Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зато сам и таманио лајаву поганију што насрће и на мртвог и на живог човека. Тако сам ти ја био први рудар Србијице, али благо не нађох. Манух се луда посла и потражих друго занимање. Младост мину. Остадох сиромах.
А негде се мора. Сад си горе, па си доле, данас јеси, а сутра те нико не пита. Чиновништво наше ти Србијице окрену нову лозинку: Дај шта даш!
Ја што гребах овај летопис јесам Никола, први рудар Србијице, старац с гороломничким гласом и житељ без гроба. Презиме своје једино ја знам. Рођен сам 9. јануара 1811. године.