Теодосије - ЖИТИЈА
понекад Бог, приводећи нас к себи, и туђом нас раном застрашује, и оне који му се не приближавају као уздом чељусти срдаца наших страхом притеже к себи. А понекад бивамо кажњени за наша сагрешења, што се не кајемо за зло и не обраћамо Богу.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
речи лава; за људе некада топле и кротке кад злом превазиђу и себичњаке; за прегарања и гладовања очију и срдаца и дијафрагми да би потом се прометнула у вукодлаке незасићености; за човека који се надљудски одрицао кад пожудно
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
посвећено буде пречесно име његово вечном воспоминанију и високом почитанију чувствителни, благодарни и добродјетелни срдаца српски синова!
Он је био песник идеалних и фаталних љубави, прегажених срдаца, пригушених живота, и стављао је жену, »круну божјег стварања«, »ремек божји«, увек и свуда на прво место.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
страсти да прођу као дим и пена, А да ће, још увек, покрај мене свуда Бити месечине под којом се жуди, И младих срдаца што стварају чуда, И жена што воле, и вољених људи, Вриснуо бих, драга, рикнуо бих тада Као бик погођен зрном посред
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
се душу нечујно уплела, На плими уздаха немих и бескрајних, Сугестија тиха са висина ледних, Дубином страсти свих срдаца верних И тамне ноћи — сугестија једних Очију бисерних.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А милостиње и вера да не остављају вас, привежите их о свој врат и напишите на таблици срдаца својих, и наћи ћете благодат. И помишљајте добро пред Богом и људима.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
пуне месечине, Кад забруји песма силних зрикаваца, Невиђених, скритих под велом маглине, Ја волим ту песму безбројних срдаца.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Свакако, боље су и те него оне друге, с отиснутом седмицом срдаца и асом карона. Понио сам златару фамозну дугмад с камејама. Сухоњав, шутљив човјек, тибетански мудар.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Свирала је несрећу сонета И свих срдаца куцала што су икада, И свих срдаца којима планета Љубављу сијала није никада. Свирала је: венац снова, И
Свирала је несрећу сонета И свих срдаца куцала што су икада, И свих срдаца којима планета Љубављу сијала није никада. Свирала је: венац снова, И висине, Немир срца и маглине, Што поничу из
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Из путира, где су општи боли, Свих срдаца, свиколких времена, С честицама и суза и крви, За патнике што је проливена.