Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А боље би било да сам зараније прекинула ову храпаву жицу беднога живота! Решила сам се да идем у Србију... Још тога вечера спремим моје мало кошуљица и хаљиница.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
свиленим, реповима, сад су црни, вунени, репови израсли, сад те игле, црним реповима, шију заставе и покров за Србију. ВЕЧЕ Сунце се гаси. Шваља пали лампу. Сунце се гаси, битка је изгубљена, рањени јунак испушта мач и шлем.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
године постао војвода). Како се Србија наново побунила, он пређе у Србију, и књаз Милош учини га одма војводом, но он јуриши са Дринчићем на Дубљу на шанац турски, и погину обадва 13.
— Хаџи-Мустафа-паша врати се с војском у Београд, а Пасман-оглу пошље своју војску, да Београд узме и сву Србију пода се покори, а и Босну да себи присвоји, да се лакше од султана бранити може.
данас на тихи Дунав да нађемо Росију за коју ништа не знамо где је, но само што смо у песни чули да је има, и да Србију упознамо са Росијом!
ове једне врсте, да и̓ на Врачар отерам, и ови̓ неколико топова, сада би̓ већма волео него сва звона свете лавре да у Србију преселим”. Вели Протић: „Ако Бог да, биће и нама тал од тога, кад су она овако близу границе”.
се код нас Божа Грујевић звао; то му је име дао митрополит карловачки Стратимировић, кад је Божо из Петробурга нама у Србију пошао, да (га) не би почем Австријанци поискали као свог поданика) седнемо на кола те отиђемо његову дворцу.
се, око Арнаутлука, и даје био у Цесарској ритмајстер, да, „како се Србија побунила против Турака, одма сам прешао у Србију”. — „Хорошо, хорошо, нам уже извесно что Серби востали против Турок.
Пожаревца и до Видина; јербо Чардаклија је тек скоро пред наш поход из Цесарије прешао, а Теодор Филиповић (Божа) у Србију ни долазио није; зато им опстојатељства позната била нису.
” Види да ми је умор и мука досадила, хвала му, узе те ми све изопира, намести да се суши. Дођемо на Дунав, пређемо у Србију. Дођемо у Кличевац бинбаши Миленку Стојковићу; Протић оде кући.
Но по несрећи обадва су та пута и шуме окрчени и у ливаде и њиве обраћена, и то је велика штета за Србију. Дозна Афиз-паша, да га Карађорђе чека да само преко Мораве пређе, да га дочека, а Миленко, који је стајао у шанцу на
ферманом, нека иде царским друмом, преко Мораве, Јагодине и даље Београду, куда су од Косова пак досад везири у Србију улазили и излазили.
Позовем га да дође са мном у Србију. Стефан каже: „Имам само, вели, јоште по године да учим и да свршим науке, и диплому добијем, пак ћу прећи”.
Кад су Немци оставили Србију и своје судове пресекли, а турски судови нису јоште по касабама дошли нити понамештани, казао сам како је мој отац
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
турске, па и појединци, дуж целе обале имали су своје бродове и навозе: где су хтеле, могле су прелазити из Босне у Србију. На тај начин Мачва је постала поприште ћефова. Ко је хтео, тај се могао натресати.
Могла је турска царевина кренути сву Азију на Србију, али јој није могла наудити као само тим што је кренула Босну и Херцеговину.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Он је овако причао: Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине. Живели смо лепо и задовољно!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
подштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе понеки тестераш. А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Не би л’ боље било да идемо куд даље, где ме не познају? — Па куда? — Да идемо у Србију, у Београд. — Па шта, у Београд да се жениш? — А зашто не? Чика-Гавра се смеје. — Неће онде ниједна за тебе поћи.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Али унутрашње снаге има, има је сигурно, има. — То је: Бог чува Србију. — Јадно подсмевање. Боље је да отворите очи.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
је плануо Светски рат, јужнословенска омладина је појурила из Аустро-Угарске, уколико је то било могућно да помогне Србију у њеној неједнакој борби.
За време заједничких аустро-немачких и бугарских напада на Србију 1915. год. сретали смо сељаке и сељанке високих копаоничких села који су ишли у посету манастиру Студеници, Немањиној
Говорили су да иду да се моле студеничким свецима да спасу Србију. На путу су нашли једну девојку која је седела на камену и питајући их куда иду, одговорила им: „Идите у манастир, јер
Шумадијски варијетет заузима скоро целу моравску Србију и обухвата више становништва него и један други динарски варијетет.
Пошто је заузела Босну и Херцеговину Аустро-Угарска је опколила Србију и покушала је да јој пресече прилаз европским тржиштима и мору.
Наместо примитивне државе, створене на племенској основи, почиње се образовати нова држава која, по угледу на Србију, уводи неке демократске установе. Али старој тврђави недостају потребна средства за изграђивање модерне државе.
не може живети од личке земље, непрекидно се исељавао и исељава у панонске пределе насељене Србо-Хрватима, у Босну, у Србију и у последњим деценијама нарочито у Америку. Зато је број становника готово стациониран. Године 1910.
Код босанских сељака се све више развијала права вера у Србију. Под утицајем своје динарске маште замишљали су Србију као живо биће, као изванредну, добротворну снагу, прожету
Код босанских сељака се све више развијала права вера у Србију. Под утицајем своје динарске маште замишљали су Србију као живо биће, као изванредну, добротворну снагу, прожету љубављу према њима, потиштеној сиротињи.
** Најглавније су се етничке промене у овој области десиле пошто су Србију (1459), Босну (1463), Херцеговину (1482) и Зету (1499) освојили Турци а приморску Далмацију заузела Венеција.
Највише их је одлазило у Србију, која је, иако вазална, од 1815. године била слободна. После 1878. године почну у већој мери ићи у Бугарску.
То је главни саобраћајни правац који тесно везује Србију и Македонију. Одвојена од вардарске долине планинама Родопом и Пирином, Бугарска није са њом везана, и њен је
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Пирх, који је путовао кроз Србију 1829. године, каже да у целој српској земљи има свега десет градова.² Основне јединице патријархалне друштвене
). Овако добијени подаци олако се проширују на цео већи регион или чак целу Србију, па се каже: „У јужној Србији верује се...“ или „Срби када се дете роди...“ итд.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЖУТИЛОВ: Ви знате шта је било с Нађ Палом, и да нам он не може опростити. Него да поделимо касу, па да бежимо у Србију. ГАВРИЛОВИЋ: Забога: како ће се каса делити кад није наша! ЖУТИЛОВ: Ја знам, ви би волели да падне Маџарима у руке.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
крене у Србију да диже устанак, са великим титулама: царског повереника, наследног деспота целокупног Илирика, великог дуке Горње и
наследног господара Херцеговине, Срема и Јенопоља, и тако даље. У Оршави дигне устанак и када је хтео да пређе у Србију, 1689, »ради цареве користи«, ухапси га у Кладову генералисим аустријске војске принц Лудвик Баденски.
У лето 1807. прешао је у Србију, и сав се ставио у службу њој. 1808. он је директор свих српских школа, васпитач Карађорђева сина Алексе, Карађорђев
Српски патриоти XВИИИ века, као Јован Рајић и Доситеј Обрадовић, задовољавали су се да хришћанска Аустрија ослободи Србију од муслиманске Турске; од 1804.
половини XИX века она се шири и у центру, захвата Хрватску, Далмацију, Црну Гору, и што је од нарочитога значаја, Србију.
У Србији је исто тако било неколико покушаја. Димитрије Тирол, који је прешао у Србију, предлагао је 1833. да се оснује Учено друштво. 1841. Јован Ст.
Волтêра«, како сам вели. Вујић, прешавши у Србију, 1835. и 1836, са ђацима је у Крагујевцу играо своје комаде, и носио титулу »директор књажевско-србског театра«.
Ти путнички глумци ишли су у Србију и у Хрватску, и тамо давали представе. 1840. они су први у Загребу играли на народном језику.
Како су они уређивали средње школе у Србији, то је прва настава у Србији чисто класична. Они су прелазили у Србију и долазили са идеалом да Србију просвете према класичним узорима, да јој даду »Солоне, Ликурге, Демостене, Аристотеле,
Они су прелазили у Србију и долазили са идеалом да Србију просвете према класичним узорима, да јој даду »Солоне, Ликурге, Демостене, Аристотеле, Страбоне, Омире, Виргилије и
У Србији остаје од 1833—1839. После чини нова путовања, чак до јужне Русије. Враћа се 1842. у Србију, где у оскудици умире 8. новембра 1847. Јоаким Вујић је по својим идејама човек из XВИИИ века.
покренуо Новине сербске, које је са великим тешкоћама издавао до 1821. Оптерећен дуговима, он те године пређе у Србију. Ту је до 1829.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас отечества, и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Идем врагу злобу да наплатим, Као јунак да се дома вратим. (ПРЕТПЕВ ИЗ ЈЕДНОГ МАЛОГ ЕПОСА) Неверни Вук је Србију издао, На Косову је њезин соко пао, И Србијанца јуначке су ноге Сужанства ланце вукле годе млоге.
Дад ми амо мача од бабајка, Да протерам одмах Турадију, Да избавим јадницу Србију.“ Пламенога мача он доита — Ал' га опет на земљицу ита!
Де станак мој? Знаш ли Дунав поносити? Сеја Тиса к њему ити А око њи диван крај, Овог света прави рај. Знаш Србију ону другу? Та Србија, станак мој. Де станак мој? Де станак мој?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Нека задрже за себе. ДОКТОР: Они не смеју куповати. ПУТНИК: Аа! То је што друго. ДОКТОР: Сад ћемо доћи на Србију. Да она граничи од истока на Тимок и Бугарску, од југа на Македонију, од запада на Херцеговину и Босну, Дрину, а од
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
А ти не мислиш? О томе нема шта да се мисли! То је по уредби немачког војног заповедника за Србију! И вама, као глумцима, ако сте ви уопште глумци, то мора да је познато! ЈЕЛИСАВЕТА: А поготову оном ко води трупу!
МАЈЦЕН (узима од Василија документ и чита): „Канцеларија Врховног војног заповедника за Србију...” (Седне) „...Путујуће позориште Шòпаловић... у трупи нема Јевреја ни Цигана...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
у Војводини био толико одушевио командантом србијанских добровољаца, Стефаном Книћанином, да је са њим отишао у Србију и постао официр у Србији. Командовао је, на Дрини, у рату год. 1876–77.
Моја мати имала је у Београду и млађег брата, Николу. Он је био, у младости лудој, пребегао у Србију, јер није хтео да служи аустријску војску.
Затим је распалио у новинама у Аустрији, не само по академији, него је пљуцкао и на Србију. А неки Д. био је дотерао чак до места у генералштабу, па се после испоставило да је био шпијунчина, за Аустрију.
Ја сам то перо, затим, годинама носио забодено у моју луду главу. Приликом тог мог излета у Србију, док сам по Београду шетао, није ми ни наум падало да идем и посетим редакцију „Књижевног гласника“, и да му се
Полиција јој је дозволила да отпутује за Србију, али преко Букурешта. А у Сегедину, ноћу, ухапшена је, као „шпијунка“. Са њом сам ухапшен и ја.
Мене је тај ађутант пука убацио у један батаљон који је требало да учествује у офанзиви на Србију, али је остао у блату и снегу Срема, у селу Кукујевци. Затим је лежао у барама код Раче, док није почела епидемија.
Оно што је главно, био сам поштеђен да идем, као аустријски каплар, у Србију. Не верујем да бих то био преживео. Исто ми је тако тешко било и то што сам преживео – да сам се окупао, при уласку у
Аустрија је тада била потучена, до ногу, у Србији, и нико више није био слат у Србију. Рањеници и болесници слати су, што дубље, у Аустрију.
Тај део Галиције личи, понегде, на Србију, са својим брдима, са својим шумама. Јесен је у њој топла. Тек октобра све утоне у блато.
А у ушима ми и сад још, кад се тога сетим, зуји она песма коју је наша сиротиња певала кад је Аустрија била напала Србију: Аустријо, нека, нека, тебе гора судба чека.
мном ручава и један стари професор цртања, који ми прича да је, некад давно, био аустријски официр и да је пребегао у Србију.
Ко је то? Почетком септембра путујем, затим, на војну вежбу у Пешадијском пуку бр. 31, у Мостару. Путујем кроз Србију и Босну.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Као глумац прошао је доста света: Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију. Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ПАЛАТУ АЛБАНИЈУ Пре педесет година, после једног атентата У коме је чувени престолонаследник изгубио главу, У Србију је стигла писмена објава рата И туђа војска похрлила је на Саву.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Стефан по смрти оца својега побјегао у Московију, па послије неколико година одонуда с војском преко Маџарске дошао у Србију и с Турцима се био — и надвладавши их и претјеравши преко мора, бацио за њима свој буздован у море, говорећи: „Кад
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Жели да започне нов живот, хоће Србију да уводи у Европу. Хоће ли му то бити срећа? Зар је истина да је последњи пут у очевој кући? Није могуће, није истина..
Лепе песме певаће вам мајка, а Турци ће опет као пшеницу да газе Србију... Из сокака с подигнутом секиром истрча сељанка, лице јој се завезало у чвор и стисло у потковице вилица, па без
Мора да роди. Мора. Зар за њу земља нема лека? и Николу је молила. Целу је Србију обиграо и све видео. Сишла је код Николе у подрум газећи месечеве шибљике што су се провукле кроз прозор од педља
Ти имаш још тројицу, доста ти је.“ Тола је рекао: „Не бих ја дао овог малог црквењака за целу Србију.“ Ђорђе је осећао да се љуља на танкој грани, али се, ипак, грчевито држао за ту грану коју је у мраку случајно
Ноћас му је ишчилела она бесмислена, инаџијска храброст којом је мучио луде, сина и себе. И мене. Јер он је дошао у Србију не да би умро у апсу или на вешалима, невино, осумњичен да је учествовао у припремању завере против династије
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Био је почетак осме године XИX века оне која ће остати као најбоља међу годинама устанка, јакуарски снег је засипао Србију, која је, у густим белинама, изгледала као да Турака више нема и неће их ни бити, никада, у својим домовинама устаници
Почео је опет да пева, својим сељанима, свуда по Срему. И по Банату. Никада се више није вратио у Србију и никада више није испевао добру песму.
У опасности што се, после пропасти Првог устанка, надвила над Србију, Милош је предложио Љубици да је, са децом и мајком, склони негде на страну а он ће остати, сам, да хајдукује.
Прва, која је настала док је Доситеј путовао у Влашку; друга, која је настала кад се враћао у Србију. О разликама између ових верзија нико ништа није умео да каже, јер нико спис није ни читао.
Анастасијевић је оставио барону вреће са новцем а узео од њега вреће са сољу и по лудом се невремену упутио натраг, у Србију.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Зар није тако? У оним везеним чарапама он је видео сву Србију. А ти си друго и ја сам друго, и онај тамо адвокат, на пример.
— Кажем ти, бога ти, стидно, па поред њу срамујем се и сам. Дођем тако кући на осуство, кад бесмо у Србију, повечерамо сас татка и мајку, проџакамо о моје муке, борбе и штрапаци, па ајд, на легање.
Хтео бих да им отмем све жене, да изумру, бедници ниједни. Тај ратни плен пренели бисмо у Србију, јер чујем да су већину наших запленили други. Али никакво то није чудо, господо.
зоре свирао и певао све поредом омиљене ствари, као: „Род родила ранка крушка под Милошићем, под њом седи младо момче, Србију пева; све Србија до Србије Обреновића“, и друге, па да је том приликом Аган, прва виолина, све подскакивао, и неуморно
безумља од оног не може бити, да је он у потпуном праву, и да треба примити његов искрени савет да се одмах врате у Србију, па макар се он побринуо за повратну карту у посланству (где се он поред праксе на служби налази), као и за пристојан
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Видех како народ ствара ново време, Како Вардар данас кроз Србију тече, Како над Охридом пада српско вече, Како нам погледи преко мора стреме, Како наша уста сад од среће неме.
И док сунце греје Велику Србију, На Калемегдану док цвеће мирише, Српче стоји тако, сузе му се лију, И његово срце овако уздише: “О велике земље, о
Пролећна песма свуда се вије, Као молитва, из наших груди За браћу, коју још ропство крије И за Србију да се пробуди. Пролећна песма свуда се вије. 1912.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Много ме је мучила жеља да ту сиђем и успнем се на врх Авале, близу Београда, и да одатле поздравим јуначку Србију, онако како сам поздрављао херојску Швајцарску са Титлиса.
Много ме је мучила жеља да ту сиђем и успнем се на врх Авале, близу Београда, и да одатле поздравим јуначку Србију, онако како сам поздрављао херојску Швајцарску са Титлиса.
Да ли је потребно да вам наглашавам: како је, она америчка мисија, 1915., спасла Србију од језиве пустоши страшнога тифуса и да неколико Американаца, жртава ове немани, лежи данас сахрањено на српским
Ћипико, Иво - Приповетке
” И побожни пук, уједначено, пуним гласом одговара: — Тебе молимо, услиши нас! ИВО ПОЛИЋ Иво Полић враћао се у Србију с пуном душом утисака из цариградских лепота.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Зна се да, иако је желео, Вук није имао прилике да обиђе Стару Србију, посебице Метохију, Косово и од Косова источни део Србије, што је велика штета.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
вечерати, па кад зора почне пуцати, ми дијете за руке па преко Илинице на Ибар, а одатле преко Копаоника у нашу Милу Србију!... — Никад!... Каква Србија, женска главо, у причу ти било!... Ја сам се потурчио, ја сам Мустафа син Мухамедов...
Чујеш ли, драгом волом!... Нијесам могао више да подносим у оној вашој слабој вјери и да чекам ту вашу нејаку Србију... Чујеш ли?... Ту вашу малу Мораву.
— Али ти ћеш ме опет послушати — поче она шапатом и превијајући се око њега — да бјежимо у Србију... — Овога свијета не! — Хоћемо, хоћемо.
године, једнога ранога јутра пријави нам митрополијски каваз некога молиоца. Тада средиште за Стару Србију беше Приштина с митрополијом н консулатом.
Сетили се Турци и било им криво, па га одагнали. Он је стегао срце, није дао сину да побегне по обичају у Србију, него му напунио ћемер новаца и послао га чак у Трапезунт. — Викам, господине, зашто да бега у Србију?
— Викам, господине, зашто да бега у Србију? Србија има доста људи, а ова јој земља ваља, а ми смо, викам, тапија за њу.
Остаће на њој когод жив да дочека Србију. Није Друга... Бог је јак... Елбете... А душманин то прозире, па разапиње мреже. Ако не може грубо, он хоће вештином.
Ће остане пуста земља. А њу жалим. Притиснуће је душманин, па ми је тешко да умрем, а нико мој да не дочека мајку Србију, те где ми се родија дедо и татко, где смо сви плакали и молили Бога — ту да је дочекамо. Ах, авај!...
Знао је он ту ствар врло добро. За турска времена неком Колашинцу падне на памет, готово тек онако, да сели у Србију. Неће Србин да буде више раја, да дочекује аге и спахије, па преко Копаоника и никад више натраг.
Тако је и Србију називала и раја у звању, да је чиновник не би осумњичио да је противник царевине. Иначе, Срби у Турској примали су ову
Иначе, Срби у Турској примали су ову реч од Турака као погрду, омаловажавање српског народа, као кад би им и опсовали Србију навака, нафака — оно што је човеку од Бога, по исламу, одређено да поједе и попи– је у току живота; судбина, срећа,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
на одбрану, а Турци су довлачили поткрепљења из дубине своје велике царевине и прибирали се да јаком силом упадну у Србију. Та почивка трајала је више од половине месеца јула.
Но да ли ће Турци хтети да продиру од тимочке стране у Србију, где би имали да воде у неку руку брдски рат, где би им базис операција — Видин — био врло далеко и где је предео
Али-Сајибовом војском и ојачају резервама, које једнако преко Софије стижу из Цариграда, па онда да продиру у Србију моравском долином (можда једном, а можда и обадвема обалама Мораве).
Ако би Турци изабрали овај други пут за продирање у Србију тј. ако би пошли моравском долином, ми би могли, прибравши све резерве, концентрисати против њих код Алексинца и
Ако је до часнога мира пре би се могао закључити сад, док Турци још нису продрли дубоко у Србију. Они су надмоћнији бројем, боље оружани, вичнији рату — они ће потискивати па макар стопу по стопу.
Појми ли Черњајев, он који хоће продужење рата пошто пото, колика је то жртва за малену Србију; појми ли он да се код нас не бори војска, већ грађани, народ, очеви и ранитељи породица.
Он није имао никакав интерес у томе да остави своју кућу, да дође преко бела света чак у Србију, да напада твоју домовину.
Кад би којом несрећом Турцима пошло за руком да прегазе Србију, овај, што лежи овде, не би имао од тога никакве вајде да је остао жив.
Познато је да после заузећа Књажевца Турци Нису предузимали никакве озбиљне мере да у томе правцу продиру даље у Србију.
и добро се утврдили у њему, ова је дивизија постала излишна на Тимоку (кад се с те стране није мислило продирати у Србију); стога је упућена Књажевцу. Истога дана опажено је живље кретање турске војске у Књажевцу и на Тресибаби.
да би с тиме дала још едан знак поверења, поверила је србскоме кнезу и службу о чувању крепосте, што се у Србију налазе.
Јесу ли ваши израз народне воље? Али да вам не буде криво ја ћу ево узети и Србију. Она није апсолутна држава као Турска и ваша Русија.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али не жалим. Једва чекам кад ћу опет у Солун. — Размештајући чаше по столу: — Кад пођемо у Србију, други ће понети паре, а ја немам ништа више до те слике. Али... „Нек лаје, док траје. Кад нестане, нек престане“.
Двадесет пет дана мога боловања протекло је брзо. Прохујаће исто тако и онај остатак. Вратићу се на фронт, а одатле у Србију. Она ће отићи у Белгију. Нас ће раставити и простор и време. А ово младо тело припашће другом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О дружеству ко сме слово рећи Тоди? На сенку се срди што поред ње ходи. Пре би прстом турску Србију потукао Него што би Тоду на игру довукао. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.
” Да ли ово значи да се Трлајић заносио мишљу да дође у Карађорђеву Србију, не знам, али је лако могуће да ово то значи.
ова посланица Теодоровићу смела датирати годином 1807, када се Соларић заиста заносио мишљу да, за Доситејем, пређе у Србију. О ЉУБОВИ ПЈЕСНЕ НИГДА ОСТАРИТИ НЕЋЕ (стр. 107). Штампано у Летопису Матице српске 1833, ч. 33, стр. 55—7.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Десет списа за двадесет година. Избеглице с балканских простора испред турске најезде доносе у Србију и другачије литерарне токове.
У то време средиште културног и књижевног живота помера се из Војводине у Србију, из Новог Сада у Београд. Програмске основе реализма формулисао је социјалиста Светозар Марковић (1846-1875) у
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кромпир, кртола. По Милићевићу (Кнежевина Србија, 692), кромпир је пренесен у Србију »из Немачке« у време Кочине крајине (1787), када је издато наређење да свака кућа засеје по један плуг кромпира.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тај извештај, цела књижица, штампа се сада као засебно издање Академије. Онда дође мој пут у Јужну Србију, а када се оданде вратих, затекох на моме столу позив Цариградске Патријаршије да јој саставим пасхалију нашег новог
Овај потоњи свршио је Терезијанску Војну Академију у Винернојштату, отишао у Србију и прешао, после оног прелазног звања у Управи Београда, у српску војску где је постигао чин пуковника генералштаба.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ја?... Господин потпоручник, па зашто смо прешли четири земље: Србију, Црну Гору, Албанију и Грчку... Ми смо сада као мачке.
Тешко ми је много... Не знам шта ће са мном бити. Ако стигнеш у Србију жив, друже, загрли ми мајку и поздрави сестру. Твој Драгослав.“ Ноћ се била спустила...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
од Рудника до Дубровника) и још неке великаше, он је ставио под своју власт „читаво Поморавље и северозападну Србију до Дрине и Саве“. У то време почели су и Турци да упадају у Србију, и у два маха били су потучени: код Параћина 1381.
У то време почели су и Турци да упадају у Србију, и у два маха били су потучени: код Параћина 1381. и код Плочника 1386.
и код Плочника 1386. Неколико година после ових пораза Турци су пошли на Србију с великом војском, коју је предводио сам султан Мурат, „а са њиме су била и оба његова сина, Јакуб и Бајазид, као и
Али ратовање с Млечићима непрекидно је трајало, а од 1454. и Турци су почели све жешће да наваљују на Србију. У току тих напада, 1456, умро је деспот Ђурађ. Наследио га је син Лазар, који је такође убрзо умро (1458).
Он је последњи потомак старога деспота Ђурђа. Храбро је војевао против Турака и намеравао да поново освоји Србију, али то му није пошло за руком. Умро је 1502.
ако освоје Делиград, освојити „сву нашу Србију“. Више него рана пеку га страдања Србије. Милош Поцерац је јуначка песма за себе.
Је л' Цинцара на ватри испекô? Је л' Чупића сабљом посјекао? Је л' Милоша с коњма истргао? Је л' Србију земљу умирио? Иде ли ми Кулин капетане? Води л' војску од Босне поносне? Иде ли ми, хоће л' скоро доћи?
и Карабогданску, и сав Банат до воде Дунава; Богдан узе Сријем, земљу равну, Сријем земљу и равно Посавље, и Србију до Ужица града; Дмитар узе доњи крај од града и Небојшу, на Дунаву кулу; Богдан узе горњи крај од града и Ружицу цркву
Отвори му сандук од дуката, он на друштво дукате дијели; па увати Хајкуну ђевојку, одведе је у земљу Србију, доведе је у бијелу цркву, од Хајкуне гради Анђелију, па је узе за вјерну љубовцу.
Кад је Ђорђе Србијом завладô, и Србију крстом прекрстио, и својијем крилом закрилио од Видина пак до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ’вако Ђорђе Дрини
прође сву Босну поносну, Семберију земљу па до Дрине, Дрину пређе, украј Мачве стаде, поред Дрине улогори војску, па Србију зове на предају; од Србије нико доћ му неће, већ Кулина у дубину маме, — више Кулин путоват не смије.
л’ вид’ли мога господара, господара Кулин-капетана, кој’ је глава над сто хиљад’ војске, и који се цару затекао да ћ’ Србију земљу умирити и од раје покупит хараче, да ће Црног Ђорђа уватити и жива га цару опремити, и да ћ’ исјећ’ српске
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
ПРАШУМА 3 УТОРАК ВЕЧЕ МА ШТА МИ РЕЧЕ 4 ДР 5 ТЕЛЕФОНИЈАДА 6 СМЕШНА ПРАШУМА 7 ОВО ЈЕ ПЕСМА О КРАЉУ 8 ЗАМИСЛИТЕ ЗЕМЉУ СРБИЈУ 9 БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ПЕТАР 10 ЦИПЕЛЕ 12 БИЛА ДЕВОЈКА МАРА 13 БЕГУНЦИ ОД КУЋЕ 15 ПЕРТЛА СЕ НАМРТВО ВЕЗАЛА 16 ИЗА ПРВОГ
кавеза Краљ баци круну и престо Што није чинио често Прошета до једне воде Гњурну се и тако оде ЗАМИСЛИТЕ ЗЕМЉУ СРБИЈУ Замислите земљу Србију У Србији село Словац У Словцу живи Вукола Највећи ловац Кад Вукола крене да лови Поведе
и престо Што није чинио често Прошета до једне воде Гњурну се и тако оде ЗАМИСЛИТЕ ЗЕМЉУ СРБИЈУ Замислите земљу Србију У Србији село Словац У Словцу живи Вукола Највећи ловац Кад Вукола крене да лови Поведе и своје керове Љута
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
То је пан Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.
Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао; свирао је Паганинијеву фантазију „Мојсеј“ на жици Г, и био бурно поздрављен.
Пан Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где