Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И гле свану, и сунашце грану, Ал' већ бојак притискâ пољану, Е се Турци макли пређе зоре, А испали Србињи из горе, Сусрели се, заметнули јаде — Али сад тек прави бој настаде.
Ено беже — баш их поломише — И чадоре Турци оставише, А Србињи у њих улегоше, Па их дивно преметати поше, И подоста беше у некоме, Понајвише у Арслановоме, Баш у њему на гомиле
— Радивоје плахо погледује, И опази — а што ће му више, Већ од свуда Срби проломише, Турци беже — Србињи за њима, Гоне, бију — Гојко међ првима. Познаде га, кликну Радивоје: „Јао Цвето, јао сунце моје!
Турци ударише, Ударише, воду прегазише, Бију, кољу, робе, пале, руше... Јој, Србињи, куд ће ваше душе!“ Кâ грмљава а на смаку света Све уздрма ова речца клета.
Жубор свуда, све се на бој спрема, А ни Србу сада се не дрема, На ноге су и Србињи млади. Али глеђи што Милета ради: Устао је јунак пређе зоре, Ал' га ево чудне мисли море, Срце му је и ладно и
“... Ово рече, остави га страва, Па Турчину јурише чињаше, Он чињаше, а Бог помагаше. Украј њега свуд Србињи беже, Ал' он напред главе турске реже, Секао је док трајало снаге, Посекао четир љуте аге, Ал' му снагу узе бесни
Није терет што брани трчање, Ал' то пусто, брате, комешање; Бежи доро, ал' за часак тињи Стигоше га жестоки Србињи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Откупљујте, моја браћо драга! Избављајте те србињске душе а од турске, од нечисте руке!“ Кад то чуше Сембери Србињи, одмах сташе куповати робље, а Иван им стаде продавати.