Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
хвали његов »природни говор, красне ријечи и дивно пјесмотворије« и вели да ће Осман »најјаснија (најсветлија) књига у србском књижеству остати«.
Међутим, он се у књажевству србском, где су Турци пре тридесет и неколико година беснили, тако красно развијати почео, да се најлепшим плодовима надати
књижества србског, са циљем: »говорни србски језик образовати«, »полезне књиге сочињавати«, »прилику и начин дати србском роду просвештавати се и књижну културу србску колико се више може подкрепљавати«.
Предлог је прихваћен, и 1841. основано је у Београду Друштво србске словесности, са циљем: »распрострањавање наука на србском језику, а поглавито ображавање и усовершенствовање језика србско-народног«.
Ово дело, посвећено »роду и обшчеству србском«, имало је да представи »славу праотаца наших« — »чуствујући величину њину, а трудећи се да се и ми сравнимо њима у
Јован Ђорђевић, одушевљен позоришни човек, имајући ту дружину на уму, почео је писати у Србском дневнику низ чланака доказујући »ствар преко нужну«: националну и књижевну потребу једног сталног народног позоришта.
« Од 1815. он живље почиње радити, уверен да ради један посао од историјског значаја. »Рјечник ће бити прво дјело у србском књижеству; он ће бити триумф србскога језика.
Више успеха Руварац је имао као књижевни критичар. На седницама Преоднице, у Даници, Србском дневнику и Србском летопису он је писао о новим појавама у српској књижевности, уносећи више тона и начелности у
Више успеха Руварац је имао као књижевни критичар. На седницама Преоднице, у Даници, Србском дневнику и Србском летопису он је писао о новим појавама у српској књижевности, уносећи више тона и начелности у књижевну дискусију, у