Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
београдском везиру говорила, да би везир за љубов овог двора и комшилука престао од онаквог мучитељства, с којим Србље мучи и истребљује, и покажем му колико Турци Србаља у Београду и на други мести мучитељски истребили и то само за
Матавуљ, Симо - УСКОК
Не изгубише Србљи на Косову што не бјеху јунаци, но што им бјеше суђено! Па дâко се бог смилује и на Србље да дођу до свога, а они ће вазда бит’ прегаоци, кад устреба, иако је злô сјеме међу њима! — Злô, ваистину!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
— Ни своје власти да не може имати. СМРДИЋ: Али како то сме бити? ЛЕПРШИЋ: И ја се чудим. Србље увредити — увредити змије љуте! ШЕРБУЛИЋ: Тако нам треба кад нисмо држали с Маџарима.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он се први обраћа свима Србима »од Црне Горе до Смедерева и Баната«, пише за »све Србље од Адријатическога Мора до реке Дунава«, уводи у српску народну заједницу не само православне но и католике и
Ја нисам Славјанин него Србљин..., не пишем за Славјане него за Србље.« У преводу је изостављао ъ; њ и љ писао са л̓ и н̓ и предлагао да се избаце сва непотребна слова.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ни облачка нема, Па зато сунце западу се спрема: Пољуби успут градове и села, Пољуби реке, потоке и врела, Пољуби Србље, те соколе сиве, Пољуби мртве, пољуби и живе, Пољуби ране по груди, по глави, Пољуби крвцу што с' пуши у трави.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Зато, дакле, ја ћу писати за ум, за срце и за нарави чловеческе, | за браћу Србље, којега су год они закона и вере. Ја сам искуством познао жељу, љубов, усердије и ревност господара Новосађана и
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
море удара, иначе, како је на производима благословена, и како има вредне житеље, као Чесе, Словаце, Пољаце, Русњаце, Србље, Хорвате и Власе, могла би цветати, особито због бесплатежног пристаништа тријестанског.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Дјевојка је, дјевствовала дабогда довјека! Ни без оног на што хули не било јој л'јека! Мрзи Србље и што је год том имену славно, Одвраћа се серцем од нас и клевеће јавно. Њој су [наши] обичаји (има злих навада!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
му од земље хараче, и опкладе хиљаду дуката; ако ли га одмах не пустите, вјера моја тако ми помогла, дић ћу на вас Србље и Маџаре, сву ћу вашу земљу похарати, похарати, огњем попалити“.
Кад је Ђорђе Србље узбунио и с Турцима веће завадио, онда Ђорђе прође кроз нахије, па попали турске карауле, и обори турске тефериче, и
турске тефериче, и удари на турске паланке, све паланке он турске попали, женско, мушко, све под мач удари, тешко Србље с Турцима завади. Турци мисле да је раја шала, ал’ је раја градовима глава; уста раја кô из земље трава!
ни душе; војску води на богату Мачву, куд гођ пређе — свуда Србљу прети: „Ако бог да те с’одовуд вратим, хоћу, море, Србље разредити, ви Кулина хоћете познати!“ Ришћанске га мајке проклињаху: „Тамо ошô, Кулин-капетане, тамо ôшо, амо не дошао!
пред Светога Ђурђа, с војском оде уз ту воду Дрину; каде дође Јадру, води ладној, у Добрићу селу освануо, Добрићане Србље дозиваше: „Од’те, море, коње приватајте! Праву рају нигда робит нећу, а с хајдуци како начинимо“.
а робље му не да; Иван срцу одољет не може, сузе рони, а робиње тјеши: „Не бојте се, драге сестре моје, ја ћу молит Србље око себе, не би ли вас како избавили“.
Таквог кнеза до Стамбола нема!“ Опет Иван Србље сакупио пред бродачку пред бијелу цркву, па је Иван Србљем говорио: „Чујете ли, Србљи, браћо драга!