Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ничег у подруму, ничег на тавану! Ничег ни на тезги, ни на ваги! Ни сребра ни злата, ни брашна ни соли, ничег нисмо нашли, а душеке, а јастуке, а перине, а сена, све смо бајонетима изболи!
Кроз све златнију јесен долази рибар, носи шарана као кило сребра! НА САВИНИМ ЛИВАДАМА Дубоко у јесен продужили се летњи дани.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Дође Живковић, донесе џебане, која засеца 600 форинти сребра, али не да без новаца, а ја новаца немам да платим. Ето грдне муке и невоље.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
вајата и пришао да се поздрави с кумом, старојком и другим сватовима, ниси могао гледати у њ од силног блеска срме и сребра. Дичан је, па се још више дичи. По поздраву, старојко и кум смакоше се, те га посадише међу се.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
зида манастир Светих Архангела, На води Бистрици дуг хиљаду хвата; Силни су му стуби од албастра бела, Темељи од сребра, зидови од злата.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре
кога, на прилику? — Та, сад... кога било... ма кога... Лети, на пример... колк’о тражиш на дан? — Па осам сребра... — Много... А зими? — Па дупло; шеснајст сребра. — Хој, хој! То је бо’ме папрено, Петре синко! А у јесен?
ма кога... Лети, на пример... колк’о тражиш на дан? — Па осам сребра... — Много... А зими? — Па дупло; шеснајст сребра. — Хој, хој! То је бо’ме папрено, Петре синко! А у јесен? — Па к’о и у зиму, шеснајст. — То је, бо’ме, много.
— Па, кол’ко дакле тражиш? — Па рек’о сам: шеснајст сребра. — Осам... Петре. — А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето. — Па пролепшаће се! Мора се пролепшати.
« И то је баш тако к’о свето! Баш сам то добро утубио! Нема ту лепа дана још задуго, господин попо! Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у име бога. — Ама ти си, Петре, тако заценио к’о да си ти сам у селу.
Тако и јесте; шта знаш!« — вели поп Спира у себи, а затим рече гласно: — Осам, осам, Петре. Доста ће бити и осам сребра. Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола. »Ако нисам, и нећу!
« — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ’ајд’, дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра.
господин-попо; ’ајд’, дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра. Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за осам него за шест сребра!
Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за осам него за шест сребра! Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде напослетку.
Попусти и Пера и погодише се за десет сребра. — Добро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим десет, ’оћу добро да тераш.
а зато вас и возим по пô. А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваком белају од времена. А ваљда је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један
шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Љуба пак воли што се није сплео са таквим тастом који би немир у кући чинио, само да чује да је Љуба на „шантли” пет сребра проиграо.
, баш је лепа девојка, и васпитана је као да је из академије изишла. Има три хиљаде форинти сребра. Коју ће сад Чекмеџијић од ове две? Татијана је богатија, а Милева је васпитанија.
Љуба искрено исповеди да је девојка лепа и мираз да није рђав — није шала три хиљаде форинти сребра! — но само је зло то што је врло нобл за њега. Мајка држи за сигурно да ће бити шта, премда Милева мало навише тежи.
Опет му нуде девојку у Б. Неће сам да иде, хоће мало да се одмори, те шаље чика-Гавру. Девојка има три хиљаде сребра. Љуба је задовољан, већ је по посла готово; но опет се нађу који га оговоре, и он се окрене на другу страну.
Африка
На чланцима су колајне од сребра тешке по килу и две. Џиновско прстење. На ногама „бабуше“ везене златом, а преко целе тоалете бубу од тила и чипке, од
Све су старе, ружне, тетовиране, накинђурене и набељене. Крепови, појаси, шалваре, минђуше, читаве колајне од тешког сребра, корали; златом везене бабуше на ногама, прстење до самих канисаних ноктију, помада која тешко мирише.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
да си аусшпилуи? МИШИЋ: Јест, и то, по мом мњенију, није ништа рђаво. Он је уредио десет хиљада лоса, по форинту сребра: десет хиљада форината.
Зато се сад обз³³ Рђав последак. нањује, ако кој има такове масти, нека се јави, може имати за центу хиљаду форината сребра. Како су ваши коњи дебели, изићи ће три центе; па ћете не само штету надокнадити, него јошт и профитирати.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Трифунове крупне, сиве, очи, пре у боји светлог сребра, имале су сад боју као пепео. А у њима се скупљала она бескрајна вода, која, на крају крајева, сав свет потапа.
Једна јој папуча спаде, при том, с ноге, и остаде крај Трифуна, крај троношца, а била је црвена, окићена дугмићима од сребра. Трифун се трже, кад му жена дрекну, погледа за њом, кад она отрча, као што се у јесен за ластавицом погледа.
Копче, на његовим, великим, ципелама, светлеле су се, као да су од муња, а не сребра, и чиниле су се огромне. Кад је Исакович крај њега клекао, ноге се у самртника затресоше, још неколико пута, згрчени
Као о неком Немањића благу. А све се то сводило на неколико женских појасева, од сребра и седефа, неколико сребром окованих пиштоља, сто-двеста дуката, и коње њиховог поочима Вука.
Они су се вратили у Мохол, весели, цврцнути, пуни сребра, а причали су, смејући се, да су видели росијску царицу и све росијске свеце на небу. Остају, кажу, да живе у Мохолу.
А на појутарје пачисте недеље, Ана је родила, лако, ћерчицу. Те ноћи је Месец био пун, сав од сребра, светао, у Кијеву.
је раскречених ногу, у ставу мирно, испред Костјурина, загледан у Костјурина, својим крупним, воденим, очима, боје сребра, уморно, и као празан.
Као што су, за лепу бурмутицу, у емаљу, или лепа дугмета, за леп, вијенски, камузил, за неки појас од сребра и седефа, за бечке, мирисаве, сапуне, давали, све, из џепа, тако су и за љубљену жену, кад би се занели, били готови
Теодосије - ЖИТИЈА
манастиру свете сасуде, златне и сребрне, и завесе скупоцене, а доведоше и коње изабране и мазге за рад, и два кабла сребра насувши дадоше, а игумана и сву братију од првога до последњега дароваше добри оци.
Свете сасуде златне и сребрне, и скупоцене завесе принесоше, а са овима дадоше цркви и велику сребрну зделу пуну сребра, и уписаше себе у поменик са благочастивим царевима, са овима и самодршца Стефана.
Краљ Радослав даде му да са собом понесе велики товар злата и сребра, а дао би и сав дом свој да је свети хтео узети. Свети дарова свима мир и благослов и у Господу целив, и тако дође на
У то време престави се неки свети митрополит, који је ценом сребра измолио од њих да га сахране у гробу светога Саве. А они, хотећи сакрити чуда, са радошћу учинише ово, и тако
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
о празницима доста неукусно украсе: место „долактице“ носе тада куповни јелек, а око појаса су велике пафте од новог сребра (пакона, алпаке), поткићене сребрним новцима. Глава, врат и руке су украшени низовима од ђинђува.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сели су за ручак. Велика, лепа сала, све од злата и сребра трепће. На дувару ликови знаменитих Пољака, слика славног војводе палатина Тарновског, Собјеског, Кошћушка,
Јело се доносило из гостионе. Од куће је донео сав „сервіце” од сребра. Белих хаљина, „веша” сијасет. Па каквих ту нема у орманима хаљина, каквих капута, атила, фракова, „венецијанера”,
Црњански, Милош - Сеобе 1
Облачећи га брзо, она му је љубила чохе, каишеве и сребра, а кад се умио, она му својом косом убриса лице, љубећи га у образе.
Стасити, црвени, у својој чоханој опреми, космати, пуни сребра, крстећи се са три прста, у недоумици, загледајући се при бискуповом благосиљању и певању кроз нос доминус вобисцум,
Девојку му је нашао случајно, при послу, у Трсту, у кући неких Христодула, којима је дуговао осам хиљада сребра. Брзо се споразумеше.
Зарадивши око хиљаду талира, на продаји сребра, једном своме пријатељу, Грку, Димитрију Копши, није био баш незадовољан, али му је било неизрециво досадно.
У непрекидном покрету, са својим џелепима и кесама сребра, које је остављао на зајам, он је одабрао себи места, где је упорно куповао куће, већином око цркве, па оборе, баште и
Испруживши руку тако да му је висила из кола, помисли да све његове куће, сви његови обори, сви његови ћемери сребра, не могу, из даљине, да му спусте на шаку ни толико, колико би осетио једно зрно песка.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Бројне су амајлије израђене од метала (гвожђа, сребра, злата итд.). Ако се мајци у Гружи не држе деца, она братими ковача да јој он, наг у глуво доба ноћи, скује амајлије у
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
нађе у царевој земљи што било: старе новчанице саске, бројанице калуђерске, челенке и токе, женске копче и пасове од сребра, мреже рибарске, зарђало сечиво српа и косе, сломљену потковицу, или само срмену иглу иња, и шкољку росе, да не
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
– бистар , Скопља – копља , Сланкамена – рамена , Сиска – диска , Фрушке – крушке , фарса – Марса , клекиње – мекиње , сребра – ребра , Ченте – моменте , шкољка Пупољка , трагу — рагу, капуту — на путу, ђаволи- заволи, кућица — Вучића, бачве -
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
НАНЧИКА: Дошли да моле за Петра Гринентала. ЖУТИЛОВ: Не може да буде. НАНЧИКА: Дали сто форинти сребра. ЖУТИЛОВ: Не може да буде. НАНЧИКА: Ја сам новце примила. ЖУТИЛОВ: Јеси ли ти луда?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
у бега свакога је блага: На хиљаде лаганих коњица, На хиљаде крава и волова, Овцама се ни броја не знаде, А тог сребра и жеженог злата.
(1 ПЕСМА) (1) Големо је пусто место, Куће лепе и високе, А дућани свуд учесто, Да напариш жељне оке, Истурили сребра, злата, Свиле, свите све на врата. 2.
пламе, Ти пресече оно лево раме, И још плеће, и то срце живо, Крај ложице сукће мач укриво, Кроз пашњачу и токе од сребра, Па излази на та десна ребра; Пола меса на коњу се љуља, Врела крвца из срдашца куља, Пола лежи доле на рудини,
Ал' не праом, брате, већ јуначки: Држ' за грлић, па удри кијачки; Пучу чела, крају се ребра, И ломе се те токе од сребра. Јој, како се војске уоштриле!
руке, Ал' на своје и јаде и муке: Трже ножа од појаса млада, Па удари Тала изненада С леве стране међ' токе од сребра И међ' она, брате, вита ребра, Иштети му оно срце живо, Ал' му млада не учини криво: Што тражио оно и нашао, Заш
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
и ево ти девет кључева, чувај их код себе; можеш — вели — да отвориш три четири одаје, тамо ћеш виђети да имаде и сребра и злата, оружја и много другијех драгоцјености, напосљетку можеш отворити све осам одаја, ама девету да се нијеси
виноград, па да га причека под оном крушком што је на средини винограда, с пушком, али да мете једно зрно олова, друго сребра, треће од злата, а четврто од челика, он би га одмах утепао, и опет би постао богат.
Онда змија рече чобану: — Кад дођемо у двор к моме оцу, он ће теби давати шта год заиштеш: сребра, злата и камења драгога, али ти не узимај ништа, него ишти немушти језик.
разговарати својим језиком говорећи: — Кад би знао овај чобан, овде где лежи оно црно шиљеже има у земљи пун подрум сребра и злата.
Зато пак што си ми поклонио живот, ево ти блага, сребра и злата, па понеси колико ти год драго и колико понијети можеш, а поврх тога, изабери дјевојку коју ти срце твоје
Ево ти дјевојака, па бирај које год хоћеш. Наш Марко сад изабере три најљепше дјевојке, и узме блага, сребра и злата што је могао понијети, па се упути оној јами кроз коју га спустише његови другови; задрма онијем ужетом, те
Домаћин на то одговори: — Брате, ако имаш таку зверку, дај је овамо, ја ћу ти напунити галију самога сребра и злата, само ако је истина што кажеш.
А после три дана није се могао ниједан ни видети. Онда домаћин за мачка напуни путнику галију пуну сребра и злата. Потом наш путник пође с галијом кући.
Онда она узме из сандука хаљине све од чистога сребра, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви јој се опет зачуди све још више него прије, а царев син очију не сметаше с ње;
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА У шуми старој огањ гори, блиста у мраку на крају свијета; кад ближе приђеш — од сребра двори, по њима мудра старица шета; над кровом плави вије се дим; ту живи Мјесец и бака с њим.
У шуми старој огањ гори, блиста у мраку на крају свијета, кад ближе приђеш — од сребра двори, по њима мудра старица шета ... Носећи капу невидљивицу ...
— питају оба, од чуда неми, а затим у глас рекоше сложно: Да му се ноћас заседа спреми! Платиће рибе скупље од сребра, када му браћа наместе ребра!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Разбојници на коленима изручују плен у бездане мора, широким белим путем путују гомиле сребра и злата, на земљи сва светла погашена и тањири празни, свако је вратио свој плен: час најдубљег непоседовања и
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 197. Колико је у недељи дана, Сви су дани од сребра сковани, А субота од сувога злата — Субота је недељу донела, А недеља дику са салаша. 198.
и точи из њега пиће коруна - круна (овде: Сунце) кујунџија - занатлија који израђује предмете и украсе од злата и сребра кути - уста - уста као кутија шећера (игра речима) Ложница - постеља луд - млад, незрео Мартонош (мартолоз) -
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ал чим се заљубиш... чланци твоји и груди малене и колена тврда ко круне од сребра, и бледе усне што брзо зарумене, и сјајна лака ребра чине те маркизом...
Тад сјајан, тужан, цео град, личи на моје лице. А да ме виде сви у небо иду, по улици звезда и сребра. Ја стојим распет сам на зиду, а Месец ми благо пробада ребра. СМИРАЈ Сетим се, како су, у љубави, драги, први дани.
И овде, румен крина, са девојачког ребра, ја, зором, уморно бришем, без милина. А кад утопим чун Месечев, од сребра, у ново море јутра и у траве, седнем на облак, па гледам светлости, што се на небу, из моје страсти, јаве.
Сви ходају на палуби горе‑доле и ћуте. Мотор лупа као срце. По води као да почиње да трепери мешавина руменог злата и сребра. Брод као да стоји. Онај други љуља се као сенка, недалеко од нашег. Питам рибаре шта им уче, у школи, деца.
Месец је сад мањи, страшно бео, као дискос од сребра и блешти. Тетурам се по палуби, јер је брод почео да се љуља. Ветар душе.
Небеса Мостара. У њима Месец и Сунце и звезде блистају на плавом дну, као ствари начињене од злата и сребра. Небеса љубичаста, пред зору. Небеса Дубровника. Без и једне појаве туге.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Млаз му крви цури низ сломљена ребра; Очи мртве, усне бледе, самрт иста; Над главом ореол од кована сребра. Дар негдашњег племства и побожног себра, Ђердан од дуката о врату му блиста.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
буде изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од старога сребра и злата, па још сада све то осветљено са две велике свеће у великим чирацима.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
наиђу у земљи на неку ствар која је изгледала мртва и сијала се као јарко сунце; глава је у те ствари била од самога сребра. Окнари навале да ту ствар извуку напоље, али им она проговори: „Море, људи, маните ме се!
Окнари навале да ту ствар извуку напоље, али им она проговори: „Море, људи, маните ме се! Доста сам вам дао сребра и злата, шта хоћете више од мене?“ Ово је био Сребрни цар, чији и јесте мајдан, али људи нису то знали.
Опет им цар проговори: „Море, људи, маните ме се! Доста сам вам дао и сребра и злата, шта хоћете више од мене?“ Окнари не хтедоше да се ману, него навале и по трећи пут.
Дај, Боже, нашему брату домаћину свега до воље а брез невоље: круха, вина, меда, млијека, сребра, злата и свакога добра од тебе, Господине, послата; понајвише здравља јуначкога су чијем би се у младости дичио, у
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Најприје га уведе у једну собу у којој је био један вран коњ за јаслима привезан с цијелијем такумом од чистога сребра. По том га одведе у другу собу, у којој је за јаслима стајао бијел коњ с такумом од сухога злата.
Онда змија рече чобану: „Кад дођемо у двор к моме оцу, он ће теби давати штагод заиштеш: сребра, злата и камења драгога, али ти не узимај ништа, него ишти немушти језик.
се разговарати својим језиком говорећи: „Кад би знао овај чобан, овде где лежи оно црно шиљеже има у земљи пун подрум сребра и злата.
” Домаћин на то одговори: „Брате, ако имаш таку зверку, дај је овамо, ја ћу ти напунити галију самога сребра и злата, само ако је истина што кажеш.
А после три дана није се могао ни један ни видети. Онда домаћин за мачка напуни путнику галију пуну сребра и злата. По том наш путник пође с галијом кући.
” Па онда узјаше на коња и отиде. Идући тако дође на сребрну ћуприју; кад сагледа ћуприју и види да је сва од сребра, полакоми се, па сјаше с коња, те истргне једну сребрну талпу говорећи: „Могу се помоћи.
” Онда она узме из сандука хаљине све од чистога сребра, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви јој се опет зачуди све још више него прије, а царев син очију не сметаше с ње;
је за пренумеранте двије цванцике и по у сребру, или једна форинта у новцима од хартије који данас овдје иду мјесто сребра, а за пренумеранте из Русије једна рубља у сребру (съ пересылкою).
двора и ево ти девет кључева, чувај их код себе; можеш“ вели „да отвориш три четири одаје, тамо ћеш виђети да имаде и сребра и злата, оружја и много другијех драгоцјености, напосљетку можеш отворити све осам одаја, ама девету да се нијеси
начини он њој онаке хаљине, а она опет отиде баби: „Што ћу, баба? начинио.“ А баба јој рече: „Сад ишти од сребра хаљине, па да стану у орахову љуску. То ваља да не ће моћи начинити.
То ваља да не ће моћи начинити.“ Отиде она опет оцу и каже му да јој начини од сребра хаљине па да стану у орахову љуску. Али цар начини и то.
воде и две беле патке, а она закључа врата, и пусти патке у каду, па обуче оне хаљине од мишје коже, а од свиле, од сребра и од злата у ораховим љускама метне у недра па кроз пенџер побегне.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Блажен је човек који пронађе премудрост и смртник који виде разум. Јер боље је њу куповати, него злата и сребра ризнице; а скупља је од драгоценог камења; не противи јој се ништа лукаво, а слатка је свима који јој се приближавају.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Мислиш? — насмеја се Ташко Орашко и пружи му плод ораха, сав од жеженог сребра саздан. — Ја сам у њему, чувај га, могу долазити само ноћу... — Кад се пробудим, ничега неће бити! — уздахну старац.
— Шта је ово? — подскочи старац од чуда, не верујући, и испусти орах сав од жеженог сребра саздан. Затим протрља очи, али орах је и даље био ту. Испод ораха допирао је нечији тихи смех.
Тако су рибари знали да их мали свирачи нису напустили. Нарочито у лето, када су звезде ниске а таласи од сребра, њихова песма је чујна: сву ноћ путује гранама бора и успављује траве и таласе.
Својим рукама подигни кућу у том пољу. Затим посади воћњак и чекај да никне орах с плодовима од сребра. Не дотичи ниједан док сâм не падне на земљу. Тада пажљиво гледај и откриће ти се...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
То памти. И памти како је стао пред дрво и како је, у жељи да га дарује, извадио малу пару од сребра и заденуо је у глог.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Млаз му крви цури низ сломљена ребра; Очи мртве, усне бледе, Самрт иста; Над главом ореол од кованог сребра. Дар негдашњег племства и побожног себра, Ђердан од дуката о врату му блиста; По оквиру утиснута срма чиста, А оквир
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Биће му прва брига да се дочепа мајдана злата и сребра са Пангеоса, да њиме наоружа и опреми своју војску, па да онда запита шта кошта не само ова Акропола, већ цела Грчка“.
Поделивши те тежине са њиховим запреминама, доби специфичне тежине и злата и сребра. Оне су се знатно разликовале једна од друге, јер су стајале у размери 35 :19, што је значило да је злато скоро два
разликовале једна од друге, јер су стајале у размери 35 :19, што је значило да је злато скоро два пута тежи метал од сребра. „Тежину целе круне“, рече Архимедес сам себи, „измерићу кантаром.
злата, како сам је сада нашао, онда је круна направљена, заиста, од сувога злата, но ако је мања, онда у круни има и сребра. Што год је мања специфична тежина материјала од којег је круна направљена, у толико више има у њему примешаног сребра.
Што год је мања специфична тежина материјала од којег је круна направљена, у толико више има у њему примешаног сребра. Колика је примеса сребра, моћи ћу из те специфичне тежине тачно израчунати“.
Колика је примеса сребра, моћи ћу из те специфичне тежине тачно израчунати“. Он размисли још једном о свему томе, узе своју таблицу од воска и
Дозваше и Диокла. Он признаде да је, тачно у оној количини како ју је израчунао Архимедес, примешао злату сребра, али не у намери какве утаје, јер би у том случају примешао више, него из једног другог разлога.
Његова искуства су му показала да та мала примеса сребра чини злато чвршћим и жилавијим. А ту тајну свога проналаска не хтеде никоме да ода, већ је прећута.
ствар испитао и нашао да је злато круне, заиста, отпорније но суво злато, а да тај вишак отпорности вреди ону примесу сребра, па да се ова због тога може одобрити у виду награде проналазачу, ослободише Диокла сваке казне.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Смрт ће (таман костим, такође крајње упрошћен, свакако „мат” материјал, тек с мало хладног сребра ту и тамо) витлати и замахивати смртном косом, но увијек или превисоко или прениско, тако да ће Младић, било чучњем
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда змија рече чобану: — Кад дођемо у двор к моме оцу, он ће теби давати шта год заиштеш: сребра, злата и камења драгог, али ти не узимај ништа, него ишти немушти језик.
разговарати својим језиком говорећи: — Кад би знао овај чобан, овде где лежи оно црно шиљеже има у земљи пун подрум сребра и злата.
Најпре га уведе у једну собу у којој је био један вран коњ за јаслима привезан с цијелијем такумом од чистога сребра. Потом га одведе у другу собу у којој је за јаслима стајао бијел коњ с такумом од сухога злата.
па да га причека под оном крушком што је на средини винограда, с пушком, али да метне једно зрно олова, друго сребра, треће од злата, а четврто од челика, он би га одмах утепао, и опет би постао богат.
двора и ево ти девет кључева, чувај их код себе; можеш — вели — да отвориш тричетири одаје, тамо ћеш виђети да имаде и сребра и злата, оружја и многијех другијех драгоцјености, напосљетку можеш отворити све осам одаја, ама девету да се нијеси
Онда она узме из сандука хаљине све од чистога сребра, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви јој се опет зачуди све још више него прије, а царев син очију не сметаше с ње;
За то пак што си ми поклонио живот ево ти блага, сребра и злата, па понеси колико ти год драго и колико понијети можеш, а поврх тога, изабери дјевојку коју ти срце твоје
Ево ти дјевојака, па бирај које год хоћеш. Наш Марко сад изабере три најљепше дјевојке, и узме блага, сребра и злата, што је могао понијети, па се упути оној јами кроз коју га спустише његови другови; задрма онијем ужетом, те
— Па онда узјаше на коња и отиде. Идући тако, дође на сребрну ћуприју; кад сагледа ћуприју и види да је сва од сребра, полакоми се, па сјаше с коња, те истргне једну сребрну талпу говорећи: — Могу се помоћи.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Једна суза лепа, као осмех бајке, Као цвет од сребра у заспалој коси; Моја суза тешка, као сандук мајке, Као младост коју крст до крста носи, Из умрлог јада У дубину пада.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Имају и банку, наставио је он, која успешно послује у неком рударском месту у Невади и у њој осим сребра и злата скоро и нема другог новца; пети, који је већ био у Америци, причао нам је, као са неке висине, да без обзира
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ево, на пример, како локални, затворени националномитски симболи царице, њених слугу и њенога царског сребра прерастају у свељудску смислену артикулацију и симболизацију природе: Ти зелена царице траво Ти једина победи Ти
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Баш тих дана бејаше дошао у Брод богати призренски трговац Спаса Чемерикић са пуним бисагама злата и сребра да по Гори откупи овогодишњу вуну за извоз.
Петровић, Растко - АФРИКА
На чланцима су колајне од сребра тешке по килу и две. Џиновско прстење. На ногама „бабуше“ везене златом, а преко целе тоалете бубу од тила и чипке, од
Све су старе, ружне, тетовиране, накинђурене и набељене. Крепови, појаси, шалваре, минђуше, читаве колајне од тешког сребра, корали; златом везене бабуше на ногама, прстење до самих канисаних ноктију, помада која тешко мирише.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Желио бих да ти могу сваки дан Учинити мали дарак бар један, Јер си сребра, злата вредна, Серцу моме ти си једна Утеха.
Там’ су биле, И теб’ кажу А не лажу: Код нас ишта, Тамо ништа — Голе стене Без промене; А шећера И бисера, Сребра, злата Као блата У нас доста, Кâ там’ поста.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Од страсти су моја усахнула ребра. А данас ми очи устрепташе бесом И зазвони душа ко харфа од сребра. Твоје око просу дрхтај мојим месом.
Тада се зачу одјек једва чујни, Као два зрна сребра, докле чиле Сунчани зраци још топли и рујни, Та два се звука расуше по храму Замрвши као шум најтање свиле И
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Дафина. У једној митолошкој песми »племенита« д. расте сред раја: гране су јој од злата, а лишће од сребра; под њом је постеља посута сваковрсним цвећем, највише босиљком и ружом, и на постељи се одмара свети отац Никола
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
и њихова копилад, они што се премећу преко главе и они који опонашају дроздове, рудари што су по рудницима злата и сребра здипили по који комад, рогозе светли образе држи воду док бачвари оду, неимари којима се грађевина скљокала чим су
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тако се сјај неба и отсјај мора стапају уједно, образујући на обзорју као неки престо светлости од рубина, злата и сребра.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
По рафовима скупоцени сахани и друго посуђе од сребра и злата. С десне стране улаз. Улази се степеницама. На левој страни су врата од спаваће собе, а спроћу, на истој
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« — и проче. Ова девојка има 20 иљада, осим сребра и шмука. »О, небо, о, судбино, какво чувствованије прси моје обузима, каква нема печал душу моју пара кад на вас
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Подиже Старац руку, дохвати врбову грану, и гле чуда чудовита, гле чуда невиђена: листићи хладни и тешки, од чиста сребра исковани један о други ударају, као ђурђевска звона звоне.
— Откуда ово овде? — запита се, разрогачивши очи. Међу прстима бљештали су му хладни и оштри листићи врбе од жеженог сребра исковани. Са прста му је капала крв. Сунце се баш рађало. ДЕЧАК И ПРИНЦЕЗА У шуми од бетона расту стаклене куле.
— Дај ми мараму, људска душо. Даћу ти товар сребра! — моли прва вештица, али Варалица одмахује главом. — Дај ми мараму, људска душо! Даћу ти товар злата!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Бог зна гдје је сада?!... Радобоља мрмља Пуна грмјелица, сребра, адиђара... И док златно вече пада поврх грмља, Накривљена ћути воденица стара. 1908.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Балчак и корице при балчаку били су често од сребра. И пушке и сабље су украшаване. Многе кубуре и пушке имале су окове и везове од злата и сребра, у које је уметано
И пушке и сабље су украшаване. Многе кубуре и пушке имале су окове и везове од злата и сребра, у које је уметано драго камење, седеф и мерџани.
крај воде Равана; имам блага колико ми драго, ударићу темељ од олова, па ћу цркви саградити платна, саградићу од сребра бијела, покрићу је жеженијем златом, поднизати дробнијем бисером, попуњати драгијем камењем“.
војводи чизме и чакшире, чизме су му сребром потковане, а чакшире од плаве кадиве; по долами коласта аздија, сва од сребра и од чиста злата; на војводи калпак свиле беле, за каллаком од сребра челенка, о њој златни триста трепетљика, свака
плаве кадиве; по долами коласта аздија, сва од сребра и од чиста злата; на војводи калпак свиле беле, за каллаком од сребра челенка, о њој златни триста трепетљика, свака ваља два дуката златна: у челенки два камена драга: војводи се види
Изишла је мајка Радулова, изнијела од злата синију, на синију змију оплетену, оплетену од сребра и злата, на њојзи је алем, драги камен; па говори мајка Радулова: „Одјаш’ коња, мила снахо моја!
На част тебе од злата синија, на синији змија оплетена, оплетена од сребра и злата, и на њојзи алем, драги камен, те ми вези полуноћи, снахо, полуноћи као у по подне“.
пешкеш даје: доведе му без биљеге вранца, и на вранцу Латинку ђевојку, (но се пусник к земљи увијаше од чистога и сребра и злата: у злато су коња опковали, златни рати бију по копити, а на прси дивна силембета) и на руци сивога сокола, те
Но говори цури ђувеглија: „Ој пунице, ђевојачка мајко, или си је од злата салила? Или си је од сребра сковала? Или си је од сунца отела? Или ти је бог од срца дао?
ђевојачка мајка, а кроз сузе тужно говорила: „Мио зете, Милић-барјактаре, нити сам је од злата салила, нити сам је од сребра сковала, нити сам је од сунца отела, веће ми је бог од срца дао: девет сам их такијех имала, осам их је удомила
думен од калаја Вук каже: „Думен од калаја слушао сам и у другијем пјесмама, и може бити да је томе узрок што се од сребра у стиху не може ласно намјестити(?)“. Лакић Хусејин је непозната личност.
Отуда „трже дивит од појаса“. Дивити су били обично од туча, али било их је и од врло скупоценог материјала: од сребра н злата и уз то украшених разним мерџанима и драгим камењем исто као и пиштољи и јатагани у гласовитих и имућних
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Ту где ти је глава глупа Направићу осам рупа Нем разлога да те лажем Ко питу ћу да те смажем Имам колтове од сребра Да ти бушим твоја ребра Могу стати па бирати Куда ћу те просвирати Жао ми је јадног метка Јер си ружан као
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
муку и дангубу подносећи им) — да колико паче одвише нама о светоме писму ваља да је забава, што нам је подражије од сребра и злата за душевно нам спасење.
А за промену њезину, колико ти је год воља, толико узми од мога блага, злата и сребра.« И каде то цар дочу ту реч, теке исто оста ка безгласан и одмуча.
А клисара што чува цркву, њему је највиша мисао за ћивот светога мученика, зашто сав је од чиста сребра био справљен и онде на њега позор има да ако се растопи сребро од јаке ватре и проспе се по земљи, да га људи не
Еда је који од нас од камена драга, од злата и сребра, бакра, које ли друге такве поскупље ствари сатворен? Нисмо ли сви скупа, што је год на свету људства, од једне земље
Ил сте с драгога камена, са сребра ли, ил' злата сатворени, а не од земље и бесмртни сте, бој се! Тек сиромаши с поштењем људски и не беседите, него с
адету вашем: у закону Мојсеову тако се пише: »Ако би се где нашла чија девојка с принудом покварена, дати јој се драм сребра пак је пустити од себе, нека иде куд је две очи, воде.« Ја што ми ти на ово писмо мени дајеш одговор?
Него ће се већ одучити од боја и напунити ће се њихова страна сребра и злата, каконо ни броја им благу њину неће бити.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист
Пролази и звиждуће, жури се као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!