Јакшић, Ђура - ПРОЗА
О, знам те ја, ти, неблагодарни народе! А има ли Србина да те не зна? Векови протекоше како по дубини срца нашега ријеш и сваки корен у њему, из којега би сјајнија будућност
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
падне у апс, да га глобе и колико више могу да узму, то је свагда мој отац у таквом случају заступао и одговарао како Србина тако и права Турчина, и глобити није давао; зато су га поштени и мирни и Турци врло уважавали; а особито Срби љубили
Живковић изађе повисоко и оде сувим у Оршаву, а ми дођемо водом на скелу у Оршаву, ал̓ ето ти Живковића и једног Србина обрштера. Питамо се ми опет са Живковићем како са непознатим, износимо наше ̓аљине, али мало смо и имали.
Трефимо баш у ме̓ану коју држе два Србина, неки Петар Бијуклић из Ужица и Никола Карановчанин, који се ту Молдованком и оженио, оба наши земљаци.
селски̓ кућа: једни од Шапца а други од Београда у небу се састају, у ведру дану облак начинили, и за свакога Србина који чује и види канда га у срце ударају, или сам у огњу гори.
који сам подигао мој народ, да га од турскога зулума избавим, и десет година држао се; а сад дође 20 Турака на једнога Србина и освојише нас. Зато дошао сам, каштигујте како хоћете мене, а избавите народ мој”.
да Црни Ђорђе није подигао оружје да над својом браћом пизму и освету чини, веће је подигао и позвао све вас и свакога Србина на оружје, да на Турцима освету чинимо, како за кнеза Алексу, тако и за све кнезове наше и браћу, које су Турци исекли
— Друго, молили смо и то, да се наложи Генерал-команди да заповеди официрима пограничне страже да свакога Србина који би преко Саве у ову страну бегао и тражио свом животу спасенија — примају, јербо досада није то за неко време
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
глава, али данас — само ако их ђаво надари те ударе — данас ћу направити русвај да ће се причати докле траје једног Србина!... Идите, дакле, уклоните се!... Збогом!... Па изиде бесно из шатора и оде међ своје голаће...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
у гимназију, али је већ из четврте »латинске« био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
четника, ври и сва се важна наређења проносе шапатом, на уво, док испод тешких, црних шубара са кокардом „само слога Србина спасава” севају мутне и крваве, страшне очи до зуба наоружаних четника.
Црњански, Милош - Сеобе 2
У оно време кад Србин убије Србина, друге казне није било, само 1.000 гроша! Које овај небрат и плати, с тим, да удовицу више не вређа, а да деци део
Павле је, после, кад је о Вишњевском, братенцима, причао, имао обичај да каже, Ђурђу: „Чувај се, дебели, Србина, који не псује, има беле руке и лице углађено! Курва је то!
Срби траже нову Сервију, а ето, гај проклети Хорват – који се издаје за Србина – Шаму – а који није хтео, кад је пролазио кроз Токај, ни да му учини визиту, успео је да добије грамату, да може
Тај Србин, син Србина, који је свој језик био заборавио, и говорио још само руски, раскошан, као неки гроф, сачекивао је своје, бивше
А у Токају, њему. Мали цар. Разлика између тог Србина, и осталих, таквих, малих, царева, у Росији, била је само та, да су они Руси, намирисани официри, били сретни и
Био се решио да сачека, као неки театар, и егзерцир Павла. Костјурин је себи, од Павла, створио играчку, тог дана – Србина, који је дошао у Росију, са гомилом својих сународника, а као паун по Кијеву шета; удовац, у нади да га у Росији
Петар, који није знао шта се његовој жени десило, у кући тог бившег Србина – који је сад био Рус – распитивао се за Вишњевског.
Теодосије - ЖИТИЈА
Склоних се ка гробу светога Саве Србина, и несвестан врх њега легох и заспах. Око поноћи нека светла прилика, обучена у светле свештене одежде са жезлом,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Србо-Хрвати говоре језиком који је толико једнолик, да једнога Србина из Србије може без икакве тешкоће разумети Хрват са Истре.
Други је знатан узрок стварање српске патријаршије за време великог везира Соколовића (Србина мухамеданца) и добро организована српска црква, чији се делокруг рада простирао на све српске земље, чак и на оне које
Ако непознат човек дође у кућу метохијског Србина, овај ће почети са њим говор арбанашки, да не би одао своје порекло.
Али ће онај који зна за ову навику лако познати да ли је ушао код Србина, макар то било и по очуваној старој женској народној ношњи.
и извештили, да су могли бити примљени и преноћити у арбанашкој кући и да Арбанаси нису ни слутили да су примили Србина. Овом спољном мимикријом становништво се чувало од мучења и насиља.
За Србина и у данашњим приликама ово је питање тешко расправљати, и ја бих више волео да овај задатак узме на себе други, чија не
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: Но дан и за нас свиће. Глас слободе, који се по Европи ори, одзива се и у прсима јуначког Србина. Кад се сви буде, Србин спавати не сме.
ЛЕПРШИЋ: Шта је вама, госпоја ујна? ЗЕЛЕНИЋКА: Шта је? Та мрска кокарда сме ли дичити прса Србина правог? ЛЕПРШИЋ: Ово је због народности, госпоја ујна. ЗЕЛЕНИЋКА: Ух, ух! Народност и маџарска кокарда!
ЛЕПРШИЋ: Пре ће Коморан пасти него Србобран, српски Гибралтар! И помислити то, срамота је за Србина, а камоли веровати! ШЕРБУЛИЋ: О, већ. је доказано да је Гавриловић мађарон! СМРДИЋ: Заиста.
ЖУТИЛОВ: Како би Србин иначе служити мого него код Србина? ШЕРБУЛИЋ: То је истина. СМРДИЋ: Нема од нас ништа кад нас и највећи родољупци остављају.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
До 1787, дајући часове из француског и талијанског. На позив генерала Симеона Зорића, Србина по пореклу, некадашњег љубазника Катарине ИИ, он 1787.
Као врло стар човек, са утврђеним гласом најученијега Србина, он је поставио себи за девизу: »Старим учећи се«, и на двадесет дана пред саму смрт писао је: »Дневи се и године
Сремац, Стеван - ПРОЗА
својим слабим силама радити да се идеали Србинови што пре концу приведу, и зато позива сваког слободоумног и поштеног Србина да следује његовом примеру. После ове своје штампане изјаве послао је Јова и неколико дописа.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
младо у менека живне, Јера овде послије Косова Сунце српско грануло изнова, Очистила с' она веља брука Што окаља Србина са Вука.
Главам' турским нема нигде броја Што саруби чила мишка твоја. Лугом воде пути на све стране, Срби иду да Србина бране, А нека и, Бог им помогао И на Турке што пређе нагнао.
Гле који се Турчин натурио, Би се, богме, куга уморила, Па опет га не би поморила. Али сада погледај Србина, Према Турком није ни петина, Ал' све јунак те мимо јунаке, Крсташ орô што води облаке, Мутан облак штоно муњу
једнолика, Ђаво им се у срце ушика; Око неке с' моме завадили, И би јутрос љуто се побили, Ал' серашћер зовну на Србина, И растави два силна Турчина, Растави и, ал' и не помири, Ал' им Вељко срце дивно смири: Помоли се Светојзи
Ох Недељко чини Турком муку, Већ погуби ... Зуку; Ал' ето ти на њег' Абдул-бега, У Турчина нема га бољега; Три Србина већ на земљу свали, Па сад пушку на Недељка пали, Али пушка од госе је гора, Згађа Срба, погодила дора Баш у чело
Само нечег нема за Србина, Та онога црвенога вина. Сред окола гле пуста чадора, Та српскога највећа злотвора, Серашћера Арслан-Сулејмана;
„Пуштај, пуштај!“ виче мома млада. Али Тале жури свог дорина, А гоне га три млада Србина; Они виде мому у јунака, Ал' не смеду бити из пушака, Увек пушка није добре среће, Море убит и оно што неће.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
и овде што учени људи говоре; гди намеравам пребивати најмање једну годину: и мислим с помоћу бога, и којег доброг Србина, дати на штампу, с гражданскими словами, на наш прости српски језик, једну књигу која ће се звато «Савеш здраваго
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кадија прихвати канун и погледа у канун, па рече Јеврејину: — Ни од каква милета не може бити Турчин до од Србина, а овај је кмет Србин па његово око вриједи колико твоја оба.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Добро кад сте дошли, да чујете каква слава може постићи Србина. ШАЉИВАЦ: Како? ДОКТОР: Моје Земљеописаније побудило је највеће вниманије у Паризу.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
да се Тотунбеј Фадил Зоглу начисто расплакао од среће што му се најзад пружила прилика да упозна најчистокрвнијег Србина, и то још са Дорћола, о коме гаји најлепше мишљење.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Сем тога, чак и код нас, неки су од Принципа били начинили Србина – провинцијалца, фанатика, шовена, који је, тобоже, био само играчка у рукама шефа Обавештајног одсека србијанског
Све те замршене мисли јуре по глави, из кинеских песама, из књига о готици. Та ви знате да нема Србина који може замислити да неко и код нас може што замислити.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
2. Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. Чл. З. После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. Чл. 4. Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. Чл. 5.
И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
СРБИ Пођи до на крај света, до најдаљих висова и грбина И тамо ћеш наћи бар једнога Србина! Откако, у шестом веку, кренуше хода дрхтава Иза Карпата — доспеше до најдаљих држава.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Дочекаше Шенђера везира уврх равне горе Вртијељке и клаше се љетни дан до подне. Не кће Србин издати Србина да га свијет мори пријекором, траг да му се по прсту кажује кâ невјерној кући Бранковића; но сви пали један код
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ па се онда превалио на другу страну. Причај ти то мојој поњави. — Гонио некакав Турчин Србина, па му спала с рамена поњава. Кад Турчин види да га не може стићи, стане га звати да му само нешто каже.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
сремском манастиру Фенеку избегли Вожд плаче, пред калуђерима, док у изрованом Београду нема више ки једног јединцатог Србина.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
мајка кад загрли сина, Кад се сунце на школе осме'не, Хај, на школе и дарове њене; Мудре књиге кад полете летом, Да Србина изједначе с светом; Кад запева Равијојла вила: „Сад је јава што сам негда снила!
Ал' један израз, једну мисао, Чућеш у борбе страшној ломљави: „Отаџбина је ово Србина!“ Ђ. Јакшић XЛВИИ ПАДАЈТЕ БРАЋО! Падајте, браћо! плин'те у крви! Остав'те села, нек' гори плам!
Гините, браћо! јунаци! људи! За пропаст вашу свет ће да зна... Небо ће плакат' дуго и горко, Јер неће бити Србина... Ми нисмо браћа, ми Срби несмо! Или ви несте Немањин сој?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
управили, сви почињу да страхују за Јаћима, да му се какво тешко зло не догоди, „шлог“ да га не удари, јер је он форму Србина-човека сасвим изгубио, подлегао сасвим ономе слепоме елементу што је у њему опасни пламен разбуктао, и само се види
траже равно десет дана, и никако не могу да пронађу, а сав се истрошио и он и његов колега комита, па га лепо, као Србина, моли да га у извршењу овога тешког историјског посла, за који они залажу своје млађане животе, помогне ако може и што
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Њен омиљени светац био је свети Сава. Она ми је прва објаснила животну причу овог изузетног Србина. То је за мене било откриће.
Њен омиљени светац био је свети Сава. Она ми је прва објаснила животну причу овог изузетног Србина. То је за мене било откриће.
а моји другови су ме затим носили у тријумфу у Фрицов салон, у близини Колеџа, где су дизали чаше у част ”Михајла Србина”.
Као да је знала да постоји битна разлика између Шкотланђана и Србина. После одприлике месец дана боравка у Кориу, стигло ми је писмо од мајке.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
стрица арнаут– ски прваци донели другу бесу, тајну а обавезну за све: да ни један Арнаутин не заклони ни једнога Србина, био он сусед, кум или побратим; био он добар као праведник.
Озна– чава Србина који, иако се преверио, није од Турака ништа примио ни у погледу вере ни у начину живота, нити зна ни турски ни
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ПРЕНАШАЊУ КОСТИЈУ ЉУДЕВИТА ГАЈА 211 ТИНА ЈАКШИЋКА 213 ЂОРЂЕ РАЈКОВИЋ 215 ЛАЗА НАНЧИЋ 218 НА ГРОБУ ЈЕДНОГ СКРОМНОГ СРБИНА 220 Др.
Бог ти дао у рају насеља И стару ти утешио мајку! »Стармали« 1887. НА ГРОБУ ЈЕДНОГ СКРОМНОГ СРБИНА Српска душо, Бипарићу Јово, Мало ко те подубље познавô.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Бар да сам знао. РАДАК: Бар да си знао?... Кô да не видиш Да Турци дижу хајку пустошну Против живота сваког Србина И да их гоне као зверове По планинама земље несрећне? И ти се вајкаш: да знао ниси!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Не слушајте, цјеломудре, клетву српске дјеве, Кукољ ваља из пшенице чисте да се пл'јеве. Ви које сте без Србина к'о без листа ружа, И тек Србља шчастљивити све желите мужа, Ви ћете се радовати, уживати сласти Имајући свог супруга,
— — — — — — — — — — — 9. Бесна, пуста неслого, Кћери адске змије, Гди би знала живити Да Србина није? Чедо страсти, несрећо, Брза у слепоћи, Кад Србина нестане, Ком’ ћеш онда поћи?
Чедо страсти, несрећо, Брза у слепоћи, Кад Србина нестане, Ком’ ћеш онда поћи? Ходите, сетни потомци, справљајте мајци опело, Снажна бивша негда, Србија мртва лежи.
Сузе, ах, лије И прси бије Сербија. Срб Србина довикује, к обрани позива, Диже гласе до небеса и Бога призива; Руса виче и нариче, сињи пуца камен, Али Москве
СРПКИЊА Ја сам млада Српкиња, Милком ме зову, Имам другу Српкињу, Анку кумову, Имам драгог Војина, Српског сина, Србина, Лепог, красног Србина, Правог Србина, Мати ми је Српкиња, Српског оца кћи, Оца си ми дојила, Српска мајко, ти: Срб
Српкиња, Милком ме зову, Имам другу Српкињу, Анку кумову, Имам драгог Војина, Српског сина, Србина, Лепог, красног Србина, Правог Србина, Мати ми је Српкиња, Српског оца кћи, Оца си ми дојила, Српска мајко, ти: Срб Србина родити, Српска
ме зову, Имам другу Српкињу, Анку кумову, Имам драгог Војина, Српског сина, Србина, Лепог, красног Србина, Правог Србина, Мати ми је Српкиња, Српског оца кћи, Оца си ми дојила, Српска мајко, ти: Срб Србина родити, Српска сиса дојити Мора
красног Србина, Правог Србина, Мати ми је Српкиња, Српског оца кћи, Оца си ми дојила, Српска мајко, ти: Срб Србина родити, Српска сиса дојити Мора новог Србина, Правог Србина.
ми је Српкиња, Српског оца кћи, Оца си ми дојила, Српска мајко, ти: Срб Србина родити, Српска сиса дојити Мора новог Србина, Правог Србина.
оца кћи, Оца си ми дојила, Српска мајко, ти: Срб Србина родити, Српска сиса дојити Мора новог Србина, Правог Србина.
Ја ћу младом Србину Српче родити, Српским ћу га, Србина, Млеком дојити, Нека и он Српству да Новог опет Србина Лепог, красног Србина, Правог Србина.
Ја ћу младом Србину Српче родити, Српским ћу га, Србина, Млеком дојити, Нека и он Српству да Новог опет Србина Лепог, красног Србина, Правог Србина.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОШКО: Наћемо, оче, Па ма се знали турчити! РАДОШ: О гнусна часа бедне старости! О подле деце оца Србина! Љубави моје срамна изрода!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Гините, браћо, јунаци, људи! За пропаст вашу свет ће да зна... Небо ће плакат дуго и горко, Јер неће бити Србина... Ми несмо браћа, ми Срби несмо! Или ви несте Немањин сој?
Ал’ један израз, једну мисао, Чућеш у борбе страшној ломљави: „Отаџбина је ово Србина!...“ 1875. ЈЕДНОЈ НЕСТАШНОЈ ДЕВОЈЦИ Зар пољубац мени, старцу, Дајеш, млада, са усана?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
прати Србина кроз све озбиљније прилике у животу, од рођења, где се младенцу кита б. у освећеној води до узглавља меће, до смрти,
, али кад је сазнала да је б. потребан да би се метнуо поред једног погинулог Србина, дала га је драге воље бесплатно. Б.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Јер честит и поштен назор за мене светиња то је, И ја их, господо, имам - и чујте назоре моје: Дужност је Србина сваког да своме народу служи, Па живот устреба л' само - и живот нека му пружи!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Не могу, а да о њему не проговорим коју реч. Он беше брат моје ујне, син Србина, пуковника аустриске војске. Свршио је бечку Технику и као машински инжењер дотерао најдаље од свих аустриских Срба.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тамбурица Србина је била лепа, седефом ишарана. Купио ју је он сам, од уштеђеног џепарца. Свирао је на два начина: или извлачио оне
на ударцу друма, у лепој и напредној улици, стајале су једна другој прекопута: напредна српска бакалска радња , и кућа Србина ветеринара, који је лепо стекао на прегледима свиња за извоз.
среброљубива, она ти на длаку показује да дед није озбиљно примио хришћанство, и да она није озбиљно узела свога мужа Србина. Она чува крв отаца, а зато се није бојала од удадбе за Србина, и зато је родила правог Јеврејина.
Она чува крв отаца, а зато се није бојала од удадбе за Србина, и зато је родила правог Јеврејина. Она обожава Павла, али га тако воли и тако води, да телом и душом послужи
Свршено! Умро си и ти, Авраме, с њима! Спустише Влаовићи ленгер у гробље, и нема више како треба ни Србина, ни богатог човека, ни поноситог човека...
да ли и у неки празник? како ће проћи избор или наименовање свештеника или ђакона Србина који су у богословији више или мање добро научили грчки, који имају или немају појма о консервативном грчком црквеном
После смрти родитеља остале су биле две кћери. Једна се удала за Србина, на село, а друга је чекала Грка. Била је та Јелена, лепа, тужна, и паметна девојка.
Хтео ју је један богослов, па један трговац с великим виноградом. „Не могу за Србина, ја сам Гркиња, морам чекати.” И дочекала је Харисијадеса, двадесет и три године старијег од себе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У Српском рјечнику Вук Стефановић Караџић каже: „Никакога Србина нема који не зна за име Марка Краљевића.1 Ја ћу овдје назначити о њему оно што се слабо у пјесмама налази, него се
“ Тодор њему све по реду каже: „Виђех, царе, и прстеновах је. Да каква је Роксанда ђевојка, онакове у Србина нема! Добро збори краљу Мијаило: по ђевојку када тебе драго, свата купи колико ти драго; само те је краљу
седла га коњу изгоњаше, а на уши ђогу нагоњаше; бог поможе Страхинићу бану, има ђога коња од мегдана, што га данас у Србина нема, у Србина, нити у Турчина, узмахује и главом и снагом, те у седло баца господара.
изгоњаше, а на уши ђогу нагоњаше; бог поможе Страхинићу бану, има ђога коња од мегдана, што га данас у Србина нема, у Србина, нити у Турчина, узмахује и главом и снагом, те у седло баца господара.
Ђе с Турцима завргоше кавгу, триста Срба са седам хиљада: два Србина уд’риш’ на педесет, четворица на стотину Турак’, осморица на двјеста Турака.
Србин вата по Турчина; како који докопа Турчина, сваки паде по Турчину своме: сваки Србин мори по Турчина, а Србина по двадест Турака!