Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ, ВЛАДИЦИ ЦРНОГОРСКОМ 262 КАЈГАНА 263 (РАДОСТ И ЖАЛОСТ) 268 (УКОР) 277 (ОЈ МОРАВО, ШТО БИ БЕЗ СРБИЊА) 278 (БЕРАЧИЦЕ) 280 (ЊЕНИ ЈАДИ) 282 ДВА КАМЕНА 284 (ТА НАПИ СЕ) 288 УСПОМЕНЕ СТАРОГ ЈУНАКА 289 (БОЛЕСНИКОВА
Хај Србиња, хај пусте жестине, Хај јунаштва што ми дивни чине, Гледни оне — али нашто, брате, Давно зна се за тиће крилате, Па
Ох и њему с' небо наоблачи Како амо у града корачи. Угледала жестока Туркиња, Угледала краснога Србиња, Угледала и запе јој око, Ал' и јесте Радивоје соко, Баш је мало такових јунака И у Срба, камол' у Турака.
Гдје се оте то причати нећу, Отео се, и сретно му било! Али пуно још Србиња има Штоно Турчин љуто притискао, Под топузом кâ црви се вију, Ни уздисат јађани не смију!
Јао злато, тако т' Бога, Та како си могâ?! 9. 5. 1850. (ОЈ МОРАВО, ШТО БИ БЕЗ СРБИЊА) Ој Мораво, што би без Србиња, Што би Србињ без срца јуначка, Што би јунак без деснице руке, Што би рука без те
Јао злато, тако т' Бога, Та како си могâ?! 9. 5. 1850. (ОЈ МОРАВО, ШТО БИ БЕЗ СРБИЊА) Ој Мораво, што би без Србиња, Што би Србињ без срца јуначка, Што би јунак без деснице руке, Што би рука без те сабље бритке, Што би сабља без
Спава јунак, ватра крај њег' тиња, Чувај, Боже, дивна ми Србиња! Једва зори, ал' он већ на ногу, Па се моли големоме Богу; Шару лаћа, баца је о рамо, Гором шеће и тамо и амо;
А пред петом ту ми видиш Гојка, Младо момче, лепо кô девојка, Ал' је, брате, гуја присојкиња, Жешће од њег' нема у Србиња; Та тек што је, мој брате, настао, Двадест турски глава већ стукао.
Та чело му на четворо пуче, Паде Асан, Бог га сатукао, Јер он мајке своје не слушао: Она рекла: „Не ид' на Србиња, То је, Але, гуја присојкиња!“ Пусто умље амо га занело, Српско зрно срце му разнело.
Ох, и њему небо с' наоблачи, Како амо у града корачи: Угледала жестока Туркиња, Угледала дивнога Србиња, Сред је срца ударила стрела, Ћа у лице скочи крвца врела, Утече јој срдашце на око. Ал' и јесте Радивоје соко!
Ал' и јесте Радивоје соко! Мало њему у Србиња пара, А камоли да ј' у јањичара. Тако чудно, и слатко, и мило Нигде никад Ајкуни не било: Што пре беше, беше ноћ и
Та пуста је воља у Србиња. Једна мала долина се вије Кроз камење и кроз провалије, Травом, цвећем, жбуњем окићена, За песмице дивно угођена,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Јер ме тако из преваре тучеш?“ Сви се Турци онда зачудише та што рече мртва српска глава. Ту погибе за триста Србиња, а Турака Јањи донесоше пет стотина, онђе укопаше; вергијаша ни носили нису.