Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
των εχθρών την αλήθειαν και διορθωτέον, совјетује Плутарх; да слушамо што и наши непријатељи о нами говоре, да се не срдимо, па ако у чем без пристрастија познамо да они имаду право наше недостатке обличавајући, да се исправљамо.
Ако нам није драго да се говори о нами да смо какви смо, срдимо се на себе зашто смо таки а не онакови за какове би ради да нас људи држе и проповедају.
Прво, кад јест што у нами смешно чему се други морају смејати, не срдимо се на оне који нам се смеју; зашто чрез то не само ништа не добивамо, него их чинимо да нам се више смеју и управ
недостатке познајемо и смејемо им се; друго, бивамо другима пријатни и љубве достојни кад се за мале вешти на њих не срдимо; треће, чинимо да смеј престане, отимљући му сваку непријатност и горест и примајући га за незлобиву шалу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
ја — иако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
та и не знам ни кад смо се познали! Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па зашто да се срдимо... — И она... јест’... доћи ћемо чим узмогнемо... — Па гледајте, дођ’те нам! Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!.