Употреба речи срдит у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Плутарх, за неку велику погрешку весма разгњеват на свога слугу: „Иди ми с очију”, рече му — „да нисам овако срдит, бих те здраво избио.” А Платон моли комшију да му протуче слугу. „Туци га сам”, вели му они.

” А Платон моли комшију да му протуче слугу. „Туци га сам”, вели му они. „Не могу, јер сам одвећ срдит.” Гњев уподобљава човека зверу. А човек, ништа не ваља да чини као звер, без расужденија.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Није био толико срдит колико зачуђен... — Најпосле — рече — ја и волим! Нека бар џаба нисам отишао у гору!... Место једном, ја ћу трима

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

«... Ал, није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о! Кад је била »јабука«,, па га моја Јула пољубила у руку, а бáби удариле сузе, па ти он њој девет

Црњански, Милош - Сеобе 1

бршљаном, плавим багрењем и трновитим, ситним ружама, него као неки суманут болесник, изгубљен, жут, поднадуо, срдит, са великим трбухом и опуштеном главом.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У групу гадних имена спадају још и Горча, Смрд, Мрчан, Руг, Белај, Дуран (љутит, срдит).⁸⁸ Посебну подгрупу мрских имена чине турска имена које су Срби давали својој деци са жељом да их тако заштите од

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МУЖ: Ајде збогом! ЖЕНА: Ти се срдиш нешто. МУЖ: Е, срдим да! ЖЕНА (мазећи се): Тако си ружан кад си срдит! Ниси леп, знаш. (Дира га прстом по образу.) МУЖ: Иди, молим те, од мене. ЖЕНА: Кажи ми шта је. МУЖ: Ништа.

ЖЕНА: Кажи ми шта је. МУЖ: Ништа. ЖЕНА: Јесам ли ти ја што крива? МУЖ: Ниси. ЖЕНА: Па зашто си срдит? МУЖ: Та нисам срдит, разумеш ли? ЖЕНА: Досад си ми свашта казивао, а сад нећеш. МУЖ: Иди једанпут од мене.

МУЖ: Ништа. ЖЕНА: Јесам ли ти ја што крива? МУЖ: Ниси. ЖЕНА: Па зашто си срдит? МУЖ: Та нисам срдит, разумеш ли? ЖЕНА: Досад си ми свашта казивао, а сад нећеш. МУЖ: Иди једанпут од мене.

МУЖ: Видиш, млого си ми донела, па треба да ти дам рачуна. ЖЕНА: Мислиш не знам ја куд ти тумараш! Па онда човек је срдит, човек има посла, само да га не питам! МУЖ: Ти све знаш.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

доле па се обнезнани — А мој брате, таке јаде мани, Гле Стојана, гледни сивог тића, Он удари претилог вранчића, Срдит био, срдито удрио, Срдито му коњиц захватио — Сви за њиме — коњи се слегоше, Па за собом поље отискоше, Сунце

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— уздахну она и диже тестије, па једва изиђе на капију. Ето, то је било што сам сада ћутао и тако се чинио још љут, срдит. Истина да је она одмах, од тада, покушавала да се помиримо, али се ипак није толико љутила што ја нећу.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад се Турчину најпослије досади што му Херо очевидну лаж против себе једнако потврћује, он му, као пола срдит, рече: — Буд ја, море, твоје добро кудим, а зашто га ти кудиш?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Језди Слободан, запета пушка, путује мирне душе, одједном чује: гле, неко шушка и кроз мрак, срдит пуше. „Ко се то ноћас мува по гори?“ — повика дечак, шума се ори. „Ко сам и шта сам, шта те се тиче!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Ено га дрежди и чека пред амамом на мосту. — А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас. — Миту, Миту, пуштајте!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Ветрова јој мајка на то рече: „Уклони се малко за врата, рајска душице, јер ће сад мој син срдит доћи, па те може сву издрапати.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

то би све он читао грчки; ако ли би се случило да му то који пут протопоп или који други поп отме, отишао би срдит из цркве, као да није у њојзи никакве молитве било.

” Пробудивши се од сна, толковао сам мој сан по мојем желанију. У то исто време митрополит, за нешто срдит на мојега старца, сметне га с игуменства и заповеди му да пође на неко време у Ши|шатовац, нити му се дозволи да мене

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Ветрова јој мајка на то рече: — Уклони се малко за врата, рајска душице, јер ће сад мој син срдит доћи, па те може сву издрапати. И она се склони за врата.

Кад се Турчину најпослије досади што му Херо очевидну лаж противу себе једнако потврђује, он му, као пола срдит, рече: — Буд ја, море, твоје добро кудим, а зашто га ти кудиш?

Ћипико, Иво - Приповетке

Млађи син потјера коње, па с оцем одјури из града. Старац, срдит, одмах се не сјети да је Спасоје заостао, а послије, кад су кола одмакла, помисли: „Пожуриће пријечицом, па ће их

Једном, код читања те књиге која му беше постала веран друг, затече га настојник. Прочитавши наслов, срдит истрже му књигу и ошамари га. Узбуђен, сиђе у двориште.

Ћипико, Иво - Пауци

Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјерао из службе. — Погибе к'о од шале!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Срђа Злопоглећа је такође „добар јунак“ „што два и два на копље набија, преко себе у Ситницу тура“. Он је срдит и злих погледа. На родну земљу навалиле су многе штеточине и наљутиле га.

речи, крену Шарца, оде низ Косово, добра Шарца врло расрдио: из копита жива ватра сева, из ноздрва модар пламен лиже; срдит Марко језди низ Косово, рони сузе низ јуначко лице, а кроз сузе гњевно проговара: „Ој давори, ти Косово равно, шта си

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Није се бојао ни много старијих и већих од себе и смјело се залијетао на њих фрчући као срдит мачак. Другови су га вољели зато што је био веселе ћуди, окретан, отворен и велики мајстор за прављење најразличитијих

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности