Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Отац ми је начинио сребрн прстенић и потписао моје име, да се ја боље учим, а овај ти скиде и онај прстенић, пак себи у џеп, па повика: „Бежи,
и који је Пеја са Јаковом и Карађорђем у војсци ишао на Пожаревац, кога је Карађорђе омилио и један му од турске уцене сребрн нож поклонио, — исти буљубашица Митрић избаци једну пушку. Чује то Карађорђе, јербо је близу нас седио (тј.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— велики ускршњи пост који траје седам недеља чесница — погача која се меси на Божић, а у њу се ставља златан или сребрн новац чекало — парче дрвета што одскаче од воденичног камена и својим покретањем изазива равномерно притицање зрна
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЈАДРАНСКИ СОНЕТИ ПОРЕД ВОДЕ Са Бонинова Пут месечев сребрн низ море се види, Лежи бесконачан врх заспалих вала. Мир.
Црњански, Милош - Сеобе 2
није била иста, као дан пре, него бледа, исплаканих очију, надувених усана – као изуједаних – а под пазухом је носила сребрн послужавник. Плава, бледа, не рече му ништа, него окрете леђа и оде из собе.
Петар је и сад, на путу, био сав плав, сребрн, нагиздан, а дочекао је Павла радосно. Скочио је и грлио га, кроз смех: „Куд се скиташ, дугоњо? Куд нас доведе?
У јурњави. Да прелази мост познао је само по томе, да протутња. У тој јурњави, пратио га је, сребрн, глас звонцади. Крај све буке и хуке, тај глас је, непрекидно, понављао се, као да га је све даље звао, мамио,
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Легну спавати. Сутрадан Чамча и Кречар обуку се у „трајдрот”, шешир цилиндер на главу, у сваког сребрн сахат са сребрним ланцем, па управо грофу Б. у дворац. Гроф је баш био код куће. Слуга их пријави, они уђу.
Но јако сам се истрошио, јер је пут скуп, а и овде је велика скупоћа: једна зрела крушка, што код нас тек октобра зре, сребрн цванцик. Пошаљите ми, молим вас, новаца, једно две хиљаде, на пошти, и то у дукатима, јер овде банке не иду.
хотволе — високо, отмено друштво хунцутарија — обешењаклук, мангуплук Цванцик — „двадесетак”, стари аустриски сребрн новац од 20 пара цента, цент (лат. центум) — стара јединица за мерење тежине (100 гр.) церито (итал.
Матавуљ, Симо - УСКОК
За њима наљегоше војници, па момци; од тијех сваки доби коледу, по сребрн талијер, „капетан“ кувар жут дукат, па и они отидоше.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Годинама је докона стајала на свечаном мјесту, изнад маленог стола, лијево од прозора, уоквирена у узан сребрн рам. Десно од пенџера, држећи јој у неку руку равнотежу, висио је свети Никола, Угарчинова слава, свјетлуцајући
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
у дуванску маглицу (јекавицом настављам) - а ракијску стаклицу (као дукат, ћилибар) вијенац је ракије (прстен сребрн, мјехураст) расцвјетао пјенасто.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Није прошло ни по сата, већ је покрај апарата, авион га сребрн чека. Посада се чуди листом са пилотом и радистом: „Какав ли је ово дека?!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Она на прсте прелази преко сцене, носећи под мишком велику црну кутију у којој је сребрн сервис). САРКА (окрене се и спази је): Откуд ти, Гино?
САРКА (извуче кутију): Ово? ГИНА: То? Изгледа као да је кутија. САРКА: Није кутија, него сребрн сервис, Гино! ГИНА: Биће, веруј, биће сервис, кад ти тако кажеш. САРКА (отвори кутију): Па сервис, дабоме!
САРКА: Море, остави шта си ти мислила; него зар ти, тако ти бога, ништа мање него сребрн сервис? ГИНА: Тако ми бога, Сарка, узела сам га колико успомене ради. Ти знаш колико ја жалим покојника.
АГАТОН (наилази са стране, за њим Симка. Он иде круто, јер је под леђа од капута метнуо велики сребрн служавник који доњим крајем вири). САРКА (излази из њихове собе носећи у џепну марамицу увијен неки предмет.
АГАТОН: Не знам, стегао ме неки реуматизам у леђа. САРКА: Па видим ја већ то да је реуматизам, само рекла бих да је сребрн реуматизам. АГАТОН: Ако је и сребрн, али бар не звони.
САРКА: Па видим ја већ то да је реуматизам, само рекла бих да је сребрн реуматизам. АГАТОН: Ако је и сребрн, али бар не звони. САРКА: Па оно не звони, али ако ја повучем уже, могу зазвонити сва четири звона са саборне цркве.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тада извадих мој часовник и погледах у њега. Обоје буквално зинуше од чуда кад угледаше мој сребрн часовник. Погледаше се значајно, па ће тек госпа рећи: — Лепа антика из XИX века.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Слику... он, у селачком оделу, крупан човек с ракљастом брадом, а штап му виси преко руке. На зубуну, види се сребрн ланац од сата. Не треба нико да чита име испод слике. Чим виде, одмах ће га познати...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ја јој назвах селам. Ал', мога ми дина, Не шће ни да чује лијепа Емина; Но у сребрн ибрик захитила воде, Па по башти ђуле заливати оде.
Да за њим плачу те очи лепе, Та уста слатка њега да жале, Тај сребрн глас да њега дозива, Док косе црне чежљиво пале, У часу туге, љубави душâ Кад мистична магла све облива... Св.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— питање сувотовати — живети о сувом хлебу сузовит — влажан (као да сузи) такум — коњска опрема талијер — крупан сребрн новац татарин — гласник тевтиш — иследник тесте — туце тефсија — тепсија, плитка и округла посуда од бакра
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Спалили су мртво тело неумрла дива, Његов пепео сада веће сребрн ковчег скрива, И баш сад га гробу носе да навек почива. Сад га носе... а ја клечим пред том сликом драгом.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
(Забележи.) Јошт вам један сат треба. ФЕМА: О, имам, Анчицема, остало мије од покојног два сата. (Извади.) Истина, сребрн је, но ја ћу га дати позлатити. АНЧА: То је врло велики сат. ФЕМА: Ништа, ја не жалим платити.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
4. СПОМЕН Велбужд! Дан славе, дан царског крштења, Кад први ловор свест Будућег опи И паде сребрн усклик Провиђења И лину царска крв да жезло шкропи. ...
Плећа му дршћу, а из магле тутње Азијски хати, и блешти врх воде Сребрн реп шајки што по мору броде; И хуји поноћ пуна смртне слутње. Чује се рзај коња који стижу.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Мостару полаженик, пошто прочара ватру, оставља на огњишту л. у који је задевен златан или сребрн новац (ТРЂ, ННЖ, 3, 28). Л. је лек од срдобоље (ЖСС, 312), жутице (иб.
— разне ствари: струк здравца и корен од коприве (СЕЗ, 19, 361); новац или олово (СЕЗ, 7, 163); чешаља од кучине, сребрн прстен или новац (иб.
, 321) калинка и сребрн прстен, везан црвеним вуненим концем (СЕЗ, 40, 332); црвена свила, конац са девојачке или старосватске погачице,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На небу трепере звезде; Месец, који се већ уздигао изнад влажних ваздушних слојева, добио је сребрн сјај; у звезданом јату Лава блиста Јупитер, а покрај Девице заруменио се Марс.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сави. Тиме се поносио. — То ми вреди, што рекао Јоксим, колико папирној икони сребрн оков. Помињући лепе друштвене особине гос-Тошине, и безазленост његових уживања, људи су пола у шали али пола озбиљно
Ната слуша како говори као да је кућа његова, или тек што није, али ћути као миш — и да купи жени сребрн ланчић с крстом, око врата.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једино је у ноћи поток био будан, али заузет сопственим брбљањем није имао времена да види како маслачак, сребрн и прозрачан све брже лети ка Месецу, и звездама, и сам налик на светлуцаву, младу, звезду, најнежнију од свих.
Велики талас подигао дечака на плећа, лети, на сам врх Сребрне Горе га спушта. Занеме дечак од дивљења. Нежан и сребрн Месечев Цвет као џиновски љиљан пред њим право у небо расте, а стабљика му леска и трепери.
Па одмахујући главом шапуће: — Не, то је само одбљесак сунца! А онда: — Сребрн је, људи! Па: — Ај, то је само Месец!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Врану свилу твоје косе Мрсио је вјетар ти'о; Ја, дршћући као трска, Под врбом сам скривен био. Сребрн талас о хрид голу Расипô се меко, мекше; Ја на твоја њедра бацих Струк вријеска и мелекше.
Један лептир, што је био Пун златнога прашка над њом разви крила, Док је сребрн вео титрајући крио Пурпур њеног т'јела.
Затим насмијана меком руком скупи И подиже с траве свој прозирни вео, И пође. Гдје сребрн талас о жал бије Један крупан лабуд чекô је и бдјео; Лако, кô дах тихи што ИЗ палма вије, На устремљена му она
Мирно, у чудном трептању, Уза ме сједне, и њен вео меки Шушти уз моје бокоре доксатне, Кô сребрн шушањ звијезда далеки'.
И сикће коса, и у сјају злата Откоси леже, и рубини росе Трепте по осју оборена влата. Сребрн се блесак просипа са косе, Набрекле дршћу на мишици жиле, И житом шушти корак ноге босе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал’ ето ти дијете-Максима, сребрн столак носи у наруче; у сто сједе Црнојевић Иво, да с’ одмори, да му чизме скину. Како сједе у сребрна стола, очи му
пашалук — област пашина пашеног — муж женине сестре пексијански — нечист, незнабожачки пенџер — прозор перишан — сребрн накит перни буздован — буздован који има пера перчин — прамен дуге косе пуштен низ леђа (носили га некад не само