Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
За такова наши Србљи обичавају рећи: „Боље да је мртав него што је жив; нашто му таки живот?” А Далматини веле: „Ни за што није него за
Не, браћо Србљи гди сте год, немојте да се о вами рече оно што је Солон неким у своје време говорио: „Υμών δ΄ έις μεν έκαστος αλώπεκος
Црњански, Милош - Сеобе 2
Да има неку утеху у животу. Иди ти, каже, куд те очи воде. Цигани сте ви Србљи, а не неки привилеговани национ! Иди ти, а остави ми ћер у очевом дому. Па да на пролеће видимо.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Али човјек мисли једно, а бог друго, а божја је најпреча! Не изгубише Србљи на Косову што не бјеху јунаци, но што им бјеше суђено!
Они дају ћесару најбољу војску! Виђесте ли ове Личане у Котору! Какви зорни љуђи, какви лијепи Србљи! Бого мој, да су сви Србљи око једног господара, шта би нас било, и ко би нам што могао! — Ма ђе је та Лика?
Виђесте ли ове Личане у Котору! Какви зорни љуђи, какви лијепи Србљи! Бого мој, да су сви Србљи око једног господара, шта би нас било, и ко би нам што могао! — Ма ђе је та Лика? — пита Маркиша.
— А-ну, Радоје, заоколи! — рече први глас. Чим Марко чу име, јави се: — Не бојте се, браћо, наши смо!... Ви сте Србљи? — Јесмо! А ти, ко си? Што ћеш међу стоком? — одговори један, а сва четворица запеше пушке. — Ми смо Његуши, четници.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
(Довуче астач насред собе, пак се попне на њега.) Господо и браћо! Ви знате шта су Србљи били у старо доба. Од душана дрктале су стене самог Цариграда.
Само, како ће то бити? ЛЕПРШИЋ: Ево како. Србљи су највише крви пролили за ослобођење Маџарске; управо, они су освојили Срем, Банат и Бачку, а у привилегијама јасно
за ослобођење Маџарске; управо, они су освојили Срем, Банат и Бачку, а у привилегијама јасно стоји да све земље које Србљи задобију, за себе задрже; дакле, ове су земље наше. ГАВРИЛОВИЋ: Како наше?
ЛЕПРШИЋ: Маџаронима није, то верујем; али прави родољупци другојаче чувствују. ШЕРБУЛИЋ: Сви смо ми Србљи. ЛЕПРШИЋ: Маџари преварили цара и присвојили сву власт себи. Сад је време да им отмемо и отерамо и у Тунгузију.
СМРДИЋ: Ми смо се справљали да довече славимо слободу. ЛЕПРШИЋ: Кад Србљи извојују слободу, онда ћемо славити. Сад нам није до тога (Пева.) Устај, устај, Србине....
ЗЕЛЕНИЋКА: Дакле јошт и то не знате? Лепи Србљи! Ал тако мора бити кад људи не читају народне књиге. ШЕРБУЛИЋ: Зар ви знате?
3. ЛЕПРШИЋ (с великом кокардом српском), ПРЕЂАШЊИ ЛЕПРШИЋ (пева): На ноге, Србљи браћо, Слобода зове! ШЕРБУЛИЋ: Жалосна нам слобода! ЛЕПРШИЋ: Шта, и ви сте Србин? Није ли вам срамота!
) ШЕРБУЛИЋ: Не би ли било добро да метнемо маџарске кокарде, као господин Жутилов? Та ми смо и тако Србљи; а Маџари кад виде своје кокарде, може бити да неће ни истраживати за протоколе.
НАЂ: Слуга, господо. Како сте? ШЕРБУЛИЋ: Ево се разговарамо како лудују наши Србљи. НАЂ: Заиста лудују. (Извади новине.
(Извади новине.) Гледајте, молим вас, ко тако пише: „Ми ћемо Маџаре у Тунгузију, ми ћемо и истребити; Србљи су весели, купују дуван на листове.“ Шта, опет да секу дуван на глави?
ШЕРБУЛИЋ: Претерани, господине; млади, па претерани! НАЂ: Али тиме шкоду себи чине. „Србљи су јунаци!“ — Ко о том сумња? Али ваљда неће и Маџари лећи да им секу дуван на глави!
Зато треба да се заборави. СМРДИЋ: Заиста су Маџари великодушни. ШЕРБУЛИЋ: Поштени људи. ЖУТИЛОВ: Камо среће да су Србљи такови. СМРДИЋ: Е, Србин је луд од постанка.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И он позива Србе на рад и на просвету: »Ал̓, камо, Србљи, гди сте? Што спавате? Зора је! Пробудите се! Време је веће!« 1789.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Што год не приноси какову лидо ползу, не има никакве доброте у себи. Зашто би се, дакле, ми Србљи сумњавали у таковом и толико полезном и похвале достојном делу, прочим славним народом следовати?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
од велике потребе и ползе: Сад већ савршено знам какових приповијетки народних Ви желите, и ја Вас увјеравам да их ми (Србљи) доста имамо« (Вуково писмо из Карловаца 16/28 јуна 1815). Тако се за српску књижевност зачедила народна приповетка.
И тако се претвори у кртицу. — Тако је, веле, постала прва кртица. КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КОРЊАЧА Србљи приповиједају да је човјек (прије него је корњача на свијету била) умијесио погачу и испекао кокош, па сјео да једе, а
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ПУТНИК: То су саме немачке речи. ДОКТОР: Ништа зато, опет не дишем духом немачким, као Србљи који су из оне стране овамо прешли.
ПУТНИК: Ја ћу у Цариград морати ићи, молим дакле о Србији. ДОКТОР: Пређе него о томе што почнем, треба да знате да Србљи живе и у Босни, гди је знатно место Дубича на реки Сани у предјелу сребрни и гвоздени руда налазећим се.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
где је што ти тражиш дубоко је у пећини у пећи врати се пази на свом путу држи се речи КЊИГА СТАРОСЛОВНА Изгибоше Србљи на Голију (не зна се од кога зашто и од чеса ...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
22. Божић зове сврх планине оне високе: “Весел’те се, Србљи браћо! вријеме ви је. Приправ’те ми све бадњаке свилом кићене, А одаје и пенџере ловоричицом, А иконе и столове
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
По том празноверју, тај блавор-змија закоље дванаест змија, а тринаеста закоље њега. КОРЊАЧА Србљи приповиједају да је човјек (прије него је корњача на свијету била) умијесио погачу и испекао кокош, па сјео да једе, а
и тако постане корњача. КУКАВИЦА Србљи приповиједају да је кукавица била жена и имала брата, па јој брат умро и она за њим тако много тужила и кукала да је
СТИДАК Ова биљка има бијел цвијет, у сриједи мало црвен. Србљи приповиједају да је оно црвено од прије веће било, па сад сваки дан бива мање: јер већ нестаје стида међу људ’ма.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
сирота, да једва га памтим, но растећи, кога сам год чуо о њему говорити, није га нико без уздисања спомињао, колико Србљи толико и Власи, добрим братом Ђуком називљући га, жалећи што је млад умро, и желећи да његова деца њему подобна буду.
” Владика, испивши чашу, почне све друге канити: „Чада моја, будимо весели! Србљи, гди су год, мило им је вино; ваистину божју, имаду право. Зна свети цар шта говори — и вино весели срце чловека.
него сваку сујеверицу одбацити, слободно приступити с богоданим разумом изблизу и са сви[х] страна гледати и познати. Србљи, или изговарају «калуђер», или, као неки други «калађур»; не знаду шта раде, нити изговарају како ваља.
Пропаде православије!” — и да дижу руке на архијереје своје? Србљи, којима је бог дао здрав ум и поштено срце! Та живим те богом заклињем, буди ревнитељ, но словесни и разумни
” Зил[отиј]: „Добро, добро! Али ти знаш да твоји Србљи, који нису научени слободно мислити, како те новине од тебе чују, рећи ће да си јеретик.” Ја: „Нек реку што им драго.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
То је, знао је, била највећа од почасти коју су Србљи могли да смисле за њега, славног старца. А он је, тај старац, збуњен од сопственог узбуђења, доста клецаво корачао
У својим размирицама, паметни Србљи као да су били сасвим изгубили памет, и то у часу који је био, можда, најпогубнији.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЦАРИГРАД Србљи приповиједају да Цариград нијесу људи зидали, него да се сам саздао. Кажу да је некакав цар ловећи нагазио на мртву
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Брат-Мађари, Наши парничари, Нек' га чују И нека признаду Како Србљи По мађарски знаду. Истовремено, по Бачкој се певала друга, у славу Стевана Заке, кандидата Бачке: ...
Вејрујете ми — ја знам да су вами гнусне лажи —, Врсника вам међу Србљи дангуби ко тражи. За опкладу: ни у св'јетло серпских цара време, Гди се страсти благородне рвенијем стреме, Од вашега
Черна и Домоглед, Станчилово, Бела и река Српско име носе, Србаља кажу славу. Гди су ти Србљи сад? На њиним гробовма страни Зидају куће, да сви времена жертва буду.
Ићи ми стоји сад тамо где кажу да живе јошт Србљи, Свете остатке и поштују Мајке Анђелије верно, Фрушка где гора се, чувајућ светиње, кулама блиста.
ждрал, „зашто Србљи приповедају да се тако звао коњ Милошев; итд.) на језик и акценат (в. Преписку ИИ, 189). — Занимљиво је и лепо, а
185). Текст преузет из Даворја, 1854, 13—7. — Песми је Стерија дао ове коментаре: 1) уза ст. 16: Србљи и Власи баснослове о чудесама која је Јоргован у Мехадијским топлицама починио; 2) ст.
се иноверци, који су на овом балу били, нашој слоги чудили и да је један велики господин рекао: „Не би веровао да су Србљи и сами по себи у стању овако лепо друштво саставити.” Дописник из Сегедина (Народне новине, ч. 18. од 8.
Исте те новине у ч. 10. од 8. фебруара 1842. у једном допису из Жабља доносе ово: „Ови дана давали су овдашњи Србљи бал, на ком су се јавни знаци показали да се љубов к народности српској по целом Српству све већма и већма распростире.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Који је год Дон Кишота читао, знам да га добро познаје, а тко није читао, нека се стиди што га није читао, и Србљи нека се сраме што га на свом језику немају, како њега тако и Лесажови, Штернови, Виландови и многи други сочиненија.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Вук Караџић тако нешто и претпоставља. „Ја мислим“ каже он „да су Србљи и прије Косова имали и јуначких пјесама од старине, но будући да је она премјена тако силно ударила у народ, да су
3оговићу ништа не казује ни Вукова мисао: „да су Србљи и прије Косова имали и јуначких пјесама од старине, но будући да је она премјена тако силно ударила у народ, да су
“ А Марко их омилова руком: „Добро дошли, моја ђецо драга! Јесу л' здраво Србљи витезови, и честити цареви и краљи?“ Чауши се смјерно поклонише: „Господару, Краљевићу Марко, све је здраво, али није
Оде пошта бијелу Прилипу, у њег стиже у свету неђељу, када Србљи у цркви бијаху; стаде пошта пред бијелом црквом, докле Марко изиђе из цркве.
И ту нам је и кнез погинуо. Ту су Србљи изгубили царство честитога цара земаљскога. 20 ЦАРИЦА МИЛИЦА И ВЛАДЕТА ВОЈВОДА Пошетала царица Милица испод града
’Ваку прву прилику вргоше: од Трипуна до Светога Ђурђа сваку ноћцу мјесец се ваташе, да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи дигнут не смједоше.
прву прилику вргоше: од Трипуна до Светога Ђурђа сваку ноћцу мјесец се ваташе, да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи дигнут не смједоше.
Другу свеци вргоше прилику: од Ђурђева Ао Дмитрова дана све барјаци крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи дигнут не смједоше.
Ђурђева Ао Дмитрова дана све барјаци крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи дигнут не смједоше.
загрми на Светога Саву, усред зиме, кад му време није, сину муња на Часне вериге, потресе се земља од истока, да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи дигнут не смејдоше.
зиме, кад му време није, сину муња на Часне вериге, потресе се земља од истока, да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи дигнут не смејдоше.
их Ђорђе опколи са друштвом, па он викну у село Сибницу, Сибничани сви му долећеше: ту се саста стотина јунака; намах Србљи хана запалише, и тројица Турак’ изгорјеше, а тројица пред њих истрчаше, и Србини сва три погубише.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пак већ потом мало времена и поживи те у тој му жалости и спокоји се. А млађи му син Лазар одеспоти се над Србљи а цигло једну годину му у тој влади, — више не би жив; оде с чистом душом тамо с овога света к Богу.