Употреба речи србињске у књижевним делима


Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Овамо вас, србињске деклице! Ви сте небу србињском звездице; Амо и ви, моја браћо млада! Да вам кажем нешто од некада; Није мало, није

одабрана, Баш не зна се која губи страна, Која губи, која ли добива; Пусти бојак, жеравица жива, Гута турске и србињске сине, Не зна срећа куда да се вине.

Не плаши се соко ластавице; Дела данас Ала га убио, Ко каурске главе не срубио!“ И удари на србињске чете, Па у часак љуто и помете. Ао Боже, ао моја мајко, Што то Гојку повикао Рајко? Викну Рајко: „Што ли ћемо јако?

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

шири у хришћанском свету: Њу анђели круже у веселом лету; Цело се хришћанство здружује под њоме — Примимо је и ми у србињске доме. Примимо је и ми, та пуна је зрака, Нека нам се Божић не снужди са мрака, Та у нас и тако већ нема бадњака.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

устадоше Турци, на градов’ма отворише врата, измеђ’ себе дају зулумћаре, зулумћаре, изјелице Турке, предају их у србињске руке. Боже мили и Богородице!

Кулин викну на војнике, Турци бритке сабље повадише, добрићанске кмете исјекоше: седамдесет и четири главе, што србињске исјекоше Турци; па Илију кнеза уватише, и Вилипа, попа добрићкога, бијеле им повезаше руке; а сав Добрић село

Откупљујте, моја браћо драга! Избављајте те србињске душе а од турске, од нечисте руке!“ Кад то чуше Сембери Србињи, одмах сташе куповати робље, а Иван им стаде продавати.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности