Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Коњиц витез, господар витеже, Мач каљени дивно л' Турке реже, Четир бега и пет љути ага Поломила та србињска снага; А зеко му згази два Турчина, Два Турчина, два бегова сина, Та баш оне клете потурице Мурто-бега, љуте
Сахит-паша, турска поглавица, Ал' Србима љута убојица, — Крвца тече куда силан шета, — Два србињска згубио момчета, Баш Уроша и баш Светозара, Слабо им је дегод наћи пара; Онај скакô скока јуначкога И прескакô
у помоћ притече, Већ загази, веће Турке сече, Већ је двој'цу ил' тројицу скресô; Сече јунак кô да ј' само месо, Та србињска тешка погибија, Љуто њему на срце завија.