Употреба речи србом у књижевним делима


Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

да грдне главаре све потрова и траг им утрије; сâм да Милош оста на сриједи са његова оба побратима, те би Србин данас Србом био! Бранковићу, погано кољено, тако ли се служи отачаству, тако ли се цијени поштење? О Милоше, ко ти не завиди?

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

) Алах ил алах! Чујете л’, децо? Сердар вам седи турски говори, И нисам Србин!... Ја сам муслиман! А и како бих Србом постао Кад су ми деца Турци рођени?... На ноге, децо!... Хајд’ на ђауре!... (Исукавши нож, спрема се да одлази.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Одмарај се, Нано, нећу више ништа да ти говорим. — А шта је са Србом? Како ме баш то питаш? — Госпа Нола разрогачи очи. Има два дана по два сата апса у гимназији...

— Сувише сам му лепа имена дала. Додуше, још као дечко, он се сам прозвао Србом, али ја сам га звала још и Соколом... 'Ајд што је нагао на речи и на ударцу...

Удара у живе, и игра. Заврти се као чигра, пође неки корак напред, па се заустави и изводи корак у месту. За Србом још три матуранта. Напослетку, заостао, и несигурна корака, Шваба. Ћефлеисан, ваљда први пут у животу.

Нисам Бог. Преморила сам се, и одох на урлауб и ја. Свршавајте што пре са Србом, како ћете ми слати ону малу месечну плату, а за друго, кад се вратим, видећемо како ћемо.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности