Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Тако је, кад се трпаду људи неваљали, који невина чувства и срдца други трују и кваре. ИСАЈЛО: Један, кад ме спази, почне викати: Исајло, Исајло! Ја се окренем...
СТАНИЈА: Знам, све срамотно. ЉУБА: Чекај да видиш како је лепо. (Одлази на клавир и пева.) Слатка туго срдца мога, О презјелна љубови. СТАНИЈА: Тек ваша проклета љубав.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А ми сад нисмо од робиње деца, него само Велике Госпе Домаће. ВИНО И ЖЕНА Разгонећи тугу ти са срдца, Тко би те туђин И с туштеним мазним речма Могао разблажити и потешити, — Већ ако добро вино И лепозрачна, смешљива
С очима замрежује путове младићем! ... С једним само магнућем и рукопрегнућем задржава их за срдца, а не за скутове и руке, ка с паламаром с беседом привлачећи к себи!
Зато и сав изнутра стрепим. Бојим се с мојим срдцем; са свега ми срдца не миловах господина Бога, у срдцу о земљни послови се старам и зло из њега чиним.
Не спавај у несвести и у дубоком забуну своме! На опрезу се свакад држи, те од срдца уздахни, пак распружи своја ти летећа преко света умљива крила, и свуда, целопаметљиво пролетањем вилајетским свачији
са собом носећи ми, идем пробаљивати да видим: јесу ли лепогласовите с веровањем мојим, и с лебдењем безазлено с чиста срдца, неповодне нахеро с милокрвством к Богу и к својим ближњим, без кога ми душевног у себи зазора, — круто затегнуте
себи разблаживала; нису толико повише ни ветрови духали у тој пустињи, колико су прси њене трудили се ударањем и од срдца уздихивањем.
ПРАЗНО МОРЕ Тафра и блага је у твоме дому. Гледајући нас оскудних, Немој затворити од нас Срдца твога! Милосрђу, отвори нам своја врата Зашто ми на овом великом и широком Праздном мору У својој туги гинемо.
А томе сиромаху четири јагњета да се поврате натраг!« (Гледајте како неки судије по својој жестокости срдца на друге људе нимало не имаду разлога и ома немилокрвно без расмотривања надаље осуђују радо и у том сами себе губе!
Гласовито им рече: »Дрзајте, што се препадате? Та ево ја сам, не бојте се!« Сотим гласом таки им прогна страву из срдца те их ослободи да су срнути и жустри.
Вере ради сваки се човек спаса, когод право с чиста му срдца у Христа верује. И после тога рече »ево ја сам«, ка то да рекне, гдегод исто с веровањем у којој да би невољи тко
Зато учеником и каза се да им сав страх сними са срдца и обрадује их, ка да би се овако исказивао по целој натури му говорећи: »Ја сам тај који но свашто могу и кадар сам
»Ја сам тај који но свашто могу и кадар сам упословати кано Бог, премештати и одбијати свако зло и страву згонити са срдца а слободу веселу усевати. Ја сам ево, тај што сам мору међу му приметнуо докле да се стојећи ходом држи и разлива.