Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је био духовни препородитељ српскога народа, творац нове српске просвете и књижевности, »просветоначалник Народа Србскога«, како га је тачно назвао његов ученик Павле Соларић. ЈОВАН МУШКАТИРОВИЋ Рођен у Сенти, у Бачкој, око 1743.
»Из разних историка«, нарочито по Енгелу, који се махом ослањао на Рајића, он је израдио дело Дѣяния къ исторіи србскога народа, које је изишло у Бечу 1821.
»Рјечник ће бити прво дјело у србском књижеству; он ће бити триумф србскога језика.« У један мах намеравао је да унесе све речи из ранијих поменутих »шокачких речника«, исто тако мислио је да дâ
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
заштитом царства, и Висока Порта никад није изменила, нити ће изменити добрих својих расположења и саобрашћења спрем србскога народа.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
назвати Хорњавци што су више између лешке и мађарске земље Словаци, али кроз то тако обашка се именоваше, јерно србскога чатања слова (та азбуквица) понапре између њих је изашла свим осталим, Србљем, Бугаром и Рушњаком за потребу књижну.
Синаксар Ови блажени и дивни Максим бијаше од колена благочастивога Симеона Немање у христјанству првога краља србскога отца Светога Саве; син деспота последњега Стевана.