Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ништа! — одговори Среја кратко. — Шта велиш? — узвикну Милун и набра обрве. — Ништа; то велим! — одговори Среја срдито — Ама, одиста, богати? — Одиста. — Не може бити. — Не може ја!
»Па нека гори, шта ћу му ја; овде нема никаква прописа!« одговори капетан чисто срдито и баци зборник украј. А прича се још и ово о капетану Паји: Једном дође распис од начелства да сви срески капетани
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ђеда га намрштено погледа. — Ја, — настави Арсен — није вајде... немој што да се љутиш! Ђеда сасвим издиже главу, срдито отури од себе саћурицу с грахом и на безуба уста љутито истресе: — Знам ја то све! А какав си ти, море, човек?
Гледа листиће и мисли нешто, па га онда чисто срдито баци и са некаквим поуздањем шапне: — Плантаго ланцеолата — проста ствар! Неки пут, опет, стоји сама у соби.
— Ви опет имате даму! — рекох јој. Она промеша срдито руком колутове, отури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир за којим Попеску свираше влашке потпури.
После три партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито. Смејала је се. — Не, ви не знате да играте. Морате код мене учити.
Ја не знам зашто, окретох се њојзи: Још који корак, па ћете се ослободити мојега досадног друштва. Она срдито-тужно развуче крајеве усана: — На то нећу ништа да одговорим. Ја хтедох да окренем све у шалу.
Африка
Дечаци ме уплашено вуку. У тренутку кад свршавам подешавање, човек–горило срдито се осврће и седа на своје крпе, окрећући ми леђа. Настају брзи, узбуђени преговори.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Са петардама у шакама, та десеторица, изненада, могли би да добију те сужње, сасвим сигурно. Волков је срдито понављао да капетан не познаје Еинласс у Грацу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад их Исакович опомену да се праштају, они су срдито желели да остану. Неко време, у блеску огледала, њима се учини као да седе на небесима, међу звездама, на сјајним
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Лужници и Нишави сматрају да мало дете не ваља љубити за врат, „да не буде љуто (срдито)“. Дете, бележи Миодраговић, не ваља љубити ни у табане, „јер неће проходати“.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Што му би, те полуђе одједном, ципан цио? Кнез Драго њекако срдито поче набрајати: — А, да-ти, те је сваки жучан те изгубисмо Приморје, те нас цареви преварише!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Кад би умео преокренути кожу, као ви: Жутилов, Жутилаји, Жутиловић, ја би био свашта. ЖУТИЛОВ (срдито): Ви сте реакционер, па мир. НАЂ: Не треба вређати, господо, не треба вређати.
ЗЕЛЕНИЋКА: добро се промислите. ГАВРИЛОВИЋ: Ја сам се промислио. Аратос вам и такве народности и такве слободе! (Срдито отиде.) ЗЕЛЕНИЋКА: Јесте ли га чули? НАНЧИКА: Прави мађарон. ЛЕПРШИЋ: Сад је већ јасно.
Милићевић, Вук - Беспуће
погнуте гране у води, шуми кроз сјеновите шуме и бучи разбијајући се о голе, оштре, тврде кршеве и тече брзо, срдито и немоћно, збијена и стијешњена, док стијење пара и реже својим оштрим ртовима њезину глатку стаклену пут.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
се обнезнани — А мој брате, таке јаде мани, Гле Стојана, гледни сивог тића, Он удари претилог вранчића, Срдит био, срдито удрио, Срдито му коњиц захватио — Сви за њиме — коњи се слегоше, Па за собом поље отискоше, Сунце зађе — ноћ је —
А мој брате, таке јаде мани, Гле Стојана, гледни сивог тића, Он удари претилог вранчића, Срдит био, срдито удрио, Срдито му коњиц захватио — Сви за њиме — коњи се слегоше, Па за собом поље отискоше, Сунце зађе — ноћ је — свуда тавно,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— — — — — — — — — — Пој, пој — а сутра? — дочекала би га стрина срдито. Он застане, наслони се на зид, па је гледа неким чудним погледом. — А што? ти ли си ми дала?... Моје паре!
није за вас! Затим уђе стрини у собу и, не говорећи јој ни шта, све сручи пред њу. Стрина се забезекнула, па га срдито гледа: — Луд ли си? Шта ће ми то, а?... Он ћути и чеше се по глави. — Казуј, шта ће ми то? Где нађе паре?
Зато сам и био љут на Нушку. Бацао срдито орахе и кестене што ми је давала. Чак нисам хтео ни да једем. Она је била полила двориште, прострла постељу и изнела у
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
над њима горе, лагано броде лагано скоре, казујућ богу молитве сетне што им из цркве долећу чедне, а кад им творац срдито грмне. онда одлете за горе стрмне. Стоје пребели Ђурђеви ступови. љубазни знаци божје љубави.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Змај је опет запита: — А што је дошао? А она одговори: — Дошао да ме види. Онда змај срдито рече: — Није он дошао да те види, него да те води.
Змај је опет запита: — А што је дошао? А она му одговори: — Дошао да ме види. Онда змај срдито рече: — Није он дошао да те види, него да те води.
Кад наједанпут једно девојче изиђе преда њ и запита га: — Зашто, брате, плачеш? А он јој срдито одговори: — Иди с богом, кад ми помоћи не можеш!
Кад се наврше три године дана, дође цар ка кћери својој, пак је стане молити да му да прстен. Онда она као срдито баци прстен на земљу; прстен прсне, а од њега се проспе ситна проја, и једно зрно откотрља се под цареву чизму, а
— Ђе си ти био од јуче, а? — запита га цар срдито. — Ако кажеш истину, опростићу ти, слажеш ли ме, посијећи ћу те. Војник му поче причати све онако како се што
викати и којешта радити — не би ли га тиме престравио; војник ни абера, но само свири, ђекад пијуцне и срдито испод очију погледа непознатога. Најпошље непознати дође преда њ и рече му: — Ко си ти? Шта радиш о'ђе?
Стиште објема рукама од муке главу, а стисне очи и зубе, па погледа на они камен срдито говорећи му: — Бре, крвниче! А ту си, је ли? Зар ми се не бојиш?
А ови тако исто упитају срдито ове поћернике: — Ево ватре, ви сте га без нас изјели! Не вјерујући једни другим, почну се између себе тако тући да
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Истом ти мачак срдито скочи, очима креше, варница киша. „Нећемо зеца Огњена вило, хајдмо у царство Великог Миша!
Трагови Ждерка свуда се виде, последњи, ево, у шуму иде. Стражари амо, на испит строги! — срдито деда дува — Тако ли, дакле, лопов се вреба, тако се њива чува! Начини Ждерко у добру мом Косово право, покор и лом!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Водници, напред! У галопу смо пришли и поздравили. Командир нас је гледао мрачно и строго. Онда срдито, кроз стиснуте зубе, савлађујући љутину, проговори. — Чули сте... и више да се то није поновило!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
- прозор пландовати- одмарати се, почивати у хладу око подне (о стоци) плахо - брзо; нагло, обилно; необуздано, срдито; бојажљиво; веома, много попјевачи - певачи из обредне поворке попраснути - порасти посиграти се поиграти се
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
ти да сам ја цар па ти могу заповедити да новац узмеш, а ти знаш шта те чека ако не извршиш моју заповест — заврши цар срдито. — Можеш ми, царе, узети и живот, али ја тај новац не могу примити — рече старац мирно. — Ни за цркву?! — викну цар.
Врати се газди без магарца. Газда га срдито запита где му је магарац и зашто није купио. — Не љути се, господару — одговори слуга.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Обично су га такви проналасци коштали много тешких мука, али их је он јуначки савлађивао... А девојке су срдито пућиле румена усташца, окретале леђа, жалиле се милим мајчицама како је господин Мојсило досадан, несносан, како је
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Поћи ћу, не бој се. И да ми нијеси ни рекла, ја знам да то треба, да...“, тако поче Јанко, срдито, па присјетивши се, блажим гласом, настави: „Да, моја добра Стане, ма колико да ме веже љубав и благодарност према те..
Баш и јуче долаз...“ „Прекини баба!“ викну сердар срдито. „Да је удајемо од нечијега страха! Нема ли она педесет брата!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
У том ће газда наићи и срдито повикати: — Ȁ, куме, зар ти баш покраде моје „кошнице“? — Нисам, куме, не дао бог! — Како ниси, кад јеси?
Божју помоћ њој називље овако, овако, (с руком клањајући се на прса) Она њему: „Ид’ отале овако, овако“; (главом срдито окрећући) Девојчица платно бели овако, овако, (рукама пребирајући) Отуд иде млад на коњу овако, овако, (куражећи
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Кад га удари трећи пут, Брко се опет пипне онђе и срдито повиче: „Та зар си слијепа? Ево овђе ме нешто коље.” Онда му ђевојка каже: „Не коље тебе ту ништа, него те ево чоек
Змај је опет запита: „А шта је дошао?” А она му одговори: „Дошао да ме види.” Онда змај срдито рече: „Бре није он дошао да те види, него да те води.
” А она му одговори: „Мој брат.” Змај је опет запита: „А шта је дошао?” А она одговори: „Дошао да ме види.” Онда змај срдито рече: „Није он дошао да те види, него да те води.
” Змај је опет запита: „А шта је дошао?” А она му одговори: „Дошао да ме види. Онда змај срдито рече: „Није он дошао да те види, него да те води.
” Кад се наврше три године дана, дође цар ка кћери својој, пак је стане молити да му да прстен. Онда она као срдито баци прстен на земљу; прстен прсне, а од нега се проспе ситна проја, и једно зрно откотрља се под цареву чизму; а
Кад на један пут једно девојче изиђе предањ и запита га: „За што, брате, плачеш?” А он јој срдито одговори: „Иди с Богом, кад ми помоћи не можеш”, и пође даље, а девојче пристане за њим и стане га молити да јој каже,
Он послуша жену своју, отиде на бунарину, и стане ви | кати: „Шура, шура!“ а шура му се срдито одзове: „Аратос ти и такога зета, шта ћеш опет?
невоља ме тера!“ па му приповеди све редом.“ Он послуша жену, отиде на бунар, па стане викати: „Шура, шура!“ Он се срдито одзове: „Аратос и такога зета, шта ћеш опет?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Усне му се подругљиво скупише. — Зашто нећеш за добро свога сина? — мала, забрађена, срдито му принесе лице под браду. — Овако ће да се затре... — шапну и, претећи, затресе главом. — Нека се све затре! А неће.
Од Мораве, из кукуруза, пукот и врева и клобуци дима као да је сваки струк кукуруза Турчин што пућка на чибук; срдито фркћући, ђуле тресну у шиљато коле, трбусима черкеских коња намењено, па као у конопчаревом дућану расканураше се
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— До јуче су ти биле добре! — мајка брижно заврте главом. — Шта је то сада? — Ништа! — рече дечак срдито и само што не заплака. Али не прође ни неколико дана, а он заборави и панталоне и обећање које је дао Златној краби.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Госпођа Леђенски покуша прво да изазове срдито сећање ка прошлост, на онај доскорашњи живот у провинцији, монотон, мучан, глуп, на низ неиздржљиво досадних и празних
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. — И није за бољега, проклетница једна — од говори Марко срдито, узимајући гарабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... Станци прекипе.
Шта лупаш толико?... Шта хоћеш?... — Капетана... Где је капетан?... — Што ће ти ноћас капетан? — обрецну се пандур срдито. — Треба ми, њему ћу казати... само њему... — Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад наједанпут једно девојче изиђе преда њ и запита га: — Зашто, брате, плачеш? А он јој срдито одговори: — Иди збогом, кад ми помоћи не можеш!
Кад се наврше три године дана, дође цар ка кћери својој, пак је стане молити да му да прстен. Онда она као срдито баци прстен на земљу; прстен прсне, а од њега се проспе ситна проја, и једно зрно откотрља се под цареву чизму; а
Али се жена наљути на толика искања, па му срдито рече: — Е, моје дијете, ма ти много нешто тражиш; ја ти нећу дати и хљеба и варенике, јер обоје много је, него кажи
Ћипико, Иво - Приповетке
Његови тешки корачаји обијају се о камени плочник. У луци непрекидимице нагањају се преломљени валови; срдито ударају у чврсти зид, па, разбијајући се, савладани, немоћно кркоћу и тихо, једнолично жаморе.
—Кад хоћеш, идем... Али ми руку твоју дај!... Дај ми твоју руку.... Идем! — рече у сузама парон Зорзи кад се жена срдито одмаче од њега. Полако силази низа стуба. У грудима га јако тишти, плакао би. Отвори кућна врата и устави се на прагу.
Краков, Станислав - КРИЛА
Потом је одједном зажмурео и захркао. Тога вечера је пио много вина. у оближњој кући благајник је срдито шикао, јер му се цифре нису поклапале. Целу ноћ војници су крали пилиће по селу, и парили се са прљавим сељанкама.
Потом је заповест даље разношена. Види се како се одвоји један део и пође некуд у ноћ. Они што одилазе срдито се журе, и не осврћу на ове што остају.
Мајор је брисао зној са чела. Са фијуком прелетаху преко њих топовска зрна и срдито прскаху по јарузи. Усред камењара било је мало гумасто дрво.
Доктор Сурден је прошао кроз бараку, погледао онога који није хтео да умре, иако су лекари то предсказали, и готово срдито гунђао кроз зубе: — Ђаволски жилав живот... ах, Срби...
Петровић, Растко - АФРИКА
Дечаци ме уплашено вуку. У тренутку кад свршавам подешавање, човек–горило срдито се осврће и седа на своје крпе, окрећући ми леђа. Настају брзи, узбуђени преговори.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
! — рече Комаров чисто срдито. — То не, одговорим али ако војска збиља трпи оскудицу у месу, по моме мишљењу било би и боље и правилније да се ови
Ово је било изговорено већ сасвим срдито. Ја ућутим, кад је »пунктум,« нек је пунктум, а у себи сам мислио: »Лако је туђим малом чинити другоме радости и
— Ја сам це још мало као устезао, но кад Комаров поново викну срдито: »Та чујете ли што вам це заповеда?« — ја спустих пушку на земљу, а у себи помислих: »Буди бог с нама!
Био је скоро сам. Све је ордонансе некуд разаслао. — Ваљаде да траже Караџића! Ходао је узбуђено, срдито и једнако је очајно погледао на ону страну куда је одвео Караџић деветнаест батаљона.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
море љуљало И рикајући гневно, ђипаше Мутнијем песком море шибајућ — А с облака се змија јављала Присипајући огањ срдито, Потресала је ломни трескови Планина даљних темељ камени.
Ћипико, Иво - Пауци
— 'Ајмо! — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! —Муч', шугава козо! — срдито одврати он. А дјевојке се потсмјеваху.
Други су свршили и јур плаћу потижу, а он? К'о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла гуша. Иво ублиједи к'о крпа.
Немојте је мучити!... — моли Марија. — Сутра ћемо је откупити... — Пусти нека и њу воде! — срдито и пријегорно јави се мајка јој. — Бидна, присушиће ноћас... нима брста! — сажалује Марија. — 'Ајмо!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ПРОЛЕЋЕ Пролеће мило на земљу слази, И сунце здрави поља, брег, Студене зиме губе се трази. И копни снег. Разбивши срдито лед, с планинских висова тавни' Сребрни поток шумно управља светли скок, И бурно мумла и ври - и пада у цветне
Кô дивљи, разуздан коњиц, мрсећи срдито гриву, Он пуста прелета пола, ливаду, поље и њиву И мутне растури вале у хучном полету своме, Што стење ваљају с гора
“ Смутише се гости, у вику се дали: „Каква је то шала?“ „Зар се тако шали?“ А кум, постар човек, срдито ме зграби: „Вратите је натраг, враг јој - вели - баби!
1882. ТАМАРА Бурни Терек шуми, тече, И срдито игра вал, Па пред собом земљу сече Кроз неравни Даријал. По обали росно цвеће Чаролијски вије сплет, Ал' где орô небу
А кад сутра на висини Милозрачни сину дан, Хладној реци, у дубини, Лежао је млади кан. И Терек се чисто жури, Па срдито баца вал, И са пеном даље јури Кроз неравни Даријал... 1883.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Старац срдито уздрхталих образа ћути, али као да хоће да каже: Е, тако сад знаш! — А син, блед и склопљених очију, ћути, али као да
Много је и два! — Престани да хулиш на Бога, Бранко! — крикну Павле очајно и срдито. Шта ти је? Имаш ли или немаш благородства душе и Бога у себи? Савлађуј се, као што си мене учио да се савлађујем.
Сока је била упадљиво лепо дете. Али неки сталан грч међ обрвама одавао је нешто љуто и срдито, ружно њено фино лице са дивним устима и зубима, и чинио је маторијом још од оних других двеју маторки.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зашто би оне размишљале о њој? Најстарија медуза, звана Бркати оркан, срдито рашири велове и отплива за јатом риба, добацујући Седефној ружи како је најпаметније да избрише у себи и саму помисао
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Но кад дође Облак Радосаве, а он њима божју помоћ даде, па срдито оде говорити: „Господару, Смедеревац-Ђурђе, јазук тебе и господству твоме што с̓ Јерини, Ђурђе, допустио те погуби
Ал̓ ето ти Јерине проклете, с њоме иде дванаест дворкиња, те јој носе скуте и рукаве. Како клета на вјешала дође, та срдито на катане викну: „Шта стојите, те их не вјешате?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А кад му се досади лежећи, оно седећи, шетајући ли се, уз гусле попева слатко за игру. Каткад исто што срдито што подвикне на волове, псе ли, тутне да куд трчкарају нека они сами с лајањем чувају овце, а куд се пасле да пасле,
Ама њу печао и туга обујми... И то она смотре што је господ наумио, опази га где стоји под небом на ваздуху и срдито гледа доле на људе.