, покорни султановој власти; устанак је подигнут против јаничара и крџалија, не и против султана.
(Као ни Србима, ни Турцима се није баш гинуло.) Према том споразуму, Срби ће опет давати цару царево а цар ће Србима дати већа права и неће, за себе, тражити више но што је одређено.
Срби ће опет давати цару царево а цар ће Србима дати већа права и неће, за себе, тражити више но што је одређено. Срби ће се смирити а Турци повући војску.
Срби ће се смирити а Турци повући војску. То је добро звучало, иако Срби нису намеравали да се смире; али, ваљало је добити у времену.
А кад је требало да се споразум почне спроводити, умешала се чувена српска неслога. Наиме, Срби нису могли да се сложе око тога кога ће од турских главара изабрати за онога који ће од њих сакупљати харач.
Иако је то било питање без веће важности, узбуне се и Срби и Турци а преговори пропадну. Проти Матеји и војводи Чупићу било је време да се враћају: сад више вису били
Али, на српској страни чека га опасност већа но што је била она на турској: ако су му Турци мало веровали, Срби му, одједном, не верују нимало.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Куд год иде, злато даје, За листове неке старе, Дркћућом их руком дере, Очи му се разажаре. „Мила децо, мили Срби, Ох, идите путем правим, Младост Моју, клетву моју, Не могу да заборавим!“ Ј.
људи! За пропаст вашу свет ће да зна... Небо ће плакат' дуго и горко, Јер неће бити Србина... Ми нисмо браћа, ми Срби несмо! Или ви несте Немањин сој? Та да смо Срби - та да смо људи Та да смо браћа - ох, Боже мој!
Ми нисмо браћа, ми Срби несмо! Или ви несте Немањин сој? Та да смо Срби - та да смо људи Та да смо браћа - ох, Боже мој! Та зар би тако с Авале плаве Гледали ледно у огњен час?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Е, мој пријане — рекох му ја. — Нити грми, нит се земља тресе, већ пуцају Срби из топова! А он, као да је очекивао тај одговор, одмахну главом и рече: — Е, само нека је на добро!
Ја већ држим револвер у руци. Станемо један према другоме и питамо се. Обојици лакше, кад видимо да смо Срби. Питамо за пут, али они знају да нам кажу само, да се иде право, тамо... „Има још прилично да се иде...“ И ми идемо.
и сва она позната му места из његове околине, у којима је раније српска војска логоровала, као Потамос, што су га Срби прозвали Потамосе, јер су се све тесно онамо осећали, па после Ипсос, што су га назвали Липсос, јер се тамо читава три
месеца само липсавало и у море бацало), лутао је он, дакле, тамо по томе Крфу, где су се живо и нечувено злопатили они Срби који су били осуђени да ту живе и муче се, док су њихова срећна браћа уживала по гостољубивим савезничким (енглеским,
Али у истом моменту и сви они Срби забушанти и детективи заглавише, како она спољна тако и она унутрашња врата, и пролазе и прозоре, јер неко, у оном
Тако живи Илија Васић све на оној великој дијети, или како су то тамо у Африци они увек гладни Срби тачније говорили, „болан лежим на петіт рéгиме“, само да штогод поврати од оне предратне мере, али све узалуд и без
— Гле! — зачуди се ипак Господ. — Шта ми кажеш? Дакле од Срба? А шта би они хтели? — Срби — настави св. Петар — Срби хоће да ратују! — Да ратују? А с ким и зашто? — питаше Господ, а св.
— Гле! — зачуди се ипак Господ. — Шта ми кажеш? Дакле од Срба? А шта би они хтели? — Срби — настави св. Петар — Срби хоће да ратују! — Да ратују? А с ким и зашто? — питаше Господ, а св. Петар одговори: — С Турцима, Господе!
Враг би га знао зашто и не знам теби, али су Мени ти Срби врло драги. Дакле нека победе, како сам казао!... И доиста, зби се онако како заповеди Господ.
Дакле нека победе, како сам казао!... И доиста, зби се онако како заповеди Господ. Нападоше Срби Турке још исте јесени, надбише их и Косово, толико оплакивано, осветише, па све то испунише лако, чудећи се и сами
Петар сиђе, па се још брже неголи први пут поврати и још са самих рајских врата довикну Господу: — Господе, опет Срби! А са својим добрим изразом Господ га упита благо: — Но? А сад шта хоће? — Опет да ратују! — С ким, побогу?
Ко ће победити треба и то да наредиш, јер нисам рад да међу нама било какав неспоразум због тога наступи. — Срби! — заповеди Господ кратко и руком даде знак да је разговор свршен. И опет се зби како рече Господ.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Турци: — Ми ћемо поље. Руси: — А ми ћемо гору и руду. Французи: — Ми ћемо аспре и рат. — А ви, Срби, шта ћете ви? — Док се договоримо, — реку, пак ни данас јошт се не договорише, те тако сваки своје понесе.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Од када се памти, идворски Срби су се сматрали браћом Срба у Србији, који су се налазили само на неколико пушкомета даље од Идвора, на јужној страни
плава планина, која је за мене у то доба била нешто посебно, изгледала је као да увек подсећа Србе у Банату, како их Срби из Србије мотре оком пуним нежне пажње. У доба мога детињства Идвор је припадао такозваној Војној граници Аустрије.
А ти су се Срби три стотине година тукли против Турака и у тим борбама стекли велику вештину у овом начину ратовања. Године 1690.
Тај аустријски државни уговор звао се “Привилегија”. По том старом документу Срби у Војној граници имали су духовну, економску и политичку аутономију.
Тако су Срби из аустријске Војне границе бранили царицу Марију Терезију од Фридриха Великог, бранили су цара Фрању од Наполеона,
налету ветра одлетео ми је шешир са главе и све што ми је остало да је покријем, био је један црвени фес какав носе Срби у Босни. Само провиђење ме је спасло да и њега нисам продао у Прагу.
Он је имао утисак да су Срби побуњеници и дибљачка раса. Током 1879. поступно се преоријентисао на српску страну и ја ћу бити довољно смео да кажем
Рекао сам им да то за мене није било тешко јер се Срби одушевљавају памћењем лепих мисли. Црногорци, на пример, знају напамет скоро све што је написао велики песник Његош, а
Схватио сам, на пример, да Срби у Војводини могу још увек мало причекати на своје национално и политичко ослобођење, а био сам уверен да ће до њега
Шкоти и Срби имају много чега заједничког и одувек сам веровао да су и једни и други припадали истом племену. Чуо сам да су се
Говорио је у шали да се то од њега и очекује јер се налази одмах уз царску палату и да је први сусед царев. Срби у Банату нису озбиљно мрзели немачке колонисте, нити су колонисти мрзели Србе.
Шта више, колонисти су уживали да говоре по мало српским језиком. Једни друге су звали комшија. Срби уопште користе ту реч када говоре пријатељски о Немцима.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Испричаћу једну обичну досетку, за коју нисам сигуран да је Срби нису узели однекуд са стране. Кад су једном упитали стоногу шта ради са својом седамдесет седмом ногом кад покреће
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Разуме се, пошто су у роману осетно разлучена два света, и ликови се тако групишу. С једне су стране Срби пребегли у Угарску и њихов најамнички пук, који у корист бечке царске круне иде у наследни рат против Француске.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
обичајима Хамза Вукашиновић је узастопце неколико година много изгубио на виноградима, јер су му остајали непобрани. Срби су га избегавали, а Арнаути са села не раде ове послове.
Скачу око мене по целу ноћ као ланад са жиле на жилу огромних букава. Сви, и Турци и Срби. Па им кадикад подвикнем: „А, бре, крвници једни, који вас нечастиви нагна да нам оставите оволико проклетство да с
Тако је и Србију називала и раја у звању, да је чиновник не би осумњичио да је противник царевине. Иначе, Срби у Турској примали су ову реч од Турака као погрду, омаловажавање српског народа, као кад би им и опсовали Србију
Најнеуглед– нији потурица којем се подсмевају и Турци и Срби. турчаник — булка улема — учитељ, учени вер– ски човек; законик фис — племе, род, братство хак — право, правда,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
У горици лишће кô да друкче шушти — Разумете л’, Срби, језик тај немушти? То су српске виле, то ј’ близина њина, Подигле се жиле из својих пећина; Над главом нам лећу
А куда ће Србин? — Зар он да се даде Путу на ком нема закона ни правде. Шта се нама пати, то ми Срби знамо, Ал’ у патњи нашој поноса имамо, А тај понос не дâ да примимо дара Који браћу нашу хоће да обара.
Зато, Срби, чујте: чврсто стојте сада На бранику где је и закон и правда; Ојачајте снагу патника Хрвата, Нека зна да има у
И свак би ћутнô да га облеће Рајска топлота духа голема, Признô б’ да Срби имају нешто Што нико други нема. Постојмо дуго над гробом овим И вратимо се с уздањем новим!
Милина је права — То јест, ако имаш доста заборава. »Јавор« 1891. ЕНО! Ено се Срби мире, Срби што Српство љубе, И ћуди мало тање И ћуди мало грубе.
Милина је права — То јест, ако имаш доста заборава. »Јавор« 1891. ЕНО! Ено се Срби мире, Срби што Српство љубе, И ћуди мало тање И ћуди мало грубе.
»Јавор« 1891. ЕНО! Ено се Срби мире, Срби што Српство љубе, И ћуди мало тање И ћуди мало грубе. Ено се Срби мире, Сви који добро желе, Ма да их неке форме И преформице деле.
Ено се Срби мире, Сви који добро желе, Ма да их неке форме И преформице деле. Ено се Срби мире, Сви које ум и срце Ка једном циљу вуче, — Ал’ мисле једни ’вако, А други мало друкче.
И то је ваљда зато Да буду светла лица Кад сване видовданска Петстолетница. Ено се Срби мире! — Ја мислим Србе праве, Јер има назовника Што се у смраду даве.
Ено се Срби мире! — Ја мислим Србе праве, Јер има назовника Што се у смраду даве. Ено се Срби слажу У једној главној цели, И ако није дошло До пољубаца врели’.
Ено се Срби слажу У једној главној цели, И ако није дошло До пољубаца врели’. Ено се Срби штују, Или се барем трпе Сви који снагу своју Из једног врела црпе. Ено га, ено, ено, — Није ли то поштено!
Краков, Станислав - КРИЛА
— Срби, Срби, одилазе на фронт. Жене се смејале и загледале их. Стражари у кошуљама, са голим руменим мишицама, укочени пред
— Срби, Срби, одилазе на фронт. Жене се смејале и загледале их. Стражари у кошуљама, са голим руменим мишицама, укочени пред
ах, Срби... Потом је прешао у другу собу, и не чувши вику пуковника Веље, који је дозивао малога тумача: — Реците му за мој
Ту је била гозба. На фронту је офанзива отпочела. Срби су запленили тридесет топова и повратили неколико села. Шеф ескадриле похваљен је највишом наредбом за успешно даљно
Ручавали су код ”Олимпоса”. Ту је било увек страних дописника, виших официра, и понека проститутка. Срби су увек тражили пасуљ са пастрмом. По подне су пили чај код ”Флоке”. Онда их је Ивета понекад остављала.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ока малога Стојана, а у глави ми се понављају ови лепи стихови из Драгашевићевога »ХајдукВељка«: Сви спавају, и Срби и Турци, Све је немо и поноћ је нема, Чадори се расејали бели, Ко на гробљу гробовско камење, Ах гробови и постаће
саопштићу га овде од речи до речи и онаквим истим правописом као што је у оригиналу: ЗВАНИЧНА ИЗЈАВА ВИСОКЕ ПОРТЕ »Срби, »Ви сте дјеца оних отаца и дедова, који цијели пет стотине година су живили под покровителством Високе Порте у
»Заиста е да и Срби су ценили ова велика благотворства, која су примили од царског правителства, чувајући и своју народност, и има
и спасењу, у ових најзаднијих четиридесет година, у којама су се јавлјали толико ратове и размирице по свјему свјету, Срби опет су постојанствовали у своју лјубав и верност прем Високе Порте и живили су врло спокојно.
је било саветовано или са стране царског правителства или са стране велесила, они су кривили народ, а тиме уврећали и Срби и оне несретнике, којима су они помагали, докле на послјетку довели су у свом отачаству тући управитеља и командара,
»Срби! »Нек вам буди извјестно, што Мусулмани и не-Мусулмани, све поданике без исклјучења су чада царства. Нема у овоме свје
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Уграбе ту прилику Срби, и кидну са Крфа. Али после неког времена сети се свети Петар и са небеске осматрачнице погледа на Крф да види шта ли
По томе бих рекао да су то Срби. Господ се замисли, и реши се да лично сиђе на земљу и провери исказе. Сишавши на Солунско поље, узе Господ на себе
А када он оде, отпоче песма. Певају и Срби и Руси, певају сви у исто време. Подне је давно превалило, а свет већ излази у шетњу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Још не тако давно, непосредно до пред Бранков долазак, песме скупљене у овој књизи биле су оно најлепше што су Срби у овој области створили. То није нарочито много; али није нипошто ни за потцењивање. Треба читати те песме са љубављу.
Ј. Поповић, Срби у Војводини ИИИ, Нови Сад 1963) или српским Споном, Фрушку гору — српском Светом гором, Нови Сад — Српском Атином, итд.
(29.) јунија 1840. Ник. Боројевић Ова Боројевићева изјава, коју И. Мамузић не спомиње у својој расправи Илиризам и Срби, Рад 247, Загреб 1933, 1—91, употпуњује Мамузићева излагања о заоштрености илирско-српских трења; чак, сме се, мислим,
41аб. — Тужбе на незнање српског језика код Срба у ово доба су честе и тешке; честе су и осуде што Срби радо говоре туђим, дабогме најчешће немачким, језиком, Павловићеве Народне новине, ч. 62. од 13. августа 1842, стр.
45 Данице илирске за 1848 год., а коју наводи И. Мамузић у расправи Илиризам и Срби, Рад 247, Загреб 1933, 42, исто је онолико Андрићева колико и Суботићева (цитирам по Мамузићу): Ја сам Славе славни
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Језик којим говоре Срби најчешће се у науци назива српскохрватским. Њиме се служе осим Срба и Хрвата и словенски муслимани у Босни и
Хрвати називају тај језик хрватским а Срби српским. Средњевековне прилике Српскохрватски језик припада словенској групи, једној од три највеће гране
У складу с тим, хрватски лингвисти почели су да негују разлике, а не више сличности. Срби, који су идеју о јединству о јединству били озбиљно схватили, дочекивали су овакав став са чуђењем.
СРЕДЊЕВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ (АУТОР РАДМИЛА МАРИНКОВИЋ) До примања хришћанства Срби су имали јединствену културу дуге традиције и снаге која је потицала из једнакости и сличности с бројним словенским
Посредством ове литературе Срби су, заједно с осталим православним Словенима, улазили у широк круг европско-медитеранске културе, на овој лектири се
Неприпремљени за живот у новој средини, без школа и учитеља, без књига и штампарија, Срби се окрећу "једноверној" Русији иштући од ње помоћ.
Два друга романа, Сеобе (1929) и Друга књига Сеоба (1972), имају историјску подлогу: Срби избегли у Угарску, а онда и у Русију у 18. в., и њихово учешће у биткама широм Европе.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
За пропаст вашу свет ће да зна... Небо ће плакат дуго и горко, Јер неће бити Србина... Ми несмо браћа, ми Срби несмо! Или ви несте Немањин сој? Та да смо Срби, та да смо људи — Та да смо браћа — ох, боже мој!...
Ми несмо браћа, ми Срби несмо! Или ви несте Немањин сој? Та да смо Срби, та да смо људи — Та да смо браћа — ох, боже мој!... Та зар би тако с Авале плаве Гледали ледно у огњен час?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Хајде, већ Грделица пала. Ено по селима већ се виђају Срби. Он не одговара. Миран. Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и
— Хајде, газдо!... Турци испраћају буле, домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку. Јер Срби већ све узели. Ево их у Пљачковици, Крстиловици. Сад ће овде покољ. Он се реши. — Идите ви, ја нећу.
Слуша грмљавину топова око Два Брата. Три ноћи била гужва и врева по вароши. Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Димитријевић). Више манастира Милешева у селу некад Милешевцу сада Хисарџику, у коме живе Срби муслимани, налази се бор из најстаријих времена, који чувају као свето дрво.
У Сарајеву су некад на божићним колачима биле израђиване тице од теста са граном од б. (Даница, 7, 1866, 399). Стари Срби и Српкиње, кад иду у цркву, и данас носе киту б. (»стегла као стрина б.«, с. н. посл; в.
опело, а један из спровода на букви уреже крст, тако да на њој има много урезаних крстова (Караџић, 1, 1899, 165). Срби верују да се виле рађају на б. гранчицама: ту је мати роди, и повије у зелено лишће (Беговић, 198).
Тибер. ‹69›), тако се Срби, кад први пут у пролеће загрми, ките копривом (СЕЗ, 14, 332; 17, 169; 194); такође се, у том случају, и вериге ките к.
Он се приноси као жртва прецима, који се често јављају у функцији божанства плодности. За време сетве омољски Срби круне најбоља зрна са кукурузних клипова и оставаљају за семе, а тулуске заједно са шашом па њима пуштају, по заласку
не удара гром, »јер се под њом одмарала Богородица кад је бежала с Исусом« (Рад, 1. с., 156). Обратно, Срби кажу да под л. не треба спавати нити се од кише заклањати, »јер у њу радо гром пуца« (ГЗМ, 19, 1907, 320). Л.
меће у лараријум, где су некада стајала домаћа божанства (в. мој рад »Да ли су стари Срби знали за идоле«, СЕЗ, 31, 1924, 108), можда би имала да значи да је такав венчић био фетиш, инкарнација божанства.
Стидак, срамак (Сава Петр.). Стидак има бео цвет и у средини мало црвен: Срби приповедају да је оно црвено од пре веће било, па онда свакога дана бива мање, јер нестаје стида међу људима (Вук,
(иб., 217). Приликом ритуалне стрижбе детета, капа коју му кум доноси мора бити закићена ш. (иб., 181). У Сентандреји Срби ките божићни колач ш. (Браство, 15, 9 = Сцхнееwеиѕ, 53). ШИПАК Гранатапфел (пуніца гранатум).
клинова које је ђаво забадао у стабло и по њима се пео (СЕЗ, 70, 1958, 560). Дуван. »Срби приповиједају« — каже Вук (Живот и обичаји, 1867, 233) — »да је дуван изникао из утробе проклетога Арије кад му је
Поморавље); ГЕМ, 19, 1956, 10 идд, 13 идд, 89 ид (у разним крајевима); 33, 1970, 120 ид (у околини Будимпеште Срби), 166 (Банатска црна гора); 37, 1974, 165 (у Југославији); 42, 1978, 410 (околина Зајечара); ГЗМ, н. с.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ето то је програм, нека свако види: Пишите нам Срби, како вам се свиди? Црни домино 22. јануара 1887. г. Али слабо богами да ћу казати где сам.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Даљски Срби, досељеници из Чарнојевићевих времена, говоре јужним наречјем, а Миланковићи говораху и писаху, доклегод сам их пратити
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Однос њен према Срби био је стога свима непознат; чак је и господин Јоксим касно прозрео ствар; паланка је није слутила.
Уме бити срећан, и то је његова срећа... Јулици и Срби чиним много више, они више и траже, али њихово радовање је сасвим другачије.
'Ајд што је нагао на речи и на ударцу... То нам је од дедова остало, сви смо такви. Него карта не ваља, то Срби нису измислили... Да, да, ко коцку заволи, тешко ће бити ваљан човек. Али, борићемо се, Србо и Соколе!
Госпа Нола, очигледно је, љути се и брине, али се увек и задовољно насмеши кад о Срби може да каже нешто што је на средини између ваљаности и ђаволства.
Да, али човек и човек није свеједно. А опет. Гледам, гледам Луку... не! Оно нешто питомо је у Срби, а не у њему! Лакомислен је Срба, али није затрто у њему срце... наше српско срце... ако Бог да.
становништво варошице било је у то време, пре више од осам деценија, шездесетих година прошлог века, углавном двојако: Срби и католици. Једни су се називали по народности, други, бројнији, по вери.
— иако се на обе стране много до њега држало — да се оно намерно није помињало, намерно се и једни и други звали само Срби и Грци.
обе стране много до њега држало — да се оно намерно није помињало, намерно се и једни и други звали само Срби и Грци. Срби су тада већ давно и давно имали две лепо одржаване и редовно опслуживане цркве, са угледним свештенством и са имућном
Ено, преко пута, Србија и Београд, слободни и своји, па како да се Срби с друге стране реке зову друкчије него Срби.
Ено, преко пута, Србија и Београд, слободни и своји, па како да се Срби с друге стране реке зову друкчије него Срби.
А кад су Срби некако дознали да на француском језику Грец значи и варалица, нарочито у картама и у новцу, сковали су шаљиву узречицу:
итд. Предлози, жалбе, оптуживања, ишли су сваки час у Сремске Карловце. Срби су утврдили пословицу: „Свађа се као Грк”, а Грци: „Задрт као Србин у црквеној општини”.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Сам ток битке мало је познат. У почетку су Срби имали извесног успеха користећи забуну која је настала код Турака када је „неко веома благородан“ то је по доцнијим
После пада Смедерева многи Срби иселили су се у Угарску, ступили у угарску Војску И продужили ратовање против Турака.
Састаше се и Срби и Турци, испунише одсјечене главе, изнесоше рањене јунаке. Кад погледа Јанковић Стојане по дружини и тамо и амо, удари
Кад погибе турска поглавица, наљути се млога породица, те у пољу заметнуше кавгу, — ев’ се бише половину дана, Срби турску крдисаше војску, у Кунару гору наћераше.
Мемед-ага конаку похити, не би л’ још ког Срба застануо, да још бира ђеког да пос’јече. Ал’ кад Срби жалост опазише, из чаршије намах побјегоше, Мемед-аги ниједан не дође.
Пошто се оне јесени Срби умире с Турцима, он отиде у Босну, и проврљавши којекуда по своме пређашњем обичају, састави неколико коња и намести
спендза — новци Спреча — река која извире близу Зворника спучавати — закопчавати спуштити — спустити Србадија — Срби Србини — Срби србињски — српски Србљанин — Србин Србљи — Срби Србови — Срби сретан — срећан сретаоштина —
Спреча — река која извире близу Зворника спучавати — закопчавати спуштити — спустити Србадија — Срби Србини — Срби србињски — српски Србљанин — Србин Србљи — Срби Србови — Срби сретан — срећан сретаоштина — сретање сретњи —
— закопчавати спуштити — спустити Србадија — Срби Србини — Срби србињски — српски Србљанин — Србин Србљи — Срби Србови — Срби сретан — срећан сретаоштина — сретање сретњи — срећни срида — средина срића — срећа срма — сребро
спуштити — спустити Србадија — Срби Србини — Срби србињски — српски Србљанин — Србин Србљи — Срби Србови — Срби сретан — срећан сретаоштина — сретање сретњи — срећни срида — средина срића — срећа срма — сребро срмајли — од
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник! Несрећо вртиваганска и коритарска!... — У кућу си ми, што да ти прајим?