Дучић, Јован - ПЕСМЕ
НЕДЕЉА Већ зора сребри хумке риђе; Пођоше најзад небом смело Сва бела стада јутра; сиђе И Недеља у немо село. У цркви мирно држа свећу;
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Иду царским друмом безухи, не радује душе њине глас птице што шуму сребри. Ко су они, ко су они? То су на зборовима похватани непокорни себри. Иду царским друмом људи ожежени, модрица пуни.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Предсједник пажљиво одмјери бившег митраљесца. Избријао се ратник, закопчао, на грудима сребри се Споменица, сијају три жута Ордена за храброст. — Богами, ти се баш дотјерао, а? — Па јест, и ред је.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Шуља се Мјесец, утвара права, кад, гле, на прагу — бакица спава, спустила главу, сребри се коса, на пруту трепти јутарња роса.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О, жали, што вас прекрива агава И неки чудни врес ког сунце задржава Да се дуго сребри међ кућицама мрава И ровљем где се кртица спасава.
Ћипико, Иво - Приповетке
— прекиде сањив пошљедњу Здраво, Марија Жижица и утрне свијећу. ДАНГУБА Пун мјесец с ведра неба разлива се селом, сребри чистине, обасјава ваздух трептавим бљедилом, у којем се бјелускају млијечне капљице што се непрекидно лагано спуштају