Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Шумадинке 1857, није имала књижевног листа све до 1865, док Стојан Новаковић није покренуо у Београду Вилу, која је за србијанске омладинце била оно што је Матица била за војвођанске омладинце, али са нешто научнијим карактером и модернијим идејама.
Он је писао или сентименталне аутобиографије, или идиле сеоске задруге и србијанске вароши, увек са предубеђењима, са наивним оптимизмом, са склоношћу за мелодрамске ефекте, са нечим што подсећа на
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Паја Путник је умро у Београду, априла 2, године 1900, као потпуковник последњег Обреновића. Он је писац прве тактике србијанске војске (Мисли о војној бригади) и једне књиге о Београду, која се читала (Дарул Џихад).
Весело. Кад сам најзад изишао опет на станицу да се вратим у Нови Сад, присуствовао сам још, случајно, повратку србијанске делегације, са погреба патријарха, у Сремским Карловцима.
Костића и дивио се песми коју је Костић написао о Шекспиру („нашем Вилију“), новосадска полиција похапсила је србијанске глумце позоришта и стрпала их у воз, да их отпреми, и интернира. Међу њима је био и чувени комичар, Буца.
Моја мати никад није била заборавила та два гроба. Поред србијанске коњице, у Темишвар су, тада, биле ушле и румунске трупе и сви су хотели били пуни румунских официра.
КРФ ПОСЛЕ РАТА Уздуж, и попреко, Крф је засејан нашим гробовима, гробовима србијанске војске из првог светског рата. После неколико дана проведених на Крфу, они се чине безбројни, као да их има под сваком
Пође ли се из Крфа са источне на западну обалу, до Јонског мора, у дужини од седамдесет и шест километара, гробља србијанске војске све су чешћа. Пукови и дивизије једнако се понављају; А личе, са свим, на сеоска гробља у Србији.