Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тако су, драги пријатељу, судили Маџари Србима, а тако исто и Аустријанци Маџарима. — Ти ли си тај, што ослобођење васцелога Српства тражиш?...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
војском био је поглавар на Пожаревцу неки из Смедерева што се звао Арамбашић Станко, он је био храбар војник са Србима противу Видинлија, али га Турци на превари убију у Смедереву.) Везир се затвори у београдском граду.
Аганлија одмара војску, прави план и казује како ће Србима дати по оку ракије, да они напред газе на броду, а коњик да иде за њима.
Овај Кучук-Алија, четврти дахија, како је видно да се са Србима умирити не могу, узме многе новце, проведе га неки кнез Максим из Губереваца преким путем до у Врбицу, где је био Црни
да нам трошак покаже, но фон-Бенковић каже: „Сваком другом наплаћујем на персону по рубљу, а вама као мојој браћи Србима по пола рубље”. Наплатимо се и пођемо, а он јошт спреми нам хлеба и једну шунку.
Ту ми је врло жао било што и ја нисам могао у бој стићи. Но хвала Богу и браћи Србима, Осветише нашу цркву и наше куће. Ово је било на Светли Уторник [3. априла] 1806.
— „Е, којекуда, посеците ову тројицу, турске удворице, који воле Турцима него својој браћи Србима; а ово нека буде (руком на Милоша Стојићевића) војвода Милош Поцерац, Милошу Обилићу на место!
неколико, око сто, Поцераца), видите како ова тројица платише својим главама, који воле Турцима него својој браћи Србима; тако ћете и ви сви који одсад не узаслуша овога мога и вашега војводу Милоша.
нареди да се неколико хиљада покроји они̓ мали̓ црни̓ капица од абе, као што је онда у пожаревачкој нахији раји Србима адет био носити, и мали̓ бритвица; и да фесове поодузима а црне капице подели, и да оружје одузме а бритвице да
Онда скоче Ужичани: „Вала ћеш га дати, или ћемо сад и тебе и хала предати Србима у руке. Зар ти је мало што сте донели угарак и наше куће попалисте, но јоште хоћете да и робље Србима у руке дате?
Зар ти је мало што сте донели угарак и наше куће попалисте, но јоште хоћете да и робље Србима у руке дате? Напоље из града, пак делите мегдан са Србима!” — Фочићу се немадне куда, заповеди те хата изведу, гола.
Напоље из града, пак делите мегдан са Србима!” — Фочићу се немадне куда, заповеди те хата изведу, гола. Момци рекну: „Ми га водити нећемо и не смемо без добра
) Сад, 1805. пред јесен, дође Ђуша Вулићевић у Смедерево, и са Србима врло се веселио, али кажу да се врло напио, пак ноћом сам дигне се на градску капију. Турци викали: „тко си?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ми смо сад тамо, где смо са Србима били пре Лудвига Баденшкога. Честитам. Поздравите и мог старог друга, грофа Хараха.
Чуће се до императрице, неправда, безакоње, срамота. Нанета Србима! Хтео је мирно, прву ноћ у Бечу, да проспава. Кад госпожа Хумл и Агагијанијан одоше, Исакович, још једном, прегледа
То је био за све сербске официре у Бечу, гром из ведрог неба. Горке сузе, и огорчене псовке, гутале су се, међу Србима, за Бестушевим. Истина, знало се да и Бестушев воли дишкрецију, мито, али ко то није примао у доба рококоа?
И то је очен интјересно, рече Волков. Само, каже, амбасада је, већ за време Бестушева, имала, са Србима, доста, непријатних, искустава. Па ето, и сада, у Росији, они који су већ тамо, праве чуда.
Копша је сматрао да је опасност, у том, да ће Вани постати трчкарало Кајзерлингово, па ће одзвонити вијенским Србима. То је, каже, страшан човек. Змија! Павле се онда, пред одлазак да види лазарет, био решио да упозна тог попа Микаила.
Узбуна је била све већа. Чак и они на аустријском Двору, који су, дотле, били вољни да гледају кроз прсте Србима, који се селе – јер је Двору било стало да има добре односе са Росијом – почели су да траже строге казне.
Официри су се тргли. Многи су у аресту. Уведена је смртна казна. А црква шири фаму да ће Србима, ускоро, бити боље, и да не треба да се деле од Беча.
у Темишвару, кад пролазе крај кирасира, надодољених, са великим шлемовима на главама, да се плаше деца, да намигну Србима. Да се подгуркују, да се накашљавају.
Тужакају се, па су досадили сваком у Кијеву. Са једним мирним изразом лица, Вишњевски рече Павлу да зна да се, међу Србима, и у Бечу, прича о њему и његовом харему, али шта та смета росијском царству и православљу?
То се оних, који кроз Токај пролазе, ништа не тиче. Главно је, рече, Вишњевски, створити пријатно, лепо, мишљење, о Србима, на Двору.
Бунтовници су то. Исакович онда рече Вишњевском, снуждено, да је Србима, колико је њему познато, обећано, свечано, да ће добити засебну, сербску, провинцију У Росији.
је у Бечу, господин Оренги, сербски агент Хофдепутације, о том извештај подносио, имао је обичај да каже да је Беч, са Србима, упрскао. Ја мит ден Сербиен хабен wир’с верпатзт!
Теодосије - ЖИТИЈА
И нико се други од другога колена не огосподи међу Србима, само од племена њихова, отац сину и син сину краљевство предајући.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Вође генерација су изјављивале и понављале: „Ми хоћемо да чинимо са Србима један народ као што су велики народи у Европи“.
а нарочито у Средњој гори, јавља се овде-онде бугарско становништво, које се по својим типичним особинама приближује Србима.
источно становништво створило је у средњем веку бугарску државу, која је са западним Јужним Словенима, нарочито са Србима, имала мало других додира осим супарништва и борби.
Али под утицајима средине и услед мешања женидбама они су се стопили са муслиманским Србима и потпуно су заборавили свој језик. Динарски мухамеданци спадају уопште у најстарије српско становништво ових области.
Шопови западне Бугарске су неоспорно по језику ближи Србима него Бугарима. Узалуд се данас бугарске пропагандисте ослањају на старе етнолошке карте, израђене у оно време када се
тип, знатно друкчији од типова околног словенског становништва, постали мешавином старог словенског становништва са Србима који су се доселили с оне стране Црног Дрима и с Аромунима. Стапање је могло ићи овако.
Поменули смо већ да су Бугари били сасвим заборавили на борбе које су са Србима имали у средњем веку. Говорили су готово истим језиком којим и Срби, имали су исту веру и били са њима под јармом
пропадне предлог којим се тежило упрошћавању бугарског правописа и усвајању западног бугарског дијалекта, врло блиског Србима, за књижевни језик.
И бугарска се мегаломанија није испољавала само према Србима. Њена претерана похлепност довела ју је у опреку са правима свих балканских народа.
Румунски научник Ј. Барбулеско је вршио темељна проучавања о Србима у Румунији из овог доба.* По Барбулеску они су у цркви и у држави заузимали прва места и водили политику Румуније.
Осим тога они су се измешали са Србима и са њима се испреплетали у источном делу Баната. Најзад, нарочито у току XИX века, у Банат и Бачку су се увукле
На двору у Бечу је постојала „Илирска канцеларија“, која се старала о досељеним Србима. Услед ових пресељавања етничка граница Срба померана је даље на север.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ово је само историја нове српске књижевности, писаца који су се несумњиво осећали Србима. Хрватска и српска књижевност су књижевности једног народа и једнога језика, али то су још две књижевности.
штампане књиге далматинских књижевности, иако писане добрим народним језиком, изгледале потпуно туђе православним Србима. Далматинска, а нарочито дубровачка књижевност око 1835.
Једини далматински писац који је био нешто познат међу Србима XВИИИ века, и који је оставио извеснога трага у српској књижевности онога времена, био је Андрија Качић Миошић, и то
која је никла и развила се у средини православних Срба, није имала утицаја на стварање наше нове књижевности. Србима су морале изгледати туђе оне књиге где су се тумачила учења католичке вере, писане икавштином и штампане латиницом.
Шта је могла ортодоксним Србима да каже Света Рожалија, панормітанѕка дивица накићена і іѕпівана или полемично дело Камен праві ѕмутње веліке језуита
Добра књига Рељковићева нашла је читалаца међу православним Србима, и 1807. године појавило се ново издање у Будиму. 1803.
21. августа 1690. цар Леополд И одредио је положај српских пресељеника у својој држави. Србима је призната верска слобода и црквена самоуправа, и учињена им многа лепа обећања.
друге вере, који су имали много свести о својој историјској прошлости, и страховало се да они не зажеле јединство са Србима који су се ширили од Тимока до Јадранског мора.
ослањајући се на своје историјско државно право, тврдили су да су земље угарске круновине, и нису хтели да признају Србима никакве привилегије које би се косиле са угарским земаљским законима.
То је тешко доба, када, по речима митрополита Стевана Стратимировића, Србима ништа друго није преостало »него да са сузама очекују блиску потпуну пропаст своје вере«.
нарочито било му је потребно да у борби са Мађарима има уза се немађарске народности у Угарској, и зато је Србима учинио прилично уступака.
Попуштање према Србима наставило се на крају XВИИИ века, када је Аустрија имала да војује са Француском, и када су граничари били потребнији
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Сахит-паша, турска поглавица, Ал' Србима љута убојица, — Крвца тече куда силан шета, — Два србињска згубио момчета, Баш Уроша и баш Светозара, Слабо им је
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Казао је још да је много слушао о Србима и да им се одувек дивио, само никако не може да схвати зашто су кроз читаву своју историју били тако свирепи према
Црњански, Милош - Лирика Итаке
овде где је Париз најлепши, застајем да вам јавим – пре него што вам почнем писати о парламентима, Европи, изложбама, Србима на Сен Мишелу – да заборавите већ једном све, да се опет једном, безбрижни, сетите вечности. Стојим високо.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ШТА МИСЛИМ КАД ПОГЛЕДАМ ПАЛАТУ АЛБАНИЈУ 274 ЧУКУНДЕДА 276 УЧЕЊАЦИ И ЗИДАРИ 278 СПОР 280 КАРАЂОРЂЕ ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА 283 КАРАЂОРЂЕ И БЕТОВЕН 285 СРБИ 287 СТРАХ ОД ПРОМАЈЕ 289 ЗБОГ ЧЕГА НЕ ВОЛИМ ПРАЗНИКЕ 291 УЛИЦА
Хиљада и Тисућа: Поданице беспућа. КАРАЂОРЂЕ ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА Шта би рекао Карађорђе Да одједном међу нас дође? Да л би нас у овим прњама, јао, Уопште, као потомке, препознао?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Палеолог позива Мурата да закопа Грке са Србима. Своју мисли Бранковић с Гертуком. Мухамеде, то је за Гертуку! Сјем Азије, ђе им је гњијездо, вражје племе позоба
Ох, диван ли бјеше погледати! У свијет га јошт није таквога ни ко чуо нити ко видио. Помоз, Боже, јаднијем Србима, и ово је неко знаменије! ВУК РАСЛАПЧЕВИЋ На што мјериш џефердаром, Драшко?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Пунијех осам дана још, одмарао се Ђурађ на граници. Хтио је да чио доигра јадним Србима. А они га, сви и свуда, жељно очекиваху: момчадија заради здравља и весеља, јер ко се о његову дану о дријену ижљуља,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Морао си досад да их поцепаш. А ја нећу да си вагабунд тамо и да ме брукаш. Шта ће ти католици да мисле о нама Србима кад тебе виде са исцепаним коленима?“ Никад му није тражио опанке и чакшире.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Небеса су била затворена а дрвета и сенке скамењени; одасвуд је пуцала пустолина. Са Србима се борио, не са Турцима, и језа му се пењала уз кичму: свирепост је махнитала, Срби су натицали српске главе на кочеве
Уосталом, зар није, у последњим годинама Првог устанка, издаја сваке врсте, међу Србима, постала нешто свакидашње? У своју улицу Узун не долази сваког дана: ХХ век му је заморан.
(Као ни Србима, ни Турцима се није баш гинуло.) Према том споразуму, Срби ће опет давати цару царево а цар ће Србима дати већа права
(Као ни Србима, ни Турцима се није баш гинуло.) Према том споразуму, Срби ће опет давати цару царево а цар ће Србима дати већа права и неће, за себе, тражити више но што је одређено. Срби ће се смирити а Турци повући војску.
Као да је сваки Србин имао свога Турчина: у разговору са Турцима, преговарачи су предлагали једнога; у разговору са Србима, војвода Лука Лазаревић, другога.
Од нових невоља најгора је била та што је међу Србима сасвим нестало слоге и што су поглавари почели један другом да раде о глави.
Умножио је своја лица: раније, под Србима, био се клонио сваког истицања и марио је само за своју трговину; сада је, под Турцима, примио да буде кнез гружански
У том је лому Вишњић певао и осећао како га Срби слушају а Турци чују: Србима је био потребан а Турци су га се, можда бојали.
Испало је још и ово: са странцима се Доситеј готово лако о свему договарао; са Србима се тешко договарао о било чему. Уз то, нашао се и међу онима који су имали да се баве око смрти војводе Милана
Али док га је обављао и тражио помоћ од странаца, Доситеј се уверавао да нико са стране више неће моћи да помогне Србима, који су се изједали међу собом.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
257 БАКУЋ УЛИЈА 260 КО ЈЕ ОН? 292 НЕЗНАНИ 294 СВЕТЛАНА 297 ПРИЧА О СРБИМА 309 САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ УТУЉЕНА КАНДИЛА У ГОСТИМА Човек прича после рата 1 Господо, ужасно сам био нервозан.
Он проговори са руком на срцу: — Живео! И нека му Алах да што жели. Слушао сам много доброга о Србима. А Алија, пошто ми ово преведе и пошто седосмо пред старца, рече: — То ти је, господине, стари Ђоктула Абдула из
Богами, сунца ми, тебе ми, оде све. ПРИЧА О СРБИМА Од војника чуо и забележио на Крфу Било је то у лето и на жаркој врућини. Господ беше заузет претешким бригама.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
кад год би Милетић у свом ватреном говору оптуживао цара за незахвалност према граничарима, као и према свим Србима у Војводини.
А како би и могао посумњати богословца? - О, свети Саво - рекао сам - какво ће православље проповедати Србима у Банату овакви будући апостоли наше вере?
морао да преседнеш у Гензендорфу - одговорио је кондуктер уобичајеним тоном аустријских чиновника када разговарају са Србима. - А зашто ме нисте пробудили у Гензендорфу? - усудио сам се да протествујем.
Љубазност и знање зрачили су из сваке црте његовог лепог лица. Знао је много о Србији, чак и о Србима у Аустро-Угарској.
То брдо он је овековечио својим бесмртним стиховима. Његове песме биле су посланице Србима, позивале их на чување традиција и припрему за национално уједињење.
То брдо он је овековечио својим бесмртним стиховима. Његове песме биле су посланице Србима, позивале их на чување традиција и припрему за национално уједињење.
Послушао сам га и стекао нова сазнања. Пруски аристократи нису осећали расну мржњу према Србима, ако би се о томе судило по њиховом пријатељском понашању према Николи.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
лако могао наћи оно што и каснија историографска истраживања потврђују: да се у време одигравања радње романа међу Србима у Угарској, и не само међу њима, шири и митологизује представа о Русији као обећаној земљи.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ђорђе Рајновић (1825—1886), писац многобројних радова о знаменитим Србима, уредник неколико листова (последњи је био Бршљан). ђулисад (тур.), ружичњак. ецетера грека (лат.
Краков, Станислав - КРИЛА
Пред малом кућом, на овчјој кожи лежао је кмет потрбушке. Јуче су га Грци батинали. Говорили су да се састаје са Србима. Крај извора се чуо плач и вриска. Јутарња патрола силовала је босоного девојче са тестијама.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
»Овим изјавом јавлја се Србима, што они који желе да повере свој живот, своје имање и своје домочадје под заштитом царског правителства, и обећају са
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Не могу га у вис бацит’ — Па нек стоји иза свега Међ Србима као спомен Мог живота и вашега. ИИ Болна лежи, а нас вара нада: Оздравиће, оздравиће млада!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
После једног часа упаде Милош и као врећу стовари једног Бугарина међу нас. Кад овај виде да је међу Србима, поче да стење и моли да га не убијемо. Каже да је официр. Такав нам баш и треба. Умирили смо га и понудили цигаретама.
— Тежиште напада је опет на нама, Србима! — упаде Ћирић. — Као и увек досад на Солунском фронту допуњује командир. — Мој пријатељ показао ми је и директиву
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Друго, да напише такову драму њему је ваљало дуже времена пробавити међу Србима, да сазна не само прошлост њихову, него да упозна и све оне политичке, религиозно-моралне и социјалне одношаје
”). Казачинскога драма „кулминује у том, да су школа и просвета она средства која могу јадним Србима помоћи, а да за школе има највише заслуга митрополит Вићентије”. (Тих.
Међутим, чести балови већ четрдесетих година међу Србима, баш када Боројевић пише своје две песме, имали су изразито националистички карактер.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Промена је настала у другој четвртини 18. века, и то прво међу Србима на земљишту Хабзбуршког царства, које је крајем 17. и почетком 18.
Уједно, тај је језик патио од тога што га је велики део публике недовољно разумео. Многе речи биле су Србима непознате, а знатан је и број речи чије се значења у црквенословенском и руском разликује од оних у српском.
писао својим родним ијекавским говором, раширеним у западној Србији, у Босни и Херцеговини, у Црној Гори и међу Србима у Хрватској, Славонији и Далмацији. Испочетка је изгледало да Караџићеве реформе не могу успети.
Ипак, он је стекао велики углед у иностранству, па и међу Србима, највише захваљујући збиркама српских народних песама које је сабрао и објавио.
Хрватску је запљуснуо нов талас вештачког стварања језичких разлика према Србима, најјачи после оног у доба усташке тзв. Независне Државе Хрватске под нацистичким окриљем 1941-1945.
Ћипико, Иво - Пауци
И то вам је витешки народ! — Читао сам: хоће да их силом помађаре... То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би... —Па је ли то право? Срамота! — љути се газда.
надјачаше бројем први, и изабраше за начелника газда—Јова Костића, прокушанога родољуба, дарежљиве руке за све што је Србима мило, а у најбољој снази да своме народу послужи.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„Код мене друго нема. Ја имам пет синова, и не месим торте. Носи то, учо, и нека дечко спреми за после, јер ће Србима још требати сјајно оружје.” И запева тихо: Од јалмана до горњег нишана Пушка мије златом обљевена.
И отуда је фрау Рози свакако лакше међу нама Србима, него што би нама било међу Јеврејима... Нема ми Каленића, а ја се можда варам, — У Павла је паланка почела да гледа с
— Професор је једном казао Бранковим друговима Србима: — Ваш земљак није свакидашњи тип студента. Једноставан, иако врло способан, марљив, скроман, чист од сваке
Не рекох ли ти малочас да Мимић не уме да бежи и побегне! — Свет, да, свима би нам требало, свима нама Србима који смо се овде доле стиснули као на дну цедиљке, у овој великој држави, културној држави тамо негде г о р е...
свештенством и са имућном црквеном општином, али, сем пред судом и полицијом, нису се називали православнима, него Србима.
Грци, последњи Грци, имућни, или и богати, надмени — иако су морали са Србима у исту цкрву — звали су се такође само Грцима, а пред судом би добацили свом тумачу, ко на добром ко на
Велики крст у њихову животу, и притисак на њихов понос, била је околност што су са Србима имали заједничку цркву и богослужење, и црквену општину, и, према потреби, добијали две или једну собу за грчку школу
Утицали, али, наравно, често се натезали, па и свађали са Србима у разним питањима. Богослужење на грчком језику, и с грчким пјенијем, хоће ли бити сваке треће или четврте недеље?
Каже, и некако утекне. Он се у варошици и у земљи потпуно одомаћио. Дружи се с Јеврејима, са Србима, с Немцима, мирно једе и спава, не мисли ни селити ни изумрети.
Треба се борити, отимати, децу имати, ортачити се са Србима тако да они буду ортак. Треба узимати њихове девојке и погрчавати их.
вештачко или извештачено седење на две столице: говорили су српски радо, али увек рђаво; склапали су пријатељства са Србима, али трговачке послове нису с њима делили. Замфир је свима, чистима и нечистима, био непријатан случај.
Замфир је свима, чистима и нечистима, био непријатан случај. Помало су се и орођавали са Србима, али пазили да то буде српска девојка, која улази у грчку породицу, прима грчко име, и одмараће се — увек им је гробље
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Међу тим Србима велики углед су имали браћа Јакшићи, Стефан и дмитар, синови Ђурђевог војводе Јакше. Као некакви владари над тим
Као некакви владари над тим Србима били су потомци деспота Ђурђа. Они су и сами носили назив деспота. Први је био син слепога Гргура, Вук Гргуровић, у
Весели се, Поцерац-Милошу! десна ти се посветила рука која знаде погубити Меха, свим Турцима храброг Поглавара, а Србима свима душманина! Весели се, Поцерац-Милошу! дуго ти се име спомињало, докле текло сунца и мјесеца!
године имао нешто плате, као пензију, а 1814. године отиде у друштву с осталим Србима у Бесарабију, где је такођер примао понешто на годину; но 1817.
се узима да је то Али-бег, први управник смедеревског санџака, који се врло много истицао у борбама са Мађарима и Србима 1437—1470. Иза њега помиње се од 1472.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Уопште, одношај је патријархалан и срдачан. Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.