Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Боројевић НИКАНОР ГРУЈИЋ ПРСТЕН Иди к драгој, међ високе, ој прстене, стене, Дар си мали, ал’ срдечан, вредан руке њене. Ил’ се чешља на зрцалу, ил’ на свили спава, Ил’ доброту срна песме гласом изражава.